Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ЛХХЧЧЧЧХХХУХХХЛХХХХ'

ЛХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХЧ'

Год. XVI.

НЕДЕЉА 22. Н0ВЕМБР1 1898.

Број 39.

'ЖЖЖЖЈГЈГЖЖЈГЖЖЖЖЖЈГЈГЖЖЈГЖЖЖ*

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц Е Н А: За Србију на годину 6 динара на пода године 3 » За стране зеиље на годину 9 »

ћРВТПЛАТ.7 ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПХПТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ ПА УРЕДНИКА.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. НЕПЛАТ. ЕНА ПИСМА НЕ ПРИЖАЈУ СЕ.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 23. Октобра 1898. Председавао цредседник г. Н. Д. Стевановић; приеуствовали чланови суда: г.г. Б. Ј. Рајић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Р. Драговић, Васа Николић, Стеван Максимовић, Др. Стеван Марковић, Тодор Ј. Михајловић, К. II. Михајловић, Стеван Миљковић, Коста Чупић, Др. Ј1азаревић, Др. Леко, Азријел, М. Савчић, Ј. М. Јанковић, Голуб С. Јањић, Дамјан Стојковић, Мих. Г Б. Илић, Милован Миленковић. , (СВРШЕТАК) XIV Председник извештава одбор, да је Улрава вар. Београда решењем својим АБр. 7244 задржала од извршеља решење одбора онштинског од 17. Септ. 1898. АБр. 6333 о уступљеном земљишту Велоеипедоком друштву за грађење модерног ведодрома. Но прочитању тога решења Управиног, одбор је после поименичног гласања са 10 гласова против 9 (1 није гласао), решио, да суд ошитинеки у име одбора општинскогизјавижалбу господииу Министру уиутрашњих дела на ово решење Управино. XV По прочитању извештаја комисије АБр. 7407 о молби М. М. Ханџарлије ФОтограФа за општин-

ско земљиште, одбор је поеле поименичног гласања са 13 гласова против 6, решио, да се како молба М. М. Ханџарлије АБр. 6973 тако и овај извештај комисије одбаце. XVI Председник извештава одбор, да јс општина београдска остала дужна још од 1892 год. 0. Смрекеру 10578-38 дин. у злату за његову награду. По саелушању овога а но прочитању извештаја рачуноводства о овоме одбор је решио, одобрава се, да се исплати Оскару Смрекеру десет иљада пет стотина седамдесет и осам динара и тридесет и осам пара у злату на име остатка његове награде за грађење водовода. Ово има насти на терет прихода трошаринског пошто се односи на грађење водовода. XVII Председник саопштава одбору, да се је општина београдска у 1897 год. задужила код Кредитног завода са 28000 дин. у злату за исплату извесних дугова општинских, међу којима је био увршћеи и дуг 0. Смрекеру но који није тим новцем исплаћен, него је новац утрошсн на друге потребе. По саелушању овога и по прочитању извештаја књиговодегва о овоме одбор је решио,

да одборници г.г. С. Ј. Азријел и Мих. Т>. Илик прегледају и поднесу одбору извештај на шта је утрошен овај зајам од 28000 дин. у злату, кад није употребљен на оно, за шта је учињен. XVIII Председник извештава одбор, да је одбор општински решењем својим од 30 Априла 1896. ГБр. 685 одобрио кредит од 6000 дин. за израду постамента за Панчићев сноменик; да је предузимач на име израђеног носла привремено примио у ранијим годинама 5500 дин; даје постамент тек нре неки дап довршен и од комисије примљен с тим, да му се има поред неиздатих 500 дин. издати за извесне накнадне радове још 370 дин. Па како се тек у овој години има цео обрачун извршити, и како се не може употребити онај кредит одобрен у 1896 год. јерје свршетком исте године затворен, то се има сада одобрити нов кредит од 6370 дин. за исплату овога носла. По саслушању овога и по прочитању извештајаодборске комисије о примљеном послу ГБр. 3084 и извештаја књиговодства АБр. 7431, одбор је рсшио, одобрава се кредит од шест њљада три стотине седамдесет динара за исплату радова око постамента Панчићева споменика. Ова сума да се исплати из зајма од милијон динара, која је раније одобрена за исплату привремених дугова општинских.

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСИРАВА

Мото: ...„Уат ЛтгИагтп е1 (огтив (јХогш Џуха аирт ^гадИп ез1; ггг1их сЛага аеСегпадие ћађе1иг и 8а1ш(;. Сош. Са*. сар. I. „Драгутинова је влада била без живота и свежине" Ист. Ковач. и Јован стр. 102. НАНИОДЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (иАСТАВАК) Да је, пак, главни мотив Драгутинове побуне, што је Урош запостављао Драгутина и претпостављао му Милутина; што је Урош у ошпте рђаво био расположен према Драгутину; да је Урош одиста намеравао да себи за наследника назначи Милутина, нама служи као доказ Данилов исказ и Троношчево причање. Троношац прича да је Урош био попреко гледао Драгутина; из Данилова исказа, који је у осталом провидне тенденције, да се извести да је Урош одиста намеравао да назначи себи за наследника Милутина, као што и Пахимер прича.

Када се свршила свадба, по Данилу, Драгутин је остао са својом женом на очину двору. Мирно он живљагае ; он никаквих умишљаја немаше; он је и децу био изродио и још једнако на буну не мисли. „И сшоу", вели Данило, „куко скришиккшоу се, жикилше ск коголкжнкмн к >ношд ск подооужшемк скоимк кк дкор-к родителк скоихк кк зирле. ...... И тлко к-к покиног/че С( родиТ8Л16МЛ скоима кк кксемк И ЛКЖОКК НЈЛИЦЂм-кркноу НМК1 КК ККСЂМК, Н ЗЛПОКИДИ ПНСЛНН1Л СЛОК6СК КОЖКСТККНК1ИХК оутккждл« КК СЈК 'к. И кк гок-книн и чнстоти гемоу жикоуштоу КК домоу ОТКЧИ СК НЂКОТОрОК) МЛЛО Ч6ДИ отрокк СКОИХК, КК ЗИрЛ1€ кк мнлостчкомоу КСКихк Богоу и чл1€ ккспршети окиштлнлга родителк-мк скоимк и томоу оуко не хотештоу исплкнити шмоу рбЧбНЛЛГО, и ск коголкжиккш киде С( кк келицки тоуз^ и печллн гако не имк1 дл и н ккоторкне чести отклоучшкие кјго кк осоккно пр ккмклнше гемоу и т. д Ј ) И отац, посматрајући своју љубљену децу, гледајући неправде, које му се стварају Урошевим намерама, гледајући нападе на његова права, помишљајући да он неће престо наследити, — његова би се синовска осећања побунила и он би устао противу те очевидне неправде. Јован !) Дан. Жив. 14—15. — Ив. Павл. Жит. стр. 169.

Рајић и одвише је оштар према Драгутину кад га јако осуђује и његов акат нечовечним назива. 1 ) Али посматрајући Драгутина најпре као сина а за тим као оца, сваки ће ваљда осудити начин регулисања питања о наследништву; али се у начелу отпор Драгутинов мора одобрити. А када се, пагс, има и то на уму, дајеДрагутин како Данило ирича, покушавао да сиорну ствар мирним начином сврши, молећи свога оца на коленима; када се има на уму, да је Урош вечито био неумољивим и неумитним, — онда се мора признати: Да Драгутину ништа друго није остајало, него да силом примора свога оца на признање његових престонаследничких права. И када је Драгутин изврпшо оно што је намеравао, када се на српском престолу утврдио, он ипак не престаје бити добрим сином. По Троношцу у самом дому Урошеву било је раздора. По Троношцу Урош је почео „не навидети 1 ' сина свога. Исто тако „не навиђаше" Катарина свекрву своју. „Но кнкш8 крлк8", вели Троношац, „Стефлнк урошк Н( косхот-к сткорити гакоже СОКЋШтлс к, и син8 скоем8 Дрлг8тин8 н( длд« кенцл н кллсти;но 6ШТ« и кк ненлкистк КЗА синл скоего Дрлг8т!'нл.. .. Тлкожд« и жжл Дрлг8тинокл ненлкнднмл кмстк скекркок) скоего, г )

!) Рајић. Исг. П стр. 480—483. 2 ) Гласн. V. стр. 50.