Beogradske opštinske novine

[

Број 43

Београд 14. Децембра 1898. На телеграФСку честитку нредседника оиштиие, упућену Његовом Величанству Краљу у Ниш, ириликом свечане прославе четрдесетогодишњице повратканародне Династије Обреновића на српски престо 12. о. м. а која је честитка у прошлом броју ових новина објављена, — Његово Величанство Краљ благоволео је овим брзојавом милостиво одговорити: Нредседнику општине града Београда г. Ниноли Д. СтевановиАу Б еоград Ниш (Двор) 14. Дец. 1898. Изјавите верним грађанима Моје драге престонице Моју искрену Краљевску благодарност на осећајима, које Ми у њихово име изјављујете; њихово сећање на знаменито дело СветоАндрејске скупштине, које су, као и цео Мој народ, одушевљено прихватили њихови очеви и дедови, нов је доказ за родољубље и ваздашњу оданостМојихмиљих Београђана према Моме Дому. Александар.

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Његово Величанство Краљ Александар благоизволео је преко председника општине послати и ове године суду општинском 1500 дин., да се о Бозкић.ним празницимаподели сиротињиБеоградској. Суд општине београдске у име своје сиротиње захваљује Високом Дародавцу за овај Краљевски поклон. 19. Децембра 1898. Београд. Председник београдскс ошптине, Никола Д. СтевановиЂ с. р. Секретар, Урош Куз^анови^ с. р.

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСЕА РАСПРАВА

Иото: ...,,Л т ат сЦиШагит е1 /'огтае дХогш /Чиха а1цие [годгИз ез1; •сгг1и.ч сЛага ае(етадие каће(иг и 8а1иб*. Соп1. Са!;. сар. I. И Лрагути-нова је влада била без живота и свежине" Ист. Ковач. и Јован стр. 102. НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАК) Ово Данилово причање може се потпуно усвојити. По њему је Драгутин примио Српску Државу у потпуном растројству, што је оправдана последица једног насилног преврата. Може се мислити, да је, у сред ове друштвене корупције („непрлкћдд", „ГрКДКНЛ", „лихоимкстко"), увремену прегоњења између оца и сина, у времену Драгутинова ступања на престо, властела, желећи да се користи приликама, гледала да своју власт прошири на штету краљева суверенитета. С таквом је властелом Драгутин имао посла и нема сумње, да он није још у почетку своје владе дошао у колизију с њом.

- 174 -

ЈАВНА 3АХВАЛНОСТ Г. Живко Ј. Барловац трг. овд. извршујући последњу жељу својега иокојнога оца Јовице Барловца, бив. овд. трг. послао је преко председника општине суду општинском 400 дин. да се подели сиротињи Веоградској за покој душе иокојног му оца. Суд општине београдске у име своје сиротиње захпаљује племенитом дародавцу на овоме дару. Од суда ошптине београдске 16. Децембра 1898 год. АБр. 5531, у Београду.

РДД ОДБОРА 0ПШТ&1НСН0Г ВАНРЕДВИ САСТАНАК 24. Ловембра 1898. Председавао председник г. Н. Д. СтевановиК, присуствовали чланови суда г. г. Б. Ј. Рајик и К. Симић; од одборника бнли: г. г. Н. И. Стаменковик, Р. Драгивик, Др. Стеван Марковић, Васа Николић, Коста М. Ђурић, Стеван Максимовић, Коста Д. Главинић, Д. Ћирковић, Глиша Стојановић, К. Др. Рикнић, М. II. Тодоровић, К. Н. Лаваревић, Гаја Бркић, С. Ј. Азријел, Др. Леко, Дамјан Стојковић, Љуб. Живковић, Д. М. Ђорђевић, Стеван Миљковић, М. 0. Нетровић, Милутин Ј- Марковић, К II. Михајловић, Милов. Миленковић, Милан Арсенијевић. I Прочитан је записник одбороких оддука седниде држане 19. Нов. 1898 г. и у одлуци КЊБр. 718 учињена је допуна, да се раечисти јога и са оним земљиштима регулационог Фонда, која се налазе пред имањима приватних и истима се служе сопственици околних имања. II Одборник г. Васа Николић предлаже, да се одмах предузму радови око осигурања савске обаде код „Несторове идиџе", јер се јако одроњава. Одбор је одлучио, да се овај предлог стави на дневни ред за прву седницу за овом. Ш Одборник г. Содомон Ј. Азријел примећује, да је сазнао да водоводно одељење нема инвентара имовине. Председник је одговорио,' У оиште довољно је ово Данилово сведочанство, па да се констатује : Да је у времену Драгушинова сшуиања на иресто била у Сриској Цржави анархија и оишше расшројшво и ца су ирве године Драгушинове владе иротекле у савла^ивању уиорне властеле, у отклањању анархије и сшигиавању страши. Има спомена, да је еам Драгутин путовао пд својој землш, правду делећи, завађене мирећи, непокорене савлађивајући. М. Орбини узима да је Драгутин у својој влади показао велику разборитост. 1 ) Г. II. С. Срећковић описује Драгутинову радњу овим оштрим изразима: ......Драгушин обрати сву своју иажњу на унутарње веома жалосно економно стање Такво несрешно сшање у земљи били су сшворили странци. Доласком и настањеношКу ови страни ексилоашатори заведу у Србији зеленашлук, иншересирање као најниже врсте камашници. Они су народ г^едили и иљачкали у мирноме времену као зулумКари, иунили шавнице дужницима, иродавили им имања и т. д. Зато иобожни Драгутин насшане да искорени „ непрлккд«," „гркдкш", и „лихоимистко" — — — — -— — Двор се Драгутинов славио као

г ) Ј1 Ке§по Ле §Н 81ауј стр. 254.

Год. XVI

да водоводие одељење доиста није имало инвентара, али да је наредио, да се исти састави и нада се да је већ готов. Исти ће се поднети на оверење комисији, које је и г. Азријел члан. IV Одборник г. Голомон Ј. Азријел изјављује, да је угаљ из мајдана Апеловог из Алексинца врло рђав јер сам сагорева на стоваришту и да га не би требало више узимати. Председник је одговорио, да стоји у истини примедба г. Азријела и да се због тога неће више куповати овај угаљ. До сада је исти купован по регаењу одбора. V По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 8173, 8167, 8192, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Стеван Бакгаа колар, доброг владања и доброг имовног стања; да је Милан С. Јанковић овд. касапин, доброг вла- " дања и сиротног имовног стања; да му је Сима Милорадовић машиниста ненознат. VI По ирочитању молбе Никоде Крстића камењара СТБр 1708, одбор је изјавио мшиљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о његовом породичном односу. VII По прочигању протокола лицитације АБр. 8190, држане за давање под закуп преноса угља и другог материјала до Белих вода, одбор је решио, да се иренос угља и другог матеуијала у 189-деветој години уступи према прописаним погодбама Аранђелу Илићу овд. по цени и то: од савске обале код Чукарице до белих вода, пробирници или мале црпке по двадесет и три динара шесдесет и по пара од једног вагона и од Београда до Белих вода, пробирници или мале црпке по тридесет и три динара шесдесет и по паре од једног вагона.

дворагр иравде, исшине г( страшило свију народних иијавица, насилника и зеленаша. Драгутин није чекао да му долазе шужбе него је ходио ио својој краљевини, изналазио кривце, луиеже и зеленагие и кажњавао их и Ј ) У скоро после Драгутинова ступања на престо Урош Велики умре природном смрћу као приватан човек негде у српском приморју.") Он не даде благослова сину своме. По Троношчеву причању, Драгутин је наредио, да се тело Урошево пренесе у манастир Сопоћане. На сусрет телу свога оца Драгутин је био изашао с војском и спровод пресрео у Морачи код Свето-Ус1) Ист. II стр. 170—172. 2 ) Архијеп. Данило П вели на једном месту, да је Уропт умро у Хуму: на другом нак месту, у биограФији архијепископа Јанићија I, вели да је Урош умро у земљи Пилотској. Г. II. Срећковић, пришао је овом другом исказу Данилову. Троношац велн да су Урош и Јанићије I умрли у Бару, а Пејачевић —• у граду Драчу у Хуму (!) — Види Дан. Жив. стр. 19.; Ив. Павл. Жит. стр. 17). — ј Срећк. Ист. II стр. 167. — Ист. Ковач. и Јован. стр. 101 изд. 1891. и стр. 93—94 изд. 1895196. —Пејач. Ш84. 8егу. стр. 197. — Гласн. V стр. 53..— Лукарије, а по љему и Дифрен узимају погрешно да је краљ Урош погинуо у боју са сином Драгутипсм. 61. Р. 1Јиссап, Сорјово пв«ге(:о (1е ј §Н АппаИ (И Каиаа стр. 37,— Ш Ргенпе Саг. <1. <1и Сан§е ЈПупсит уеШв е! поуит стр. 57. — Познато је, да неки летописи узимају, да ,је краљ Урош умро 1270 год.; али је тај исказ са свим побијен. Г. Ив. Павловић, желећи, ваљда, да овај исказ добије ипак неке примене, претиоставља да је г. 1270 умро не Урош него Владислав. Поред [ тога г. Павловић мисли да је Урош умро негде почетком 1279 год. — Види Гласн. ХБУТПстр. 230—231,234—235,"240.

! I