Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
ххлхх^ХХХ^ХХХУХ\\ХХ\Ч\Ж\Ж\Х'<
М\\»М! *\ХХУ
ХХЧХУЧУХХ^ЖЧХУЧЖХХУХХХЧХЖХХХХХЧХХУХХХХУУЖЧХЧХЧХХ^
Л.ХХХХХХХХХХХ1
Год. XVII. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т
НЕДЕЉА 18. тI 1899.
Број 26.
'ЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЈГЖЖЖЖЖЛ
■Жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжж.
гжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжж. ПРВТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА
I I I, II -V : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 »
РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ
Н А Р Е Д Б А Управа вароши Београда издала је следећу Наредбу: „1. Сви становници београдски без разлике положаја и занимања који примају у своје станове на преноћшпте лица са стране, било то да су обични путници, било гости или рођаци, дужни су од данас да о њима подносе надлежном кварту пријаве. Пријава се има поднети одмах а најдаље у року за 24 сата, од кад је ко код кога дошао. 2. Сви становници оних кућа и других зграда, које се издају за становаље, дужни су до 15. овог месеца неизоставно и безусловно поднети својим надлежним квартовима пријавне листе свију својих закупаца односно кирајџија, без обзира на то што су и ако су те пријаве раније подносили. А У будуће свако кретање и сваку промену у томе погледу имају достављати квартовима надлежним одмах, а најдаље у року за 24 часа. 3. Позива се грађанство да се по овој наредби најтачније управља, иначе
ће сваки онај, који у томе буде неисправан искусити најстрожије последице закона. Наредба ова односи се на цео атар општине града Београда и Топчидера." Ова наредба саопштава се грађанству ради знања и управљања. Од Суда општине београдске 12. Јула 1899 год. АБ. 5072 у Београду.
ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Господин проч>есор Др. Е. Хајнрих Киш, изванредни проФесор свеучилишта у Прагу и лекар у Маријенбаду поводом срећног спасења живота Његовог Величанства Краља Милана, Команданта Активне Војске изволео је послати општини београдској преко господина Председника Министарског Савета господина Др. Владана Ђорђевнђа, две стотине динара у злату, да се подели сиротињи београдској. Суд општине београдске у име своје сиротиње изјављује племенитом дародавцу своју топлу захвалност на овоме дару. Од суда опшшине београдске 15. јула 1899. год. у Београду, БВр. 3206.
РАД ОДБОРА ОПШТИНСНОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 1. јула 1899. год. Председавао предеедник г. Н. Д. Сгевановић; присуствовади чланови суда: г. г. Стев. Ивковић и Косга Симиђ; од одборника бити: г.г. К. Н. Лазаревић. Пет. И. Јовановић, Ив. Ивковић, Ђока Тошик, А. Н. КрсманоЈ*.;!, Н. Спасић, М. Ј. Божић, М. Штрбић. ДамЈан Сгојковић, Ваеа Николић, Михаило С. Протић, Ђурић, Коста М. 'Бурић, Мита Петровић, Ђ. Пантелић, Д. Тадић, ТриФун 'Бор^евић, Јанаћ Јанковић, К. Н. Михаиловић I Прочитани су записници одборских одлука седница држаних 23. и 25. Јуиа ове год. и у одлуци КЊБр. 898 учињена је допуна, да одбор општински са члановима суда и председником корпоративно поздрави Њихова Величанства Краља Господара и Краља Милана. П По ирочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 4727, 4726, 4728, 4803, 4725, 4729, 4756, 4868 којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног сгања Милан М. Банковић трг. и Др. Божа Банковић лекар; да су доброг вла-
И
по
СРПСКОЈ ЗШМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ (наставак) По арапском геограФу Јакушу (ј- 1229. г.) у Палерму је био кварт дубровачки, који се звао (Хареш-ус-Саклаб (Сриска улица)•, то је био најважнији део Палерма и у њему је био већи део трга. 1 ) — По ваљаном дубровачком летописцу Лукарићу Дубровчани су уживали велику љубав и привилегије сицилиског краља Виљема Норманског. 2 ) И. од доцнијих сицилиских краљева Дубровчани су уживали простране повластчце. Сицилиски и арагонски краљ Алфонсс подари Дубровчанима 6. Јулија 1428. г. слободу бродарења и трговања но његовој земљи. 3 ) И те повластице Дубровчана исти краљ Алфонсо прокламова у свима облас-
') Макуш. Изсл'1;д- с. 284. 2 ) Сорјово К1'81геМо с. 13. Е1а1сиш пссМ шегсапН, оз 4 г 1 сШасПш 81 (л-апаСепгоп ш дие1Г Јзо1е (81сШа) шегсап4аге соп Гаг4е <1е11а ве!;а е{ дј Хасћего. «) Моп, 8рес4. V- XXI. с. 29.
тима сво.је државе 18. Јануара 1430. г. 1 ) Јованка II. сицилиска краљица 10. Авг. 1429. г. допусти Дубровчанима да могу подићи консулате по њеној земљи и при том одреди права и јурисдикцију дубровачких консула. 2 ) Раније привилегије подарене Дубровчанима, краљ је Алфонсо неколико пута доцније потврђивао. па им је још подарио да могу долазити и уживата права његовим привилегијама загарантована и у самом Палерму и Сиракузи. 3 ) — Син краља АлФонса краљ Фердинанд потврди и прошири права Дубровчана у Сицилиској Краљевини. Тако он 8. Маја 1459. г. у Венецији подари Дубровчанима ове повластице: а) Да могу слободно долазити у Сицилију; б) Да од дажбина у Сицилиској Краљевини плаћају само обаларину; в) да дубровачки консули у Сицилиској Краљевини пмају ону власт, ауторитет и јурисдикццју (ро!;езШе, аис^опШе е! ттЉсМопе), коју имају и остали страни консули; г) Да Дубровчани, који имају добра у Сицилиској Краљевини плаћају на тим добрима као и остали поданици, али да се с њима поступа. не као са странцима,
1) 15. с. 38. 2 ) 1ђ. с. 36—37. 3) Моп. НресЂ. V. XXI. с. 29., 36.,—38., 78., 93., 145 , 221., Макупг. Спомен. с. 278.,—288.
него као са поданицима и т. д. 1 ) Другом својом повељом од 25. Априла 1464. г. краљ Фердинанд у главном потврди споменута права Дубровчана и још нареди да се од Дубровчана узима само један пут царина и да Дубровчани буду ослобођени од сваког новог намета. 2 ) Сва ова права Дубровчанимапотврди краљ Фердинанд још три пута, 5. Јан. и 24. Фебр. 1467. г. и 21. Јун. 1469. г. 3 ) 38. По дубровачком летописцу Рањенићу Дубровчани су похађали и Абруцо, Сардинију, Корсику , 4 ), што је врло вероватно. 39. Природом свога географског положаја градови на источној обали Јадранског мора, међу којима је најсветлије место заузимао Дубровник, одређени су били да посредују у трговинским односима између Италије и Запада и Балканског Полуострва. Са свима тима градовима, особито далматинским, Дубровник је имао односе, што је већ нешто и споменуто, Дубровник је имао односе са Трсшом, Ровином, Реком, Сењом, Задром, Скрадином, Шибеником, Силешом, Трогифом, Макарском, Омигием,
Ј ) Моп. бре^. V. XXII. с. 141.-142. 2) II). с. 303 —304. 3) 1ћ. с. 385—387., 452. 4) Моп. 8рес(;. V. XIV. е. 26.