Beogradske opštinske novine

Број 24

- 121 -

Год. XIX

годарити Господину Мииистру на указаном јој поверењу. У Београду 22-ог јуна 1900 год. Председник комисије Н. И. Стаменковић с. р. Деловођа м. ТурудиЂ с. р. Чланови. Др. Марко Леко с. р. Свеш. Ј. ПоиовиЛ с. р. Др. Свеш. РадовановиЛ с. р. И. Козлић с. р. Милш ДамњшовиА с. р. (види одвојено мишљење). Коста П. ЈовановиЛ с. р. Драг. СиасиА с. р. Милош В. Или% с. р. Др. Д. НиколајевиА с. р. Б. МарковиК с. р. Др. Е. Михел с. р. М. ЈовановиЛ — Вашуш с. р. С тим да се позове г, Смрекер, да састави детаљан пројекат за проширење водовода београдског и исти пројекат, да се даде управи водовода на израду. У осталом слажем се са извештајем комисије. Милош ДамњзнозиЋ с. р. инжжњер Препис је веран своме оригиналу. Инжин.ер Мнн. Грађевина Павао А. Дими-ћ КБр. 5417 5. јула 1900 год. Београд

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАНЗ 1. јуна 1901 год. Председавао председник ошитине г. Милован Р. Маринковић. Присуствовао члан суда г. Владимир Лацковић. Од одборника били г. г. Михаило Штрбић, Младен Николић, Јован Петровић, Петар Новаковић, Сп. Имћ. Ђ. М. Станојевић, М. Клидис, Јов. Илкић Р. Драговић, Ђ, Митић, Ђока Топшћ, Ђорђе Н. Соколовић, Дамњан Стојковић, Дим. Миленковић, Тодор Ј. Михаиловић, Милутин Степановић, Јанаћко М. Јанковић, К. Н. Лазаревић, Н. Спасић, Мих. Михаиловић, Др. Јован Ђурић, Љуба Дојчиновић, Благојв Милошевић, Стојан Пајкић, Милутин Ј. Божић. Деловођ Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 28. маја 1901 године и примљен са овом изменом и допуном: У ре<т>ерату решења књиге број 348 у седмом реду после речи „сматрајући" да се изоставе речи „да су исти рачуни исправни" а на њихово место да се ставе речи „да није потребно да их општ. одбор прегледа". II Одборник г. Тодор Михаиловић наводи, да су господа одборници, који су присуствовали прошлој одборској седници, уз дневни ред за данашњу седницу, добили једно писмо првог члана суда г. Стевана Ивковића. Тим писмом покушао је г. Ивковић, да наопако протумачи реч председннка општине, коју је овај изговорио приликом пријема дужности и да, увлачећи у дискусију личности, створиразбор у општинској управи. Овакав рад првог члана суда неоправдан је тим пре,штоје исти био присутан одборској седници, када је председник говорио, па је имао придике, ако је налазио, да су наводи председникови били погрешни, да их побија. Међу тим он то није тада учинио, већ је узео други пут, који би, ако би се у практику увео, био врло рђав пример за будућност. Као одборник сматра за сву дужност, да упита председника: је ли му познат овај поступак г. Ивковића и садржина његовог писма и мисли ли председник предузимати какве мере по овоме.

Председник је изјавио: Да му раније о овоме није било ништа познато. Данас кад је носле подне дошао у канцеларију, један пријатељ послао му јеписмо г. Ивковића. Он сматра, да је овакав рад првог члана суда г. Ивковића за осуду с тога: што он у писму наопако тумачи његову реч, удаљујући се од предмета и увлачећи удискусију личностикоје у своме говору није ни поменуо што се види из записника који је мало час примљен. Г. Ивковић био тада у седници и имао прилике да каже јавно пред одбором све оно што је и у послатом писму изложио, ако је сматрао, да су наводи били неумесни и да их том приликом побије. На тај би се начин исправним путем дошло до објаснења. Ред је био да тако уради, а не да ћути приликом, кад јетребао да говори, па онда да се појављује са некаквим писмом, којим се увлаче у дискусију личности и упушта у оцену, пгга је који од њих урадио; а кад се о том писму у одбору води реч, да од седнице изостаје. Све ово довољанје доказ, да се је г. Ивковић о своју дужност огрешио и да је оваквнм радом хтео да створи расцеп у општинској управи и омете сваки рад. По дужности предузеће потребне кораке противу овога ничим неоправног поступка првог члана, суда. Одборник г. Јанаћко Јанковић наводи: Да није био у седници када је председник дужност примио. Не пориче садањем председнику велике радове. Био је одборник 4 године и члан суда 2 године; упознат је са радовима свију председника. Тврди, да се је у општини доста и како треба радило за време док је у истој био председник садањи министар унутрашњих дела г. Никола Стевановић. Г. Маринковић је пређе као председник много урадио, али је г. Стевановић доласком за председника затекао око три милијона динара дуга и касе без новаца. Штедњом почевши од себе сама г. Стевановић је уредио општинске Финансије и почео одуживати општину, а такав његов рад заслужује похвалу. Као одборник из тога доба не може да допусти да се каже, да се и за време г. Стевановића није ништа урадило. Тражи да председник изјави, да ли се његов говор односи и на рад г. Стевановића, а сем тога, да би се извидело и утврдило шта је и колико који председник урадио, тражи, да се одреди комисија. Одборник г. Ђока Станојевић тражи да се претходно прочита писмо чдана суда г. Ивковића, о коме је реч, јер га он није добио, да би знали сви шта у њему пише. Одборници г. г. Јован Илкић и Раденко Драговић противпи су томе, да се чита исто писмо јер сматрају да о томе не треба.даље дискутовати. Одборник г. Др. Јован Ђурић, тражи да сз прочита поменуто писмо. Чини му се да се је г. председник пребацио, ако је приликом свога говора, кадаје дужност примио, имао у виду и рад г. Николе Стевановића, бив. председника општине, јер држи, да њему и другим одборницима из доба г. Стевановића не би бидо више места у одбору, ако је у ствари на то г. председник мисдио. Г. Стевановић је радио и то много радио. Заузимао се на све стране за онштинске послове, штедио и радио. Уредио је оашгинске Финансије и омогућио сваки рад у општини, јер кац је за председника дошао у то доба ни један предузимач није хтео узимати у израду општ. посдове због рђавог пдаћања. Не стоји ни то да г. Стевановић није радио на каналивацији. Он је чак и зајам био закључио и то такав зајам, какав опшгина никад неће закључити, а што јепогодбу за зајам ондашња вдада уништида и тиме га омела, да не приступи из-

вршењу великих општ. радова за то он не може бити крив. Што пак сад са канализацијом овако стоји, за то опет он није крив већ су криве комисије, које су то питање проучаваде. Уверен је да би г. Стевановић још много више урадио да је и даље остао председник општине. Верује, да ће садањи председник расвеглити свој говор. Председник општине изјавио је: Да је говорио само о стању великих радова које је затекао онако како их је и оставио, а никако о личностима, које су на управи општине стојале и о томе шта је ко од њих радио. Шта је ко лично урадио нека се цени, али он је говорио само о радовима опшгинским, за које постоји специјадан закон, а да на њима посде њега није ништа урађено то је Факт. Моли одбор да преко овог писма првог члана суда, као по све беепредметног, пређе на дневни ред, јер се истицањем диЧних питања не служи општинским интересима, па их с тога овамо нетреба ни уносити. Одборник г. Ннкола Спа ић не може да допусти, да се каже, да г. Стевановић није радио. Он је доста радио урадио око сређивања општинских финансиј а, администрациј е, трошарине где ј е у хватио про невере и великог злочинца. Испдатио је летеће дугове, дуг кредитном заводу. Најзад у своме раду г. Стевановић је наишао на једну баријеру, преко које наје могао прећи, а услед које ј-е у сред припреме за ведике радове уклоњен, а да је остао он би још и више урадио. Благодари г. Стевановићу на раду, а нема ни шта ни противурада бив. председника г. Пантовића. Одборник г. Ђурић наводи и то, да док год постоји то, да све оно што председник и одбор буду урадили може полиција једног дана срушити, дотде се у општини не може ништа урадити. Нада се да ће садањи председник подејствовати на надлежном месту, да се садањи закон о општинама измени. Председник је изјавио, да је садањи закои о општинама онакав какав јв донесен стицајем придика. Да свако време има својих тешкоћа. Ну и то ће се уредити ако се буде прегло на рад и ако се не буду увлачила у ствари дична питања. Моли понова да се по покренутом иатању прекинесвака дискусија и пређс на посао. Одборник г. Мидутин Степановић наводи, да се из записника види, да председник није о дичностима говорио, јер да је то бидо и он би томе био противан. Г. Стевановићу није требала она одбрана у писму о коме је реч, кадје његов рад био јаван и могао се ценити, а г. Ивковић га је у овоме писму испочетка хвалио а напосдетку покудио. Писмо г. Ивковића подсећа га на ону причу, како је сељаку жена везада врећу, па ју је до мдина морао 9 пута везивати. На прекоре она му је одговорила, па зашто у 9 пута он не веза добро врећу. Г. Ивковић помиње уговоре, о осветљењу и трамвају водовод и т. д, За седам година после смењивања г. Маринковића било је неколико председника па зашто они не урадише да водовод даје довољно и добре воде. Г. Маринковић у своме говору није никоме порицао заслуге. Сви су његови посдедници радили ко са мање ко са више среће али су од његова одласка из општине престади крупни радови, што је Факт. Писмо г. Ивковића не треба да буни и задржава одбор. По сасдушању свега овога а на предлог одборника г. Ђорђа Митића, — одбор је решио: Да се пређе на дневни ред. III По прочитању акта одељака управе града Београда АБр. 4947 4948 и 4996, којима се траже