Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ЛЛА.ХЛ.\ХЧ\ХЧХХ\ЖЧ

Год. XVII.

ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ*

жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжл ■.

-ххххххххххх

.ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ'

НЕДЕМ 15. ЛВГУСТА 1899.

Број 30.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

III: II V : За Србпју на годину 6 динара ча пола годнне 3 » За стране земље на годину 9 „

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАИЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ

Београд, 11 августа 1899 г. Његово Ведичанство Краљ Милан, командант Активне Војске, благоизволео је одговорити на честитку председника оиштине београдске о Његовом рођен дану овим телеграмом : Председнику београцске оишшине Г. Ниноли Стевановику Београд. Ниш—Двор. 11. Авг. 1899 год. Срдачно благодарим Краљевској Преетоници, иеторијски толико везаној са народном Династијом, у дубоком уверењу, да ће вазда бити иетрајнау осе^ајима верности и љубави према Господару и Краљу Алекеандру, првом Београђанину, МИЛАН. Честитка председника општине гласи: Београд, 10. авг. 1899 г. Његовом Величанству КРАЉУ МИЛАНУ Команданту Активае Војске Ниш. Краљевека Престоница данас свечано проелавља дан рођења Вашег

Величанетва, првог ерпског Краља и обновиоца Краљевине. Проелављајући овај дан, еев.а се свију Ваших тековина за Србију и Београд, и моли Величанство, да благоизволи примити најердачније чеетитање еа искреним жељама за дуг и срећан живот Величанства на славу Престола, ере^у Отаџбине и за добро и напредак српске војеке. Живео Краљ Александар! Живео Краљ Милан! Слава Обреновићима! Председник београдске онштине, Никола Д. СтевановиЂ.

Београд, 12 авг. 1899 г. Народ округа рудничког ударио је камен темељац Краљевскоме Дворцу у селу Такову, код историјског Таковског Грма на дан рођеља ЊеговогВеличанства Краља Милана, Команданта Активне Војске, и на ту свечаност позвао је и општину београдску овим позивом:

Господину Николи Д. СтевановиЂу председнику општине београдске Господине, Народ округа рудничког, користећи се срећном приликом што се у његовој средини налази знаменито и у новијој историји српскога народа освећено место, у којем је Милош Велики развио заставу Народнога Ослобођења, као и желећи дати и на овај видљиви начин израза своје поданичке љубави, верности и оданости према Дому Славних Обреновића и створити могућност да својега омиљеног и узвишеног Господара што чешће и дуже у својој средини виђа и поздравља — отпочео је у селу Такову, код историјског Таковског Грма, зидати Дворац, који ће се до године, на Цвети предати у својину Његовом Величанству Краљу Александру I. Освећење темеља и ударање камена темељца извршиће се на дан 10. Августа ове године. Част ми је, у име народа округа рудничког, позвати и Вас на ову свечаност. Председник окружне скушнтине округа рудничког С. Ј. Шурдиловић с. р. окр. начелник

ТРГОВИНШ ЦЕНТМ Н ДРУМОВИ 110 српској зшмљи НДПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ (нлставак) За своје личне спорове они имађаху своје судове, састављене из њихових судија и консула. Тиме они имађаху једно право више од Немаца (Саса), који и у својим личним споровима потпадаху под пороту. Они су били ослобођени од свију градских и земаљских дужноети и обавеза. У војску нису ишли, а градове оправљаху и чуваху само стално насељени Дубровчани, а осталима, „гостима"'. беше остављено на вољу, хоће ли или неће град чувати и оирављати. 1 ) !) Моп. 8егђ. с. 1—2., 19—20., 24—25., 28—30., 32—33., 41., 45—47.; 51—53., 85., 119—120., 146—148., 153., 157—158., 160—164., 168—169., 179—180., 184—190., 193., 202—212., 220—222., 229—231., 235—238., 266—273., 316318., 352—355., 272—273., 316—318., 352—355,, 381—383., 427—429., 485—488. — Моп. 8рес1. V. I. с. 11—12., 14—15., 59.; V. III. с. 283., 275—276., 312.; V. XXIX. с. 13—14. Гласн. к. ХГ|УН. с; 309—310. — Ст. Новаковић, Душ. Законик §§ 13., 129—132., 202. с. 4., 41—42., 61. — Мајков, Ист. с. 212., 214., 238, 240—241., 304., 321. —

57. Повластице ко.је суДубровчани још врло рано стекли од Турака мало се разликују од повластица, које су имали у Српској Земљи за време српског госпо ства. Дубровчани су за време Турака имали право слободног трговања по целом Турском Царству : Могли су слободно ићи по Влашкој, Бугарској, Српској Земљи, Анадолији, Романији. Царину би плаћали само онде, где би растоварили и нродали своју робу. Дугове су наплаћивали помоћу турских власти. Спорове са Мухамеданцима решавали су пред кадијом а своје сами или, такође, предкадијом. Имовина умрлог Дубровчанина припадала је његовим наследницима или граду, ако би био без наследвика. И у доба размприце Дубровчани су уживали заштиту од Турака и слободу трговања и по самом ратном земљишту. Турци једиом покушаше да против Дубровника поведу неку врсту економског рата. Онп подигоше у Херцег-Новоме сланице и наредише да се из Турског Царства може извозити црвац, олово, свила и восак само на новски трг. Тај турски покушај изазва конФликат измећу Дубровника и Порте, па се најзад та свађа заврши у корист Дубровчана. Вајазит II. својом повељом од 1484. г. нареди, да се споменути трговински артикли могу изво-

зити и на дубровачки трг, а не, као до тада, само на новски трг. 1 ) Дубровчани су, као и остали трговци, Српским Државама плаћали царину, која се често мењала. Дубровачка је политика ишла на то, да се та царина редуцира на што нижу количину. — Сем царине Дубровчани су плаћали и остале дажбине, као: разне десетке, попутницу, бродарину, мостарину и т. д. За слободно трговање Дубровчани плаћаху српским владаоцима особити трибут, који се зваше Сриским или Госиодским Дохошком. Орпски су владаоци подизали и спуштали тај трибут, али он није никада прелазио суму од 2.000 пп. Тај се трибут плаћао о Св. Димитрију, због чега се он у сиоменицима назива и Свешодмишровским Дохошком. Постанком Босанске Краљевине, тај српски доходак пређе у руке босанских краљева, који добијаху од Дубровчана 2.500 пп. годишње: 2.000 Српски а 500 Сшонски Доходак. Дубровчани су за Стон плаћали и српским и босанским владаоцима по 500 пп. годишње; а за Конавле 600 дуката Радосаву Павловићу и Сандаљу Конаваоски Доходак,' 2 ) 1) Моп. 8еН). с. 362—363., 409 -411., 475—476., 484., 523—530., 548—552. Моп. бегћ. с. 185.-190., 235.—337.. 282.-285., 427.—429., 485.—488. — Пуцић Спомен. к. П. с. 2., 5.,