Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XVIII.
'ЖЖЖЖЖЈГЖЈГЖЈЖЈЖЖЈл
Л\ЧЧХ\УХ\Х\ХХХЧХХХЧ'
•жжжжжжжжжжжжжжжжж.
ЛХХХХХХХХХХХХ'
ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ-.ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ'
НЕДЕЉА 23. ЛПРИЛЛ 1900.
Број 18.
■ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ
ИЗЛАЗЕ НКДЕЈБНО ЈЕДАН-ПУТ 1Д В Н А. : За Србију на годину .6 динара на пола године 3 » За стране земље на годину 9 „
ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА
РУКОИПСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕЕЛАИ.ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
Одбор је ово општинеки у еедници евојој од 16. марта ове год. решио: Да ее каеапска аренда за клање крава новиеи од двадееет и четири на двадееет и шеет динара, а да ее иета аренда за клање волова смањи од два< десет и седам динара на два> дееет и шест динара ио комаду, тако, да ова аренда буде нодједнака како за клање крава тако и за клање волова. Ову је одлуку одбора прими* ла к знању Унрава града Бео* града на основу друге алинеје чл. 73. зак. о устројству општ. и општ. власти под 15. априла тек. год. Бр. 6813. Према томе наплати ове уједначене аренде
за клање крава и волова при* ступиће се од 24. априла тек. године. 0 овоме се извештавају ради знања и унрављања сви они београдски грађани, којих се ово тиче. Од суда опгит. београдске 18. Априла 1900 год. АБр. 3203 Београд. РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ
РЕДОВНИ САСТАНАК 23. Марта 1900 год. Председавао председник општине г. Ант. Нантовић. Присустовао члан суда: г. Стеван Ивковић. Од одборника били: г.г. Трифун Ђор^евић, Богоје Јовановић, Стојан Па,јкић, Зах. К. 3. Поковић, А. Н. Крсмановић, Мих. Михајдовић, Ђ. Митић, Ђока Тошић, Петар Новаковић, Дамјан Стојковић, Јован Петровић, Ив. Ивковић, Сима Николић. Младен Николић, И. Ковлић, А. Петровић, Ђ. Димитријевић, Н. Спасић, М. Ј. Божић, Ђ. М. Станојевић, Коста Др. Ризнић. I Прочитан је запионик (Удлука седнице држане 16. марта тек. год. и примљен без измене.
II По прочитању акта Управе града Београда и њених одељака АБр. 2430, 2539, као и по прочитању акта иследних судија првостепених судова: за варош Београд и горњо-милановачког АБр. 2383 и 2447, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио, да су му непознати: Даница кћи иок. Луке Еузмановића, бив. овд. надничара; Велимир Спасојевић и Андрија Николић, шегрти овд.; Милан Новаковић, бив. служитељ ирвост. горњомилановачког суда; да је Алекса Тодоровић, адв. овд. доброг владаља а сиротног имовног стања. III Председник износи одбору намишљење молбе: Отилије Каљевић, удове и Крсте Ђорђевића, стаклоресца, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 883 и 907, — одбор је изјавио мишљење, да се молиодима могу дати тражена уверења о породичном односу. IV Председник извештава одбор, да је на дневном реду одговор председништва на питање одборника г. Михаила Јовановића, шта је урађено
и
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ написао КОСТА Н. КОСТИЋ
(свршетак) Историску грађу за Ср. Век тражио сам поглавито у документима и сноменицима које су публиковали: Миклошић, Пуцић, Јиречек, Југославенска и Сриска Академија, Макушев, Тајнер и др. У колико сам досиео ја сам читао и српске родослове и летописе, и дубровачке хронике. За XVI., XVII. и XVIII. в. главни су ми извор били многобројни путоииси. Али од тих путописа, већином површних, знатнију самграђу налазио у релацијама, Млетачком Сенату и Св. Конгрегацији у Риму. Без студирања ових релација и комисија, као и без знања италиј. језика, овакве послове не би требало ни радити. За XVII. в. интересна је грађа и турски геограФ Хаџи-КалФа. За прошли век понајзнатнија је грађа Божур. Барон Феликс де Божур путовао је по Турској у вре-
мену Вел. Франц. Револуције; али је из политичких и војничких разлога публиковао своје путописне белешке тек 1829. г. Дело, које се не сме превидети у историји трговине, јесте од истог писца ТаМеаи Ди сошшегсе и т. д. Енгел је публиковао један дубровачки путопис од 1792. г. Ваљано и поуздано дело за Далмацију јесте АНег ипД Кеиег 81аа1; <1. Кбш^. Г)а1та1;1еп. . . . ШгпЈзег^ 1718. За овај век ја сам гледао да из огромне историско - геограФске литературе одаберем оно што је понајбоље и најпоузданије. Обично сам историју појединих центара доводио до средине овога века. У првој половини овога века највиднији и најинтелигентнији од геограФа и путописаца по Турској био је Апп Воие. Ја сам се корисно послужио његовом Збирком путописа. и Турском. Сем тога ја рам читао: Хана, Хекара, Вимера, Пуквиља, Хердера и др. Викенела сам употребио због једног турског годишњака (аппиагге), који је интересантан за турску геограФСку номенклатуру. И т. д. Тако сам радио овај свој књижевни рад; а да ли сам добро или рђаво радио, оценпће оцењивачи п читаоци, ако буду ушчитали овај рад. Поред недостатка она два последња дела, ја указујем прстом
још на једну празнину свога рада. У моме раду Српска Земља није обухваћена у свима својим етнограФСким границама. Лепу српску Македонију тек сам додирнуо; о српским земљама : Срему. Славонији, Бачки, Барањи и Банату, готово нисам рекао ни речи. Није се имало кад. Уз рад прилажем карту трговинских друмова и центара на једном листу. Према мојим упуствима, карту је израдио Г. Милутин Матовић, техничар. 1 )
Београд 1. Јун. 1898. г.
К- џ. Ковтић философ III. г.
ОДБОРУ БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ
„Добијена су четири рада и два поваљаности обраде одвајају се од осталих; један је под мотом: „Друмови ће пожељет' Турака; ал' Турака нигдје бити неће", 2 ) а други под мотом: „Трговина је један од најзначајнијих момената у еволуцији једнога народа". Оба су толико правилно решила задату тему, да би им се без речи
!) Сада државни питомац у Харкову. 2 ) Радили су Ј. Ердељановић и Г. Никодић.