Beogradske opštinske novine

Број 15

- 71 —

Год. XIX

д) који зна читати и писати; е) којн Држави плаћа годишње најмање 60 дин. неносредне порезе. Колико ко плаћа на годину порезе, доказује се пореским књижицама за последње три године. Али адвокати и сви они, који су свршили Факултет у Србији или на страни могу бити бирани и ако плаћају 30 динара годишње непосредне порезе. Члан 68. Не могу бити посланици у Народној Скупштини: а) који сами бирачког права немају или га вршити не могу; б) активни чиновници, сем чланова Касационог Суда, Председника и чланова Главне Контроле, Председника Апелационог Суда, ПроФесора Велике и средњих школа, Управника Монопола, Библиотекара Народне Библиотеке, лекара, инжињера и оних чиновника на расположењу или у пенсији, који су свршилн Факултет; в) Председници општина; г) Свештеници оба реда. Члан 69. Посланички мандат траје четири године. Посланички мандат губи онај посланик, који за трајање мандата добије плаћену државну или од државе зависну службу, сталну или привремену, као и онај који за то време, ако је чиновник, буде унапређен. Који овим начином изгуби мандат може бити понова биран, ако то допушта његов нови пол'ожај. в. С е н а т Члан 70. Престолонаследник, кад постане пунолетан, Архиепископ Београдски и Епископ Нишки по праву су чланови Сената. Сем њих Сенат састављају: а) тридесет чланова, које Краљ именује на цео живот; б) осамнаест чланова, од којих Београд бира једног, а седамнаест остали изборни окрузи, које ће изборни закон одредити. Сви чланови Сената полажу заклетву као и Народни Посланици. Члан 71. Мандат изабраних чланова Сената трај е шест година. Бирање је сенатора непосредно, гласање је тајно. Члан 72. Може бити постављен или изабран за сенатора: а) који је рођени или прирођени српски грађанин; б) који ужива сва грађанска и политичка права; в) који стално живи у Србији; г) ко.ји је навршио 40 година; д) који плаћа Држави годишње најмање 200 дин. непосредне порезе, што се доказује пореским књижицама за последње три године. Не морају имати ову погодбу плаћања порезе: грађани, који су били председници или потпредседници Народне Скупштине; ђенерали у пенсије или у оставци; пређашњи министри, саветници, изванредни посланици и дипломатски агенти.

Члан 73. Не могу бити сенатори активни чиновници, изузев изванредних посланика и дипломатских агената, као и свију оних, који према члану 68. Устава могу бити бирани за посланике у Народној Скупштни. Официри под заставом не могу бити бирани за чланове Сената. Исто тако не могу бити ни наименовани, осим ђенерала у броју највише до четири. Свештеници оба реда могу бити бирани у Сенат. Члан 74. Чиновник који је сенатор, не може бити пенсионисан без свога пристанка, до навршене седамдесете године, сем ако је навршио 40 година државне службе или је тако оболео да не може вр-пити своју службу. Члан 75. Сенат се сазива у исти мах кад и Народна Скупштина, и престаје радити кад и она. Сенат се никад не распушта. V Министри Члан 76. На врху Државне Управе, непосредно под Краљем, стоје министри. Краљ именује једног од њих за председника, који може бити и без портФеља. Ступајући у дужност, министри полажу пред Краљем заклетву, да ће бити верни Краљу, и да ће савесно вршити уставне и законске одредбе. Члан 77. Ниједан члан Краљевског Дома не може бити министар. Члан 78. Министри имају приступа у оба дома Народног Представништва. Оба су дома дужна саслушати их, кад год то затраже. Министри не могу бити посланици у Народној Скупштини, нити путем народног избора постати сенатори. Кад посланик Народне Скупштине или сенатор кога је народ изабрао постане министар, губи свој мандат. Члан 79. Министри су за своја дела одговорни Краљу и Народном Представништву. Писмена или усмена наредба Краљева не може ни у којем случају заклонити министра од одговорности. Члан 80. Краљ иНародно Представништво имају права оптужити министра: а) за издају Земље и Владаоца; б) за повреду Устава и уставних права српских грађана; в) за примање мита; г) за повреду закона у случајевима нарочито одређеним у закону о министарској одговорности. Ове кривице застаревају пет година по извршеном делу. Члан 81. Предлог за оптужбу министра не може се узети у поступак ако га нису потпи-

сали најмање 20 чланова Народне Скупштине. Да се министар оптужи потребно је да је гласало за то две трећине од целокупнога броја посланика. Оптужба министра, једном одбачена, не може се више поновити за исто дело. Министрима суди Сенат. Посебне одредбе о министарској одговорности утврдиће се нарочитим законом. Члан 82. Без пристанка Народне . Скупштине Краљ не може ни амнестирати, ни опростити ни смањити казну осуђеном министру, нити истрагу над њимпрекинути и осуду спречити. VI Дрзкавни Савет Члан 83. Државни Савет састављају 15 чланова, које Краљ именује између наименованих чланова Сената. Члан 84. Државни саветници улазе у ред осталих државих чиновника. Али државни саветници не могу бити против своје воље уклоњени са својих места, ни преведени у друга звања државне службе. Они се стављају у пенсију кад наврше 70 година живота. Иначе могу бити стављени у пенсију ако су навршили 40 година државне службе, или ако су тако онемоћили да не могу више вршити своју дужност или ако то сами затраже. Ако државни саветник постане министар његово се место у Савету не попуњава, а кад престане бити министар он се враћа на своје место у Савет. Само у случају кад би у Савету остао мањи број чланова, од броја који закон о Пословном Реду у Државном Савету утврђује за доношење пуноважних одлука, попуњава се одмах толико места, колико је потребно те да Савет може радити, Плата је саветницима на годину 10.000 динара. Дотатак председнику Савета 4.000 динара годишње. Члан 85. Државни Савет има ове дужност: 1) да расматра и решава по жалбама против Указа, којима се вређају закона приватна права. Главна Контрола има право да се жали у име Државе, ако је Указом какав државни материјални интерес повређен у корист појединаца. 2) да расматра и решава жалбе про тив министарских решења у предметима административног спора. Оваква решења Државног Савета обавезна су за министра, 3) да расматра и решава по жалбама против министарских решења, донесених по предметима за које министар није по закону надлежан, или који прелазе круг његове законом одређене власти. Ова су решења обавезна за министра. 4) да решава коначно о надлежности у случају сукоба између административних власти. 5) да решава о прирезима за потребе округа, срезова и општина, ако прирези прелазе суму, коју сама управна власт по закону одобрава. Исто тако и о задуживању округа, срезова и општина. 6) да одобрава продају и у опште .отуЦвање непокретних добара окружних, среских и општинских.