Beogradske opštinske novine

Број 3

— 11 -

Год. XVII

окт. 1898, АБр. 6808 да покуша равнање са А. Антоновићем односно његовог тражења накнаде штете, одбор је решио, да се одбаци свако равнање са А. Антоновићем, и да се продужи парница, која је заснована између њега и општине због накнаде штете. XX Председник извештава одбор, да ће Његово Величапство Краљ доћи сутра железницом из Ниша, и моли одборнике, да дођу на станиду железничку, ради дочека Његовог Величанства. Одбор је примио к знању ово саопштење председника општине. XXI • Пошто је исцрпљен дневни ред, председник је кратким говором захвалио на труду и искреном помагању и сарадњи на унанређењу општине ове оној господи одборницима,. којима истиче двогодишњи мандат а свима је пожелео да у здрављу проведу Божићне празнике и дочокају нову годину. Одбор се је одазвао са „живео".

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 5. Јанупра 1899. год. Предсодавао председник г. Ник. Д. Стевановић; присуствовали чланови суда: г.г. Ст Ивковић и К Симић ; од одборника 6 ијш : г.г. Трајко Стојковић, Дамњан Стојковић, Богоје Јовановић, Ђорђе Тошић, Михаило С. Протић, Ст. Пајкић, Петар И Јовановић, Ђорђе М. Соколовић, Алекса Н. Крсмановић, М. Штрбић, Трифун Ђорђевић, С. Јосифовић, Д. М Ђорђевић, Коста М. Ђурић, Ј. Алкалај, Ђ. Димитријевић, М. Савчић, Ђ. Пантелић, Ј. М. Јанковић, Милов. Миленковић, Д. Тадић, К. Н. Лазаревић, Др. Стеван Марковић, Мих. 'Б. Илић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 19. Децембра 1898. год. и примљен је без измена. П Председник извештава одбор, да су на збору граћанабеоградских, држаном 28. Децембра 1898. год. савршеном већином гласова изабрати за одборнике: г.г. Никола Спасић трг., Петар И. Јовановић трг., Др. Јован Ђурић апотекар, Алекса Крсмановић трг., Никола Петровић касац. судија, Мита Петровић председ. пор. уираве, Андра Сте-

је Мачва: ,.једна кнежина гиабачке нахије излеђу Цетра. Саве и Дрине". 1 ) Екстремном М. С. Милојевићу стара се Мачва протезала све до Вучитрна. 2 ) П. С. Срећковић: „мачванским се банатством звало некада и оно земљиште где је сада Загреб." 3 ) А. Бује рачуна под Мачвом предео између Саве, Дрине и Цера. 4 ) Г. М. Ђ. Милићевићу данашња се Мачва протеже између Дрине, Саве, Колубаре Љига и планина, које одвајају Подрински и Ваљевски Округ од Ужичког. Г. Милићевић не би знао поуздано рећи, докле се протезала стара Мачва. 5 ) Оно што Милићевић узима за Мачву, без Подриња, Карић назива Посавином, Под Мачвом Карић разуме онај четвороугао у сз. крају Србије. Љешницаје Карићу „западна мачванска каиија„на измаку доњег Подриња у Мачву"; а Шабац: „исшочна мачванска капија и , „без малоудну Мачве". 6 ) Ј ) Речн. стр. 349 Мачва. 2 ) Одломци П страна 118. 3 ) Пст. II стр. 670. 4 ) Кес. 6' Шп. 4. II стр. 361—263; — Тигдше 4. II странс 321. 6 ) Кнеж. Срб. стр. 359. — Повнати К. Ненадовпћ у свом великом а шкандалозно израђеном делу: Жнвот ЕараЂорђа, (у два велика тома) стр. ХХХШ—ХБУП, 288, 621, 651, рачуна у Мачву: „ ваљевсну, шабачку и подринску (звор*ичку и сокоску) нахију". ') Србија стр. 632 — 650.

вановић нроФ. Вел. Школе, Младен Николић ппуковник у пензији, Мих. Јовановић благајник Мин. просвете, Три®ун Ђорђевић воскар, Јаков. Алкалај трг., Иван Козлић ипжењер, Ђорђе Димитријевић апотекар, Стојан Пајкић трг., Милош Савчић инжињер, Мих. Штрбић кројач, Ивко Ивковић, председ. трг. суда, Димитрије Ђорђевић трг., Михаило Миловановић трг., Стеван ЈосиФовић трг., и за заменике: г.г. Димитрије Тадић адвокат, Михаило Протић апотекар, Богоје Јовановић каФ., Јов. Петровић књиговођа Мин. Фин., Ђорђе Тошић столар, Милутин Ј. Божић инжењер, Драгутин Ђорђевић архитект, Ђорђе Соколовић предузимач; да је овај избор пуноважан, јер против истог није поднета у законом року ни усмена ни писмена жалба; да јесудопштински умолио дотичну господу министре, за одобрење, да се изабрати државни чиновници могу нримити ове дужности и кад та одобрења дођу суд ће их позвати да заклетву положе и дужност приме; да је суд општински позвао изабрате грађане, да у данашњој седници заклетву положе и дужност приме, што су они и учинили сви сем чиновника, којиће то доцниј е урадити и грађана Николе Спасића, Др. Јована Ђурића и Михаила Миловановића, који су били спречени да у данашњу седницу дођу. Одбор је примио к знању, овај извештај председника, полагање заклетве и поздравну реч председника општине, упућену на новоизабране одборнике и заменике. Ш Одборник Јанаћ М. Јанковић саопштава, да друштво за осветљавање вароши врло неуредно испуњава своје дужности према приватпим претплатницима и да у мало није му се имање запалило због ових неправилности. Председник је изјавио, да ће овај случај саопштити надзорној комисији и позвати је да по овоме доносе своје решење. IV По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 8841, 71, 96, 5, 9042, 97, 8925, 9073, 80, 8024, 95, 25 ; којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Маријус Шарло директор друштва за осветљење доброг владања и доброг имовног стања; да је Ангелина жена Ди-

Анта Алексић, који је по Мачви претраживао утврђења из доба наших устанака против Турака у овом веку, технички проучавао Мачву и њена блатишта, под Мачвом разуме данашњи Мачвански Срез. 1 ) И т. д. И т. д. Данас је понајзнатније мишљење г. Ст. Новаковића о границама Мачве. Под старом Мачвом г. Новаковић разуме целу водопађу Колубаре и Тамнаве са оним крајем између Цера, Дрине и Саве. заједно са Подрињем до садашњих ужичких граница. Као ириродну, ираву Мачву г. Новаковић рачуна предео између Колубаре, Влашића, Цера, Дрине и Саве. 2 ) Границе старе Мачве биле су политичке природе. Услед несталности политичких прилика оне нису биле Фиксиране, него су се често мењале. Како их В. Калаји и Е. Сају повлаче, оне су биле границе мацарске провинције Мачве, чисто маџарски појам. Да те границе нису почивале на народном схватању и називу; да Српски Народ у Средњем Веку и у XVI. !) Чуп. Годишњица кн>. IV стр. 345—358; књига V страна 382. 2 ) Срп. Обл. из Х1Д'Ш Гласника. стр. 116—120. Чупић. Годишњ. књ. IX стр. 11. 1)г. П. Матковић, Т. Флорински и Јован Драгашевић усвојнли су ово Новаковићево мишљење. Ка<Ј. Х1ЛХ стр. 137—138. — Драг. Пол. Илир. стр. 113—114. — Флорински, К). Славнне и Вмантјн П стр. 13.

митрија Станишића зидара доброг владања и средњег имовног стања; да су доброга владања и сиротног имовног стања: Аврам Алмуздинос, чауш јеврејске синагоге, Давид Алмузлинос, молер, Моша Медин, бив. општински извршитељ, Јован Ђорђевић, берберин, Стеван П. Видаковић, новинар, Ћира—Тирче—Андрејевић, зидар; да су му непознати Франц Матош калФа браварски, Ђока Новаковић, поручик у пензији, Катица Месаровић бабица, Зорка Стојановић служавка, Марија жена Мих. Гајдовића служитеља, Јован Белић покућар; да Жарко Ракић коцкар и скитница није београдски грађанин и да према томе овај одбор није надлежан, да даје уверење о његовом владању и имовном стању. V Председпик износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о породичном односу.. Пе прочитању тих молби СтБр. 3615 и 16, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Љубомпру Поповићу мајору и Крсти Пантелићу зидару, може дати тражено уверење о њиховом породичном односу. VI Председник извештава одбор, да је суд оиштински решењем својим од 2. Јануара о. г. АБр. 7 одредио цену лебу за прву половину месеца Јануара о. г. ону исту, која је била у другој половини прошлога месеца. Одбор је примио к знању, ово решење суда општинског. ^П По прочитању молбе Мих. Новаковића, учитеља у пензији АБр. 8268, којом моли, да му се врати издавање квартирине, које му је одузето и по прочитању извештаја суда, са којих му је разлога ово благодејање одузето одбор је решио, да се преко ове молбе пређе.на дневни ред. (СВРШИЂЕ СЕ)

није под Мачвом разумевао предео иза Колубаре и јужно од Цера и Влашића: ми ћемо навести још неке, већином нове доказе. У хрисовуљи кнеза Лазара манастиру Раваници и у хрисовуљи деспота Ђурђа, којом потврђује баштину челнику Радичу, што је имао нод деспотом СтеФаном и што је добио од маџарског краља Жигмунда, помињу се села: Власеница, Бошњаци, Трстеница, Добра Тлава, Љушишница, Љука, ТТрхово, Звезд, пусто селиште Канашице. Село Власеница без сумње је село Власаница близу села Дебрца у басену Вукодража, на Власаници. Село Бошрваци или Велики Бошњак или Мали Бошњак у посаво-тамнавском срезу, или ће пак бити село БошњановиЛ близу Љига у колубарском срезу. Трстеница то је данашње село Трсшеница близу Тамнаве, на путу из Уба у Обреновац. Добра Глава биће да је село ДобриЛ у поцерском срезу близу ШапЦа (И у Јадру се налазе села Торњи и Доњи ДобриИ, али ће пре бити овај Добрић у Поцерју). Љутишница ће без сумње бити село Љушице у посаво-тамнавском срезу. Село Лука биће, да је или село Љукавац у ваљевском срезу, на путу из Ваљева у Убили пак село Љукавица близу села Дрена. (НАСТАВИЋЕ СЕ)