Beogradske opštinske novine

Број 24

- 94 -

Год. XVII

му делу тужба оптужујуће власти у основу добра, неће сам другу састављати, него ће одмах исту усвојити са свим или са нужном изменом и допуном. А ако нађе да тужба није у основу добра, онда ће исту одмах сам начинити и суду предати. Чл. 11. Преки суд, како прими тужбу државног тужиоца, одмах ће решити, да ли има места да се оптужени под суд стави, па ако нађе да има, саопштиће то решење оптуженоме и наредити, да се одмах претрес предузме. А ако реши, да нема места стављању оптуженога под суд, саопштиће то решење оптужекоме и државном тужиоцу, који ће у таковом случају свагда изјавити жалбу Касационом суду. Чл. 12. По изјављеној жалби, дужан је суд најдаље за три дана поднети дело Касационом суду. Чл. 13. Касациони суд (чл. 11) дужан је предходно и најбрже примљено дело ресматрати решити и преком суду послати. Чл. 14. Предузети претрес и суђење неће се прекидати, осим ако би потреба била да се други претрес одреди. Но на други претрес неће се позивати сведоци и вештаци, који су саслушавани на ранијем претресу, осим ако би се то нарочито за потребно нашло. Чл. 15. Судије преког суда судиће и пресуду изрицати по својој савести и убеђењу, које су поцрпели из укупног извиђаја и прибраних доказа. У пресуди дужни су свагда изложити разлоге, на којима своје мишљење оснивају.

ТРГОВИНСКИ ЦЕШТИ И ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО коста н. костић ( НА СТАВАК) е) Забрањује се увоз вина; ж) За увоз уља, лоја, соли, сира, пастрме, марве, чохе (зс1ау1па), раше, плаћају Анкоњани 25 малих динара на 1.000 ливара тежине; з) За увоз мануФактурних израђевина и робља Анкоњани плаћају колики и Дубровчани; и) На товарима који се продају по тежини плаћа се од мерења 25 грошића („25 рГдоН рег 1о резо"); ј) За трансит у српске и арбанашке земље Анкоњани плаћају 1 дубровачки грош од товара; к) За трансит гвожђа и вуне 3 гроша од хиљаде (3%о, ип^Иаго); л) Ако се анконски брод склони у дубровачко пристаниште од непогоде, корсара

Чл. 16. Пресуде преког суда не подлеже никаквом даљем расматрању, него се одмах, најдаље за 24 сахата шаљу на извршење полицијској власти, која је дужна такове најбрже извршити н то смртну казну онде где за сходно нађе. Чл. 17. Преки суд, а тако исто и Касациони суд, у делима преког суђења радиће и ван прописаних часова па и у празничне дане кад је потреба. Чл. 18. Судије преког суда нису дужне придржавати се наређења чл. 49. 50 и 187 крив. поступка. Чл. 19. Решење преког суда којим се оптужени ставља у притвор, одмах је извршно. Чл. 20. За све, што овим законом није другчије наређено о делима, која суди преки суд, вреде наређења у кривнчном поступку и устројству првостепених судова и Касационог суда. Чл. 21. По овом закону судиће се и она дела из чл. 6. овог закона, која су се догодила пре, него је овај закон почео важити, ако се у времену овог закона затеку несвршена,. Чл. 22. Овај закон ступа у живот од данас, кад се Краљевим Указом проглашује ванредно стање за град Београд и округ подунавски, и важиће до дана кад се Краљевим Указом прогласи да је престало ванредно стање. Препоручујемо нашем Министру правде да овај закон обнародује, а свима Нашим Министрима, у колико се кога тиче,

или због повреде, то он не плаћа ништа за стајање; љ) Анкоњани којн броде на дубровачким бродовима ослобађају се од царине, само ако ти бродови нису натоварени сољу или другим животним намирницама; м) На сукну и другим вуненим израђевинама Анкоњани плаћају колико и други странци; за трансит тих ствари они не плаћају ништа. 1 ) Рок уговору од 1397. г. беше истекао 1426. г., али је тај уговор обновљен тек 1440 г. 15. Маја са изменом: Да Дубровчани у Анкони плаћају на име царине 2 3 /в златних дуката од сваке стотине а<1 уа1огет сем злата, сребра, бисера и драгог камења; кријумчари да се казне са 25% вредности укријумчарене робе; казна ће бити за раскид овог уговора 1.000 дуката. 2 ) — Овај обновљени трговински уговор од 1440. г., потврђен од обостраних делегата, би изрезан на мермерној плочи и стављен на углед грађанству. 3 ) Он је доцније допуњаван појединим декларацијама, капитуларима и измењиван новим тариФама. Тако, на пр., 1518. г. било је утврђено, да Макуш. Памлт. с. 52 — 53. — Ка(1 к. XV. стр. 25—27, 57 - 59. 2 ) Јћ. с. 55—56., 124—126. — Јђ. с. 41—42. — Уп. Моп. брес*. у . XXI. с. 121—122.; v. XXV. с. 229. 3 ) Макуш. Памлт. 56.

да се о извршењу његовом старају; властима пак заповедамо да по њему поступају а свима и свакоме да му се покоравају. 28. јуна 1899. год. у Београду. АЛЕКСАНДА? с. р. Заетупник председника Мипиетарског Савета Миниетар Финансија, Вук. 1. Петровић с. р. Заступник миниетра спољних послова, Министар народне привреде, С. М. Лозанић с. р. Министар Финансија, Вук. Ј. Петровић с. р. Министар народне привреде, С. М. Лозанић с. р. Министар просвете и црквених послова, Андра Ђорђевић с. р. Министар унутрашњих дела, Јевр. А. Андоновић с. р. Министар правде, Ђ. СтеФановић с. р. Министар грађевина, ђенерал, Јов. Атанацковић с. р. Министар војни, почасни ађутант Њ. В. Краља ђенералштабни пуковник, Драг. Вучковић с. р.

СРПСКА ПРЕСТОНИЦА поводом атентата на Његово Величанство Краља Милана, Команданта Активне Војске

На говор г. Михаила Павдовића, овд. трг. којим је у име грађана престоничких поздравио Његово Величанство Крања Милана, приликом ношења бакљаде, на дан 25. Јуна о. г., и који је одштампан у прошлом броју ових новина, Његово Величансшво Краљ Милан благоизволео је изговорити ову беседу: Дубровчани плаћају царине онолико, колико и Флорентинци, Которци и турски поданици. 1 ) Трговински односи између Дубровника и Анконе били су знаменити све до Великог Земљотреса 1667 г. Те године односи постају безначајнима, и у Анконској архиви не постоје какви документи о односима између Дубровника и Анконе после те године. 2 ) 24. Дј бровнук је имао односа и са Флоренцијом. По документима Флорентинске архиве Дубровник је ступио у односе са Флоренцијом на раздобљу 1326. и 1327. год.; али В. Макушев је претпоставио, да почетак тих односа ваља ставити у назад за читав век и по: Дубровчани су вероватно, ступили у односе са Флоренцијом 1169. г., када закључише трговински уговор с Пизом. 3 ) (настдвиђе се)

1) Јђ. с. 56- 57., 126—139. 2) Јћ. с. 57—58. 3 ) Макуш. Памлт. с. 404, 430... „трудно нреподожитб , чтобн дубровницкје купцн, посмцавопе Пиву не заходили вђ соккднив Флоренцш, если уже не вт> концђ ХП., то вб ХШ. вЈк^ћ, когда Флорентинскан обвднна бнла государствомЋ не толбко благоустроенннмЂ. но и просв4шнннмђ ."