Beogradske opštinske novine

Број 29

- 115 -

Год. XVII

и дужностима прописаним правшшма о уређењу димничарског еснаФа. IX По прочитању извештвја општ. правозаступника АБр. 3453, о наплати вересије од Морена С. Албахарија, одбор је решио, да се наплата ове вересије изврши према овом мишљењу општ. правозаступника и да се према томе аренда за месеце Новембар и Децембар 1891. године у хиљаду динара не тражи од Морена, пошто је за ову суму погрешно задужен. X Председпик извештава одбор, да су И, Бајлони и Синови овд. индустријалци, поднели молбу да могу преко београдских улида положити деви за довод воде из Дунава у њихову нивару. По пропитању те њихове молбе АБр. 5342. и извештаја грађевинског и водоводног одељења АБр. 5644, одбор је после поименичног гласања са 12 гласова против 4 решио, одобрава се, да И. Бајлони и Синови положе цеви за довод воде из Дунава за своју пивару под погодбама означеним у извештајима грађевинског и водоводног оделења с тим, да нису дужни давати општини из ових цеви воде за поливање улица, као што је грађевинско оделење било предложило. XI Председник извештава одбор, да је Сима Лазаревић овд. бакалин, још у 1891. години кажњен од Управе трошаринске као кријумчар са 11.000 динара, и да је са том сумом одмах и задужен по књигама, алв, да је Министар Финансија услед жалбе кажњеног, свео ову казну на 697'80 динара, и да би требало да се и у књигама трошарннским ова исправка учини. По саслушању овога и по прочитању акта Управе трошаринеке АБр. 817|98 године, одбор је решио, да се ова сума од једанаест хиљада динара која је неправилно уведена у књиге као вересија, расходује, а да се Сима Лазаревић задужи са шест стотина деведе-

сет седам динара и осамдесет пара, колико у ствари казна износи, и да се иста од њега наплати, ако то до сада није учињено. —

0 Г Л А С Према одобрењу г. Министра грађе-г вина од 28. јула Бр. 5575. држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију, у своме грађевинском одељењу, у згради општинског суда, на дан28 августау 10 часова пре подне за оправку зграда осуђеничке болнице у Топчидеру. Предрачунска је сума овога посла 2096-86 дин., а кауција износи 450 дин. у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији, према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. ГБр. 663., Од грађевинског оделења Управе града Београда, 3-ћег августа 1899. год. у Београду.

0 Б Ј А В А Суд опшиине београдске, издаваће путем јавне усмене лицитације ПОД закуп следеЂа своја имања и то: I. На дан 18. августа тек. год. два дућана са једном собом и магазом у Дубровачкој улици испод читаонице. II. На дан 19, августа тек. год. земљиште постојеће код гасног резервоара на Савској обали. III. На дан 20 августа т. г. земљиште постејеће испод општинске кланице. IV. На дан 21. августа т. г. земљиште регулационог Фонда звано „Табак-Ибрахимов" чајир, и V. На дан 23. августа т. г. дрварске плацеве у бари „Венецији." Лицитација ће се држати у канцеларији економног оделења Суда општинског и то:

За имања под I, II, III и IV у одређене дане од 3 до 6 сати после подне а за дрварске плацеве од 8 до 12 пре и од 3 до 6 сати после подне. Кауција се полаже при лицитацији у готовом новцу илиу Срп. Држ. хартијама од вредности и то : За имање под I. 120, за имање под II. 80, за имање под III. 80, за имање под IV, 100 динара, а за дрварске плацеве за сваки плац по наособ по 200 динара. Ближи услови могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана од 8 до 12 пре и од 3 до 6 сати после подне, а празником од 8 до 11 сати пре подне. Од стране Суда општине града Београда 4. августа 1899 год. АБр. 5390 у Београду.

0 Б Ј А В А Као сваке тако и ове године држаће се у варошици Голубцу, срезу Голубачком округу пожаревачком тродневни чувени панађур а то је 15, 16 и 17 августа тек. године, на коме ће се поред стоке продавати и сви овоземаљски производи законом дозвољени. Голубачки је панађур цувен што се на исти дотерује добра стока и по добру се цену продаје. Јавл^а се свима трговцима, занатлијама и купцима ради знања. Из канцеларије суда општине варошице Голубца Бр. 1723. 23. Јула 1899. год. у Голубцу.

0 Г Л А С Пошто је Управа града Београда забранила просипање нужничке нечистоће и дворишног сметлишта на досадањем месту „Карабурми", то се овим извештава грађанство, аларочито она лица, која се баве са изношењем нужничке нечистоће и дво-

циркулисао стран новац, византиски, млетачки, анконски, арабљански и др. 1 ) Дубровчани г. 1456. 6. маја добише од маџарског краља Владислава право ковања златнога новца; па тек 1515. 25 Фебр. решише да кују златан новац Финоће и тежине маџарских и млетачких дуката („<Н ђаМег 1п ал апИ ш 1а сШк г[цса1д <1е ого <М1а Јтега е! реко с!еК Диса^ <1е ого ћот ћип^ап е! §епес!ат"); али тек 1568. и 1683. Дубровчани учинише два узазудна покушаја ковања златног новца ; и Дубровчани после тих покушаја не коваху више златнога новца. 3 ) По Филипу де Диверзису у XV. в. у Дубровнику је циркулисао тројак новац: 1) грошеви , у вредности 3 млетачка солада; то је био највећи дубровачки новац ; 2) МеЛГапхпа, у вредности I 1 ), млет. солида: обе су ове врсте новаца биле сребрне; 3) фолар?) Дубровчани су још ковали : аршилуке од 3 гроша према ришким артилуцима више не кују; — сребрне цукаше г. 1723. и 1797. у вредности 40 грошева; — визелина или ректорале, у вредности 60 гр.; — либершине (од 1791) у вредности 80

') Јћ. ђ Кн<1 к. XVI. с. 211—222. 3 ) Ђакушев, И8сл1д. с. 381—382.

гр.; — бакарне соладе после 1667. г.; бакарне теггатпе само 1795. и 1796. г.; — полуперперо само 1801. г. 1 ) Дубровачко Веће, због угледа града, много настојате, да се у државним ковницама израђује чист и добар новац; одређиваше прецизну величину, облик и тежину бакарног и сребрног новца ; у ковнице уводило савремене реФорме. 2 ) При свем том на дубровачком тргу циркулисао је и лош новац; Дубровчани су по кат кад шпекулисали и самим ковањем новца. Краљ Милутин пише Дубровчанима : И зл клш$ дрлгв Д10К0КК длите МИ ДОКрЂ ДИИЛре, Л № МОИТЈ МИ Зле динлре длклтк, герк ми злђјмк динлремк н« хт-в Гркци где их длклмо нл коши годв потрек-к, л они нхк не бзкме. 3 ) У споменицима се спомињу добри дубровачки динари а и рђави дубровачки динари , 4 ) Млетачки провидур Јаков Болду 30 авг. 1478 г. извештава своју владу, да Дубровчани велику корист вуку од ковања талира, који се по Турској много траже. 5 ) Ла Мер бележи да су у Турској протуривали визелине, слаб новац; да су артилуке ковали према

1) Ка<1 к. XVI с, 212—215. 2) Каа к. СХГУ. с. 178—179. 3 ) Пудић, Спомен. к. II. § 3. с. 2«) Јћ. с. 49., 50., 27. 6 ) Ка<1 к. 1ЛУ.; с. 136.

:)■]

(у 1Ш1«

пољским артилуцима, без икакве промене у натпису, са 81^штш1(1из III, К^а ит.д. 1 ) Државни се новац коваше у једној лепој великој дубровачкој грађевини, која се зваше Зропга или Бо^апа, која и сада под именом Велика Дивона. Она је саграђена у XIV в. тако улепшана, да је постала једном од најзнаменитијих дубровачких архитектонских творевина. У њеним се хладовитим тремовима, одајама и ходницима одмараху од дугог пута заморени каравани. У њој се налажаху велики магацини за разне трговине. У њој се чуваху разни депозити и државни новац. Она беше нека врста модерне берзе. Дубровачка поносита аристократија, тражећи одмора и забаве после сувопарног заморног трговачког посла и рачунања^ скупљаше се у њој да гледа позоришне комаде и да рецитује своје песничке умотворе. 2 ) У старим српским државама Дубровчани имађаху простране трговинске повластице, које су особито биле знамените у првим вековима српске самосталности. 0туда је разумљиво, за што Дубровчани

1) 81аппе к. XIII. с. 96. Ш * 2) Ка<1 к. СХ1У. с. 179.; к. СХХ1Х. с. 96-97. — Кики!јчУ1с, РиШе ХЈвротепе с. 78. —„Бранково Коло" г. III бр. 9.; е. 282.. 1 :