Beogradske opštinske novine
Број 22
88
Год. XVII
0 Б Ј А В А На основу правила о уређењу еснаФа димничарског, одбор је општински изабрао 6 димничара за вар. Београд, који су по квартовима овако распоређени: За кв. варошки: Ламберт Клузачек сшарији ; за кв. теразијски: Сима БркиИ] за кв. врачарски (без кнез Милошеве ул. с обе стране, од каФ. Лондона до краја): Марија АлексиЛ удова; за кв. палилулски: Алекса ДебељевиЛ, за кв. дорћолски: Риста МилишиЛ; за кв. савамалски (са кнез Милошевом улицом, с обе стране, од каФане Лондона до краја) Ђорђе ДебељевиК. 0 овоме се извештава грађанство ради знаља и управљања с тим да овај распоред вреди од 17. априла о. г. изјутра. Од суда оишшине београдске, 15. аирила 1899. год. у Београду, АБр. 3001.
II 0 3 И В Позивају се сви грађани Београдске општине који дугују за калдрму, да свој дуг плате заједно за 6% камате, у противном, наређено је, да с е од свију наплата изврши судским путем. Овом приликом чине се пажљивим купци имања, да се претходно увере, да дотичну имање не дугује општини за калдрму, у противном плаћају они дуг, јер дуг, од калдрме није лични дуг, него дуг имања. Од Суда Београдске општине 11. Децембра 1898. год. АБр. 8675 у Београду.
ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^еву еснаФа димвичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки бев разлике дужан је допустити чишћење димњака.
Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0'40 динара б) за чишћење димњака простог <>20 „ в) „ „ „ на два спрата 0 - 40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0'40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0'40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 177 е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више У'40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0'20 „ з) за испаљивање димњака . . 1 - 50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и когје даначишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила.
Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном рејону занат упражњава.
ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Саиамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1*50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0-20 д. 2. Од две или три собе са кухИњом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1*— д, Од суда општине београдске 28. августа 1892
јод . АБр. 9449.
РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ
I. Гробарина
а )
Гроб за децу — — — -
7-
д.
б)
Гроб за одрасле — —
- - 12--
д.
в)
Мада гробница — —
- - 55552
д.
г)
Ведика гробница Ш реда -
- - 998-93
д.
д)
Велика гробница П реда -
- - 1099-93
д.
ђ)
Велика гробница I реда
- - 1684-57
д.
II. Пражвеве помијара и
нужника:
а)
Од кубног метра — —
— — 6-—
д.
б)
Од акова — — — —
- — 0.30
д.
ског Полуострва; Дубровник је, најзад, успео да Млечане потисне из Српске Земље. Због те конкуренције Млечани су систематски настојали, да паралишу дубровачку трговину. Тога ради они потпомагаху и подизаху поједине оближње трговачке градове (као Драч, Скадар, Котор, Силет); свуда се појављиваху као дубровачки непријатељи, па у том надметању и непријатељствовању често не бираху средстава 1 ) Трговачка конкуренција и саревњивост чинила је, да се између Млетака и Дубровника дешавали чести конфликти и непријатељства, који су се најзад свршавали трговинско-политичким погодбама. Тако, на пр.: Млетачки дужд 25. Априла 1226. г. забрани Млечанима и млетачким поданицима примати Дубровчане у кућу или од њих куповати робе. 2 ) Млетачки Сенат 23. Децембра 1372, г., због неке наредбе из-
!) Од интереса је саопштити једБу А ла Мерову бедешку, на какав су начин Млечани опонирали Дубровченима. Ла Мер (1766. г.) бедежи, да су Дубровчани пге визелинд, ковали један други сребрни новац,који је много циркулисао по Турској доносио и Дтбровчанима у тгговини користи и среће (<1и ргоП(; е!; <1е ГазсеЗапк <1апа 1е соттегсе"). Млечани наФабрикују грдне количине овога новца па тај лажан и рђав новац пусте по Турокој. Турци, мислећи да је то Дубровачка Фабрикација, издаду наредбу да Дубровник натраг узме тај ФалсвФикован новац и да плати огромну глобу (Ш рауег ипе §гоае ауаше"). 84аппе к. ХШ. е. 95. 2 ) Мопит. 8рес1 у. I. с. 37, 41.
дане у Дубровнику против млетачких трговаца, забрани Дубровчанима довоз и извоз трговина из Млетака; па за тим, 2. Априла 1373. г. забрани и Млечанима и млетачким поданицима, да могу одвозити трговине у Дубровник или у места, одакле би се могла извести у Дубровник. 1 ) И т. д. Од млетачко-дубровачких погодабанајзнатнија је она од 1232. г. у месецу Мају. По десетој тачци тога знаменитог државног уговора Дубровчани су се обвезали, да ће плаћати и на робу коју увезу у Млетке из Румуније (зс. Византије) и Прекоморских Крајева (Египта, Туниса, Берберске) 5°/о; из Сицилије: 40%; из Српске Земље ништа, Дубровчани су смели ићи трговачким послом од Коринтског Залива само на Запад, а у остале крајеве: само ако би Млеци допустили. Дубровчани су смели долазити у Млетке, али Дубровчани у Млецима нису смели трговати са странцима, („Јп УепеШз уего поп с1ећеМ Гасеге Ка&ити гпегсаћт сиш ропз^егиа"). 2 )
Велика опасност од млетачке конкуренције настаде за Дубровник, када Млеци, располажући великом државном снагом, почеше доводити Дубровник у зависни политички и трговински положај, и када млетачка територија додирну дубровачку. 1 ) Млеци су систематски радили да потчине Дубровник, да му униште трговину и државни живот. И Дубровник беше на великој муци; Силна беше Млетачка Република а мали Дубровник слаб и плашљив. Осиони Млечани наношаху огромне штете дубровачким трговачким бродовима, плењаху дубровачку територију, нападаху чак, и на част Дубровчана. 2 )
(нАСТАВИЂН СЕ)
1) Јћ V. IV. с. 103 —105. За овевабране вна и Ристић. Ј1>. V. XXV. с. 157. 2 Ј Мопит. 8рес4. V. X. с, 49. Растић , вероватно на основу некога текста тога уговира,говори о тој погодби; али, пада у очи равлика у царинским стопама између Раетића и документа који је I Љубић на 1ое. сЦ. публиковао: За робу из Романије 5° 0 ; из Прекоморја 20°/ о ; из Сицилије 2,5 °/ 0 ; из Српске Земље нашта. Мопига 8рес1. V. XXV. с. 81.
При крају XVII. в. млетачки домен беше опасао сву дубровачку територију. Ка<1. к; 1ЛУ, с. 111: 2) 84аппе к. XIII. с. 75.; к. XV. с. 20, 33.—40.
УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА
Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА
Штампарија Д. Димитријевића.
Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ