Beogradske opštinske novine
Број 40
— 163 -
Год. XVI
VI [ Председник нзвештава одбор, да се често обраћају суду општинском војене команде са захтевом, да се ослободе плаћаља трошаринске таксе они предмети, што се набављају за исхрану војске, а нарочито поврће, које се набавља за зимницу. Одбор је решио, да се ови предмети не могу ослободити таксе трошаринске. и да се према томе има наплатити на све предмете, што се унесу у варош а подлеже плаћању трошарине. VIII Одборник г. Ђ. Димитријевић пита зашто оправља општина о својем трошку пут, што води од Реалке ка Тврђави, кад он спада у рејон твр1>аве. Председник је одговорио да општина овај пут оправља о својем трошку с тога, што је он саставни део калимегданског парка, који је уступљен општини на уживаље под погодбом, да га општина о својем трошку уређује и у добром стању одржава. IX Председник износи одбору на решење молбу Јелене Ж. Живковић овд. удове, којоммоли, да је општина ослободи плаћања интереса на дуг за саграђену калдрму пред њеним имањем у Бирчаниновој улици, ношто је она не тражећи никакве накнаде од општине, о својемтрошку довела у ред своју кућу, која је услед нивелације те улице била оштећена. По прочитању те молбе АБр. 7584 и извештаја грађев. одељења одбор је са наведених разлога решио, да се молитељица ослободи плаћања интереса на дуг за саграђену калдрму пред њеним имањем у Вирчаниновој улици под погодбом, да цео дуг исплати и да се одрекне сваког тражења накнаде од општине за подзиђивање куће њене, извршено услед нивелисања улице. X По прочитању молбе Јов. Прапорчетовића АБр. 7454 и извештаја грађев. одељења ГБр. 3145, да се ослободи плаћања за нивелисањеулице пред његовим имањем у улици Цар Уроша; као и да може свој дуг за саграђену калдрму у ратама исплаћивати, одбор је решио,
Урош обећао Милутину, да ће га на државном сабору о „Ђурђеву Данку" пред господом српском „окрунити"; да је мало после тога дотрчало „момче од Мостара" са жалосним лицем и преплашено, да саопшти краљу Урошу, да на њ иде с великом војском његов син Драгутин, да Драгутин намерава ногубити и старца Уроша и Милутина млада; да је Урош, чувши такве неповољне гласове, наложио Милутину да бега у у Маџарску; да је Урош од „једа" испустио душу на крилу своје „миле" Јелене, проклињајући час када је Драгутина мајка родила и када га он одгајио. — Види Дубров. едиц. Качић. Ка2.§оуога од г. 1861. стр. 50—51. I • '
Б. ДРАГУТИН КАО ВРХОВНИ СРПСКИ КР1ЈБ У ПРВЕ ГОДИНЕ БРХОВНОГ КРАЉЕВАЊА .Када је Драгутин отупио на преото врховног краљевотва? Једна хронолошна заблуда. — Стаље Српоке Државе при Драгутинову отупаау напреото. — КакојеДрагутин примљен као орпоки врховни краљ? Који је био орпским архијепископом заДрагутвнова врховног краљевања? — Драгутинов рад на унутарњој политици. — Један характеристични опис г. П. Сре$кови$а. Смрт краљаУроша и АЕ. Јани&ија. Ствар, о којој би се могло дуго дискутовати, јесте питање, када је Драгутин ступио на престо врховног српског кра-
да се молилац одбије од тражења, да не сноси трошак за нивелисање улице, а да му суд може д о п у с т и т и, да дуг за саграђену калдрму и нивелисање улице исплати у ратама, које ће суд општински определити. XI На предлог суда општинског и по прочитању молбе ковачко-коларске задруге АБр. 7551, одбор је решио, одобрава се, да радионице ковачко-коларске задруге остану и даље у колеричним баракама до првог маја идуће 1899. год. под истим погодбама и по цени од сто педесет динара с. тим, да Задруга буде дужна накнадити општини сваки квар, ко1и би нанела баракама.
РЕДОВНИ ОАСТАНАК 12 Новембра 1898. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуетвовали члапови с.уда: г.г. Б. Ј. Рајић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Др. Лазаревић, Мих. Ђ. ИлиК, Др. Леко, Н. И. Стаменковић, Др. Стеван Марковић, Стеван Максимовић, Ђ. Пантелијћ, Глиша Стојанонић, Милутин Ј. Марковић, Коста Д. Главинић, М. Капетановић, Азријел, К. П. Михајловић, Влад. Чортановић. I Прочитан је записник одборских одлука седнипе држане 4. Нов. 1898. год. и у одлуци КЊБр. 684, учињена је допуна, да се за тим прешло на решавање предмета из старог дневног реда. П Одборник г. Стеван Максимовић примећује, да се многи пиљари жале, да је садања такса пијачна велика. Председник је изјавио, да је и сам суд општински увидео, да је нова пијачна такса велика, с тога је наредио, да се наплаћује она стара, док се не нађе начин, да се ово питање како треба расправи. Ш По прочитању акта Управе вар Београда и њеник одељака АБр. 7857, 7896, 7873, 7858, 7856, 7872, 7869, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио,
љевства. И ово дискутовање у толико ће бити екстензивније, што је, у опште, мало података, мало вести, на основу којих би се могла утврдити година Драгутинова доласка на престо, целокупно време врховног краљевања. И АЕ. Данило, који би у овој прилици својим хронолошким подацима био од неоцењиве вредности, он хронограФију вечито „занемаргЈЈе", као што вели Архимандрит Рајић. 1 ) Једини Данилови подаци који би у овој прилици послужили као хронограФСки елементи у одређивању гог дине Драгутинова ступања на престо, јесу ова два места: 1.... С|* о^ко рлдослдкк крлл^ крдлгекиСТК0КЈЛ1. КК ОТкЧкСТКИИ СКОШМк ЛИТО 1ШСТ". 1 ) 2 .. II крллгекксткокдлк (зе. Владислав) откЧкСТКИИ СК01€Мк ЛИТк ССДМк'*.. 2 ) Норед та два податка, у Данила се налази још један хронографски податак индиректне природе. Као што нам је познато АЕ. Данило вели, да је Драгутин отишао тасшу своме да потражи помоћи, не би ли како задобио оно, што је тражио. Он не именује маџарског краља; али, кад
') Рајић. Ист. II. стр. 496, г>54. ДанУилв АрхЉтскоПБ вб прочемБ в^рмнии хсторЉљ обаче онв по обнкновенш евоему ве8д'1ћ ХронограФш пренебрегаеп. Чего ради повђстб егосл-ћпа осталаеа: ХронограФхл бо 1сторш естБ око. 2 ) Дан. Жив. етр. 5; Ив. Павл. Жит. стр. 134. 3 ) ЈћМ. стр. 6; ЈМ(1. стр. 163.
да је Михаило Јовичић винарскн трговац доброга владања и доброг имовнога стања; да су му непознати Сима Лукић, надничар, Милан СтеФановић рабаџија, Душан син Јована СтеФановића служитеља, СоФија жена Димитрија Петровића, гајдаша, Милева жена Богосава Ђукића каФеџије, Марија жена Андрије Величковића зидара, Анка—Ана жена пок. Јоце Величковића зидара, Ђока Каћански овд. приватијер и Риста син Васе Петровића баштоваиа. IV Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр. 3240 и 3187 одбор је изјавио мишљење, да се Ангелини Д. Милојевићки удовој и Милану П. Голубовићу порезнику могу дати тражена уверења о њиховом породичном односу. V Одборник г. Милутин Ј. Марковић пита, да ли и зашто се не подноси одборској комисији тапија оног земљишта, што је купљено за дорћолску цркву, кад је она то већ давно тражила. Председник је изјавио, да је наређено грађевинском одељењу да ову тапију заједно са извештајем о извршеној регулацији овог имања што пре поднесе комисији. ( свршиђе се)
0 В Ј А В А Општина београдска издаје под закуп подрум под школом код Саборне цркве. Ко жели узети исти, нека се јави економном оделењу општине београдске.
0 Б Ј А В А Општина београдска има за издавање под закуп један дуЂан у улици „Краља Александра", где су телалнице, под бр. 4. Ко жели узети овај дућан, нека се јави економном оделењу општине београд.
он каже, да је Драгутин отишао т,асшу своме 1 ), онда, нема сумње. да се има подразумети, да је то Стеван У. Из маџарске историје знамо, да је Стеван У кратко време владао од 1270—1272. 2 ) Према томе када се има на уму исказ АЕ-. Данила, да је Драгутин отишао'тасту своме, маџарском краљу, онда се може мислити, да АЕ. Данило Драгутинову буну и долазак на престо ставља у време од 1170—1272 год. Али, ми ћемо у скоро видети да је Драгутинова буна и долазак на престо била после 1272 г., и да Драгутин није никако могао отићи Стевану У-ом, него његову сину Владиславу 1У Куманцу. Овом Даниловом податку слични су и Троношчеви и Бранковићеви подаци. И Троношац п Бранковић веле добро да је Драгутин отишао краљу Владиславу; али обојица са свим погрешно узимају да је Владислав Куманац Драгутину таст. 3 ) (Наставиће се)
I); Јкц<3. стр. 17; ЈђШ. стр. 170. ?) Види: ЕдоиагЛ бауоиз ргоГ. ШзЈоЦе §епега1с <1еа Ноп§1'018 I 1 стр. 277 п 286. 3 ) Гласн. V стр. 49—51. — Глаен. 53. етр. 56.