Beogradske opštinske novine

Број 37

— 206 —

Год. XIX

На овај акт општ. суда г. министар је одговорио општинском суду, да ће се општини уступпти овај приход ако предузме извршењо послова који се према поменутом закону из тога прихода имају плаћати и тога ради тражио је од општ. суда, да га извесги о томе: које од тих послова општина мисли предузети, да би могао у буџет ставити издатак на то. То је било док он још вије дошао на ово место. После тога разговарао је се са г. председником министарског савета и г. министром Финансија који су му казали, да ће се исти приход општини уступити чим она приступи изради тих послова. Пошто је проучио ту ствар дошао је до закључка да је за општину опортуно, да приступи за сада бар утврђењу обале — изради кеја — јер би на тај начин општина поред осталих користи повратила један свој ранији и доста знатан приход од калдрмарине а после извесног времена имала приход и од кеја, задржавши тиме за себе савску обалу. Како је пре извесног времепа био овде г. Везен предузимач из Париза са својим инжињером г. Фикатијем због канализације, то им је саопштио да би општинска управа желела да утврди савску обалу од града до жељезничког мостаи упитао их је: били они могли ставити општини у изглед извршење тога посла и под каквим погодбама. У исто време саопштио им је, да општина има план и предрачун за утврђење савске обале од града до зграде у којој је комесар савске полиције, израђен ранијих година од г. Мареша. И да је г. Мареш том приликом дао општини упуства за израду иланова за утврђење савске обаде даље до жељезничког моста. Пошто је г. Везен отпутовао, то је његов инжињер и пуномоћнив г. Фикатије поднео општинском суду понуду за израду кеја саетављену у виду пројеката прелиминарног уговора за извршење тога посла, који је на српски језик преведен и у прошлој одборској седници раздат господи одборницима који су у истој били. Моли одбор, да изволе исти пројекат саслушати а по том ће дати реч господи одборницима, који буду желели да о истом говоре. Пошто је деловођа прочиитао исти пројекат, деји гласи: „УГОВОР За израду неја ва Сави изме^у г. Шмована Маринкови$а председаина општиае београдока и г.г. Безена и Оина, предузгмача из Париза, уговорено је слзде&е: Чл. 1. Г.г. Везен и син обвезују се, да за суму од 10000 динара у злату направе пројекте — студије за кеј на Сави. Чл. 2. Под студијама подразумевају се следећа документи: а.) један генерални план са назначењем трасе разних ке-ова; б.) попречни проФили у довољном броју са назначењем типова разних зидова и са разним дубинама; в.) један уздужни проФил дубине земљишта по линији ке -а ; г.) предрачун довољно детаљисан да може по потреби послужити за основу за лицитадију; д.) технички услови; ђ.) опис радова и извештај којим се правда пројект; Чл. 3. У року' од 6 месеци студије морају бити потпуно готове, међутим г.г. Везен и Син задржавају себи право да поднесу пројект и у краћем року. Чл. 4. Председник општине београдске ставиће бесплатно на расположење г.г.

Везену и Сину, или њиховом представнику све планове и документе а односеће се на ово питање, а тако исто даће и свако обавештење, које предузимачу буде било потребно. Чл. б. У случају да се г.г. Везену и Сину уступи извршење радова, општина београдска неби им ништа имала платити за студију пројекта. Чл. 6. Председник општине београдске предузеће све потребне мере, да предузимач или његови заступници не буду ни у чем ометени при изради својих студија. Чл. 7. Ако извршење радова буде поверено г.г. Везену и Сину било по нарочитом споразуму било лицитацијом, у коме случају имаће г.г. Везен п Син прече право ако услови буду били једнаки, радови морају почети најдаље за 2 месеца по закључку деФинитивног подписаног уговора. Чл. 8. Радови овиморају битп довршени у најдужем року од 3 године од дана подписа деФинитивног уговора. Чл. 9. Плаћање радова вршиће се у колико буду били извршени, а у месечним ратама, по месечном прегледу које ће предузимач поднети а варош — општина београдска —- контролисати. Исплаћивање ће се вршити месечно и то 1 4 у готовом, З ј 4 у боновима за 5 година од дана издања, а са интересом 6°; 0 год. Чл. 10. Предузимач има права да изврши радове и у краћем року него оном што је предвиђено у чл. 8, али у томе случају варош — општина београдска неће бити обвезана, у току једне исте године, плаћати већу суму новаца у злату од 400.000 &С8. У ову суму подразумева се једновремено ј | 4 вредности извршених радова и интерес на већ издате бонове. Сем тога рокови плаћања издатих бонова поделиће се равномерно од краја пете године до краја осме године од дана кад се деФинитивни уговор потпише. По коначном довршењу послова, варош — општина београдска — ће наставити да плаћа предузимачу суму, која ће одговарати потреби за исплату бонова и плаћању њихова интереса, али ни у ком случају предузимач не може тражити више од 400.000 динара, а у случају ако исплата бонова, којима је рок приспео за време од последње 3 године, као и плаћање купона од бонова заосталих, — превазилазе суму горе поменуту. Чл. 11. У случајуда се г. г. Везену и Сину повери извршење радова, г. г. Везен и Син ће на име гаранције, да ће испунити верно све своје обвезе, положити у готовом новцу или у српским државним хартијама, на дан када се коначни уговор потпише, — суму од 100.000 динара. Предузимач задржава себи право да замени ову суму од 100.000 динара у готовом новцу или српским државним вредностима, са толиком истом сумом у боно-

вима, које ће му варош издати на име исплате извршних радова. Сем ове гаранције задржаваће се од месечне предузимачеве зараде још 5°| 0 да се тиме кауција повећа толико, док не достигне суму од 300.000 динара. Ова обустава вршиће се само у боновима, а никако у злату. Кауција као и обуставе служиће као гаранције за добро извршење радова. ДеФинитивним уговором утврдиће се условн под којима ће се ови радови примати као и повраћај кауције." приступљено је по истом дебати у начелу. Одборник г. Ђока ДимитријевиА тражи обавештење о томе зашто се нзрада кеја не би уступила по плановима, које је г. Мареш израдио као п да ли би се израда канализације и кеја могла Финансирати само са зајмом од 10 000.000 дин. и прпходом од калдрмарине. Председник је одговорио, да се израда кеја не може уступити по плану и предрачуну, ноји је израдио г. Мареш с тога што би иста по том плану скуио коштала. Што се тиче Финансирања израде кеја ми за то немамо пара и ми морамо за то да тражимо изворе. Мисди да ту неће требати зајам. За Финансирање израде кеја ту нам је каддрмарипа, коју ће нам Вдада за то уступити а доцније и приход од самог кеја, а за Финансирање израде канализације имамо приходе трошарине. Не буду ли ови приходи довољни и буде ли потребе онда ће се закључити зајам за који се већ има одобрење на пдатити. Оцборник г. Милош СавчиК наводи, да је ово друго издање уговора за израду канализације. Не зна зашто се и овде брка израда пданова са извршењем радова. Ово је опет за критику као и нредмет канализације који је пред одбором био. По његовом мишљењу апсодутно је немогуће израдити планове за кеј за 10.000 дин. у злату, мањ ако се за то неће копирати раније израђени и одобрени план г. Мареша који је потпуна готов и накојије дао примедбе Линдле и Чоке, асем тога утврдити поново профили који су сада измењени. Срамота је да у 20. веку овако радимо, јер општина још није утврдила предходно никакав програм нити приближну вредност израде кеја. Апсолутно је нротиван, да се овако ради. Тражи да се прво прикупе подаци, изради програм и израде на основу тога планови, па онда уетЈпа извршење радова. Председник наводи, да разлози г. Савчића противурече. Јер док г. Савчић наводи, да је пдан г. Марешев већ одобрен, у исто време каже да су нрОФили измењени и да ће предузимач понова морати да утврђујо проФиле. И сам жади што се морамо да обраћамо стручним странцима. Што се тиче замерке г. Савчића што пред одбор није изнесена само израда пданова та замерка мора да отпадне, јер ми морамо да се сдужимо оваквим срествима кад немамо пара. Подлога за исплаћивање овога посда је у туђим рукама. Ако налазите, да је ово добро примите га. Одборник г. Милутин Степановић је у начелу за израду кеја. Али је начин на који је предложена израда његова неподесан. Општина већ има један план. Раније се водило рачуна и о бари Венецији. Дакле налази, да би предхолно ваљадо утврдити какав програм, имајући у виду оно што је раније по овоме предмету рађено. Требадо би размислити шта би се ваљало урадити са баром Венецијом, а на име: да ди би је требало насути, иди ископати за зимско пристаниште лађа. Међутим из ове понуде г. г. Везена и сина не види се да ли ће они узети у студију и бару Венецију. Дакде треба прво имати програм са потребним подацима, па онда