Beogradske opštinske novine

Број 15

- 60 -

Год. XVIII

носно узимања под закуп згрдде Саве Миленковића инспектора жељезничке дирекције, за смештај канцеларија општпнског грађевинског одељења, — одбор је решио, прима се ово решење општинскога суда са изменом да тач. 2 под б. истога гласи: „да општииа закуиодавцу по истеку закупа преда ову зграду у оном стању, у коме се, услед употребе за цељ, за коју се узима, затече и да је општина одговорна и дужна оправити само оно што би се искварило услед небрежења и противно обично.ј употреби"; а иста тачка под в. да гласи: „пражњење нужннка и плаћање таксе за утрошену воду према постојећим правилпма, да падне на терет закуподавца а чишћење димњака, изношегве сметлишта одржавање чистоће у закупној згради, да зрши општина о своме трошку. Да се о овоме са закуподавцем закључи и уговор ако на ове услове пристане. XXI За остале предмете стављено на дневни ред за данашњу седниду н то: молба Јевгенија Чодовића за ослобођење присутничке дужности; молбе: Ник. Ј. Протића, Мих. Симића, рачуноиспитача, Јелене Дуке Пешике, удове, ГГере Тодоровића, новинара, и масе Св. Мијаидовића за ослобођење интереса на дуг од калдрме; модба КостеВасиљевића димничара за проширељереона; решење питања о експронрисању имања Михаила Благојевића инжењера; предлог лекарског општ. одељења да се извесна лица ослободе дезинФекц. таксе; молба Стевана Та. Луковића, да му се откупи извесно земљиште; решење за исплату Кости Шпартаљу адв. досуде на коју је општина осуђена да плати Науму Најдановићу по његовом спору противу исте и решење односно наплате касапске аренде за краве и волове, одбор је решио, ~ да се ови предмети ставе на дневни ред за идућу седницу.

Атила га поруши; а становништво нешто се разбеже а нешто би поубијано. Максимино посданство 448. г. нађе Ниш разорен и пуст; у граду не беше ни живе душе и посланство је једва пашдо згодно место за преноћиште. На пространом пољу око реке, која град с југа оптицаше, беласаху се костури убијених становника. — За вдаде Јустинијана Великог и доцнијих визант. владалаца Ниш је био подизан и улепшаван. У њему је становао византиски стратег. У XI, и XII. в.. ио извештају крсташких путоиисаца, Ниш беше леп, насељен и врло богат град. Алберт Аквенски назива Ниш „ст!аз (Шбаииа" („град врло богат"). Исто тако и Едризи : „Ниш (Ш80\а) је знаменити град Гетулије (?), богат је то град, а положајем близу Мораве, која долази из Србије". Крсташима је Ниш био једна од главних одморних станица. У Нишу су се крсташи снабдевали обилним животним срествима и припремали се на мучан пут преко Куновице; али је често долазило до покоља између Нишлија и крсташа. Г. 1189. Стеван Немања предусретљпво ирими цара Фридриха Барбаросу. 1 ) У српским је рукама био до 1387. г. Те га године, после мучне опсаде од 25 1) Ка<1. к ХШ. с. 61,. 62., 76., 77., 147., 177. — М. 8рес4. V. VII. с. 466—468. — С(. Пеегв11'а8зе с. 87—89.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Постављен. Г. Бг. Александар Зега, хемичар, постављен је за хемичара оиштине београдске.

БЛАГО Д АРНОСТ Г. Јован М. Јованови^, секретар министарства иностраних дела, предао је суду општине београдске пет динара, као прилог за овдашњу сиротињу. Суд општине београдске у име своје сиротиње изјављује овим Г. Јовану своју благодарност. Од суда општине београдске 27 марта 1900 год. ББр. 1140 Београд.

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра грађевина од 8 марта тек. год. Бр. 886. држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију у своме грађевинском одељењу на дан 5. априла у 10 часова пре подне за оправку старе и подизање нове ограде око државног плаца старе поште у Београду. Предрачунска је цена овога посла, 1238. дин. и 53. п. дин. а кауција у 180. дин. полаже се у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. Из канцеларије Управе града Београда, грађевинског одељења 24 марта1900 год. ГБр. 435 у Београду.

дана, Турци освојише, посаду му и ста новништво посекоше или поробише, па га за тим опљачкаше. 1 ) Ова катастрОФа учини да се Ниш за дуго не могаде опоравити. У XVI. в. Ниш беше опало место. Путописци га не називају друкчије него повећим селом на градским рушевинама. У Нишу се за то време виђаху у куће узидани Фрагменти рим. и виз. споменика. Слабу трговину водило је нешто Дубровчана. Герлах вели, да се у Нишу налази само неколико трговачких дућана и да у Нишу живи само један Дубровчанин с једним слугом. У путопису једног католичког бискупа од 1581. г. узима се да у Нишу постоје две трговачке куће. Али остали путоппсци повишавају број Дубровчана у Нишу. Путописац К. Рима бележи да у Нишу има доста Дубровчана и да Дубровачка колонија у Нишу има свога свештеника и оделито гробље. У Нишу се тада налажаше леп каравансерај. Околина му беше пријатна, насељена, добро обрађена и оризом засејана. 2 )

1) Гласник к. XI. с. 20. -) Ка<1. к. Х1ЛХ. с. 121.; к. 1/У1. с. 214.; к. ^ХН. С. 53., 56., 72., 99., 101. ; к. 1,ХХХ1У. с. 50., 52., 86., 88.; к. С. с. 124., 125., 130.; к. СХИ с. 176., 180., 218.; к. СХУ1. с. 50., 51, 57., 59., 88., 91., 98.; к. XXIX. с. 5., 9., 29., 61. — 8с1пуе)§сг, с. 41. — Чуп. Год. к. XVII. с. 85., 98.

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра грађевнна од 23. марта тек. год. Бр. 2291. држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију у своме грађевинском одељењу на дан 5. априла у 11 часова пре подне за оправку ограде око рударске лабораторије. Предрачунска је цена овога посла, 446. дин. а кауцпја у 60 дин. полаже се у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. Из канцеларије Управе града Београда, грађевинског одељења 24 марта 1900 год. ГБр. 469. у Београду.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Суд општине београдске издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп траву за кошење и попашу на следећим својим земљиштима за време ово летње сезоне и то: I. На дан 12. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне шраву на старом гробљу; II. На дан 13. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне шраву у новом оиитинском сењаку; III. На дан 14. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне траву код свију резервоара водоводних; IV. На дан 15. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне траву у отитинској расадници, великом и малом Калимегдану и код бив. батал џамије; V. На дан 16. априла т. г. од 3 до 6 сати по. подне траву на оиштћтским ливадама код белих вода\ У XVII. в. Ниш изгледа да се мало подигао. X. КалФа бележи, да је Ниш велика варош и кадилук. 1 ) У XVII. в. преко Нишаве беше камени мост. 2 ) Али Џон Бурбури назива Ниш варошицом ; 3 ) а Тосканац Ђованије Хијароманије (1659 г.) назива „Ниш престоницом Србије, али већ је доста разрушен." 4 ) Још више се Ниш подиже у прошлом веку. Имао је 20.000 становника већином Турака. Варош се делила на турску и српску и главни део вароши беше на левој страни Нишаве. Куће беху усред пространих вртова; покривене ћерамидом; ниски им се кровови могаху руком дохватити. У тесним и кривудавим покривеним улицама владаше велика запара; сокаци беху легла мноштва наса, мачака и муха. У Нишу је било доста трговаца а међу њима и Јермена. 5 ) И у поч. овог века Ниш је био знаменит град. Соларић вели: „ Нишђ , на еднои грани Мооаве, близу волгарске гра-

') Споменик XVIII. с. 32. 2 ) Вепа^Па, КсЈзађезсИгеЈђнп^ с. 34. 3 ) Чуп. Год. к. XVII. с. 85. 4 ) Макуш. Памлт. с. 395. „текгороП <1е11а 8егу1а, та ога е <1ез11Ч1 (а аззај." 6 ) Опеасћ, КеЈзе с. 65—67. — Чуп. Год. к. XVII. с. 153—154. У једном писму папског нунцијуса од 1737. г. спомиљу со „с1ио8 Агтепае паМошв тегоа^огсз КЈзаепзЈа. Тћетег, Моп. 81ау. Меп<1. I. II. с. 264.