Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

лл1чххжхчххххх'»ллж\ххх\хххл.ххх'>

Год. XVII ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

НЕДЕМ 13. ЈУНЛ 1899.

ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ

'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЛ'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖж

лххххххх\хххх^ххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххх.хххххххххххххххххххххххххххххххххх\хххххххххххх >хххххчххххх%ххх\\\хххххххх\ххх« | Број 22. 'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ^ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ>ЖЖЖЖЖЖЖ. ПРЕТПЛАТУ ВААА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ С.УД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

ЦЕНА: За Србију на годину 6 динара на нода године 3 „ За стране земље на годину 9 „

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАБЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ

РЕДОВНИ САСТАНАК 3. јуп г 1899. год. Председавао предеедник г. Н. Д. Стевановић; нриеуи^овади чланови суда: г.г. Стев. Ивковик и Коета Симић; од одборника били: г.г. Трифун Ћорђевић, Мих. Јовановић, Коста М. Ђорић, Н. Петровић, Младен Ииколић. Д. Тадић, Ђорђе Сокодовић, Голуб С. Јаљић, Дамјан Стојковић, Нетар И. Јовановић, Бзгоје Јовановић, Ђока Тошић, И. Коалић, Ђ. Пантелић, Ђ. Димитријевић, Стојан ПајкгЧ, Васа Николић, Ј. М. Јанковић, Н. Спасић, Ј. Алкалај, М. Ј. Божић, Мих. Ј Илић, Милов. Миленковић, I Прочитан је запионик одборских одлука седнице 28. Маја о. г. и примљен је без измена. II По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 4619, 4129, 4090, 4121, 4058, 4139, 4138, којима се траже уверења о вдадаљу и гчовном стању извесних лица одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања Коста Миленковић трг., Божа X. Габај трг.; да су доброг владања и сиротног имовног стања Милутин МилутиновиК ђак, Лука Сердаровић и Крста Ковачевић општ. служитељи; да су му ненознати: Даринка жена М. Радивојевића надничара. Днмитрије Живковић пиљар, Чедомир Павић, слуга лебарски, Радован

Ивановић (Михаило Радовановић) скитница, Младен Ђорђевић, ложач на лађи, Петроније Миновић радник. III По прочитању молбе Др. Боже Банковића СтБр. 1433, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о његовом породичном односу. IV. Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 31. Маја о г. ^Бр. 4089, одредио цену лебу за прву половин т месеца јуна ону ист,ј , која је била и у др^ ој половини Маја. Одбор је примио к знању, ово решење суда општинског.

Председник износи одбору на решење предлог одборника, да се сазида кућа за смештај пореског водоводног и граћевинског [одељења. По прочитању тога предлога АБр. 3781, одбор је одлучио, да одборницн г.г. Мих. Јовановић. Ив. Козлић, Голуб С. ЈаљиЧ, члан суда г. Стев. Ивковић и инжињер општински прегледају општ. зграду, где су телалнице, не би ли се иста могла преправити за ове канцеларије, и ако може да се одмах са-

стави и предрачун за ову преправку, а ако не може, да се наирави предрачун за нову зграду. 0 свему овоме да поднесу одбору извештај. VI По прочитању молбе Љубице удове Јове Борисављеввћа бив. општ. службеника којом тражи издржавање, одбор је одлучио, да се ова молба упути на решење одборској комисији за издавање милостиње сиротињи. VII Председник извештава одбор, да је господин Министар унутрашњих дела решењем својим одобрио решење Управ. вар. Београда, којим је задржато од извршења решење одбора општинскпг о куповини куће за канцеларије кв. дорћолског. По саслушању овога и по прочитању акта АБр. 3817, одбор је примио к знању, ово саопштење и решење господина Министра унутрашњих дела. VIII Председник износи одбору на решење предмет о наплати интереса од К. Панћеле на исплаћени дуг општини према примедбама Главне Контроле. По прочитању акта АБр. 3916, одбор је одлучио, ТРГОВИНОКИ ЦЕНТРИ 0 ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ у СРЕДЊЕМ II НОВОМ ВЕКУ ИСТОРИСКО-ГЕОГРАФСКА РАСПРАВА Мото : Трхонина је један од пајзначајнијих моменатау еволуцуји једнога народа. НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ (Рад награђен са 200 динара, другом Видовданском Наградом Београдске Општине од 15. Јунија 1898. г.) -♦ . * 4( НДСТАВАК) 16. — Док се дубровачка трговина није развила, односи између Дубровника и Византије били су само иолитички: Дубровник, заснован на византиском земљишту, прнзнавао је власт византиског императора, а имао је унутрашњу слободу. 0 односима трговинске нрироде ја не могу опширно писатп, јер ми ннсу били приступачни какви документи о тим односима; једино што имам белешке из дубровачких З/НЗ/ЛЗ/,

По Лукарићу, Дубровчани добише од цара Манојла право грађанства у Цариграду и уживаху многе милости и привилегије у његовој империји. 1 ) По Растићу Дубровчани, када се вратише под византиску протекцију, 1192. г. учинише са царем Исаком Анђелом писмени уговор. По том уговору Дубровчани задобише право, да могу слободно и без дажбина трговати по Византији. 2 ) Везе нису пристале ни за време латинског Царства: Дубровчани имађаху односа и са Тодором Ласкарем у Никеји и са императором Балдуином и његовим братом и наследником Хенриком. 3 ) За слободно трговање по Византији Дубровчани су од 1320. г. плаћали годишњи трибут 1000 хиперпера. 4 ) Велико Дубровачко Веће 1326. г. 18 Јануара донесе одлуку, да дубровачки трх ) Сорјозо КЈ81геМо с. 22.... Ка§изе1 ГаШ С1Ма(Пш (Н Соз^апНпороН <Је Етталие1е каппо гао!4е ^гаИе е(; рпуЦе§1е пе1 зио јтрепо. — Ср. Макуш Ивлђд. с . 15. 2 ) Моп. 8рес(;. v. XXV. с. 65.-66... Ј Ка§иде1 ауег (Јоуеззего Нћего соттегсш рег 4иМа 1а Коташа е Ви1ј*апа, зеига а1сиза тре<Нтеп{о е аепга ра^аг а1сип (Јажт, та роззего езепН с!а одт §гауехга. 8 ) Еисап с. 33. 4 ) Моп. 8рес4. V XIV. с. 35., 225. (Аноним и Раљенић); v. XXV. с. 111 (Растић) — Макуш. Ивслвд. с. 323. Растић увима да је тај трибут износио 1000 хиперпера (јррегреп тШе <1'ого), а ови други летописци само 500. Енгел (с, 11Н), не зиам на основу чега, смањује ту дазкбину на 300 дуката.

говци, који би извезли какву трговину у делове Романије (Византије) плате Општиви на име дарине ^"јо. 1 ) 17. Трговинских: веза имао је Дубровник и са арбанашким и стирским градовима: Драчем, Авлоном, Берашом, Сиииарком, Мазоном . 2 ) У ове градове Дубровчани су носили различите трговине: „Дгараг^аш Гиз1;а^по8е1; отпез аПаз тегсас10пез, ааЖа агт18, Гегг18 с1е сауа11о." 3 ) Оружје, дакле, беше забрањено из Дубровнчка извозити. Када би пак настала неодољива потреба за оружјем, Драчка би се општина преко својих посланика обраћала Дубровачкој Републици да извезе нешто оружја за своју потребу и Веће Умољених допуштало би ограничени извоз оружја под погодбом, да се оружје извезено из Дубровника не износи из Драча. 4 ) По извештају млетачког провидура Данила ДолФина од 20 маја 1697 г. Дубровчани су из Анконе у арбанашка пристаништа односили холандско сукно на велику штету

!) Моп. 8рес4. у : XXIX. е. 190. 2) Моп. 8рес(;. v. X. с. 28., 101., 1021, 167., 168., 169, v. XIII. с. 157., 327., 346; v. XXVII. е 150.; v. XXVIII. с. 48., 49., 69., 70., 71., 76., 230.; v. XXIX. с. 5., 11., 12., 25., 28., 178., 185., 190. 3 ) Моп. 8рес1;. V. XXIX с. 5. 4) Моп. 8рес(;. V. XXVIII. с. 230.; V. XXIX. с. 11—12.