Beogradske opštinske novine

Број 43

— 252 —

Гол. XIX

је општинско-варошки суд нашега Глазгоа —- односно кривично му оделење — доносио пресуде по свима местним кривицама; а данас је цео тај посао подељен између наше иолиције и окружног суда. Што се општинских деловођа тиче, они су у нашем Глазгоу, све до 1862 год. били и секретари и процениоци општински, па су, и по сили свога положаја и по законском наређењу од 1846 године, учествовали и у толицшком суђењу, односно, и у судској расправи кривичних спорова. Али тада су (1862) они ту надлежност изгубили, као што су за губитак таквога судијског звања свог и извесну накнаду добили. Дужности, које закон општинскн прописује члановима општинскога суда, ови а врше: или лично, или колегијално. Према закону о иолиг^ији града Глазгоа, чланови општинскога суда састављају особено тело (колегијум, комисију) под председништвом иредседника општине, за извршење извесних дужности законских; а, у личну им својству, они дејствују као судије при полициским суђењима, или врше судијску дужност при I варошкоме суду. За испуњавање и важних и врло трудних дужности својих код иолиције , по кривичним делима и злочинима, општинске судије врло често потребују, па увек и добијају, иравнџчку помоћ којега од одборника онштинских. По тачци 22-ог закона од 1891 о општини града Глазгоа, Одбор је општински властан да одреди ма којега члана свога, који је био кмет или председник општински, за судију при иолициским суђењима; и такво постављење важиће за све време дотичнога одборничкога мандата. На овај начин, један знатан број одборника долази до извесне судиске власти, и стварно ју и врши при полицијским суђењима, као и у делокругу кмета пристаништног. По себи се разуме, да је овака помоћ редовноме штабу судском веома добродошла, у таквој једној великој вароши, као што је наш Глазго, где и судови и полиција само и сувише посла имају. Законом о иомоЛницима окружних начелника за ПГкотску од 1875 год. добивена је и могућност за постављање илатежних судија при полицији града Глазгоа; н те године постављен је први пут платежни судија при централи наше полиције. Али, како је то лице ускоро умрло, — а после смрти његове, није тражена од министарства Шкотске дозвола за постављање новог то је управо, и тек законом од 1895, о корпорацијама и полицији у Шкотској, регулисан положај илатежних судија. Тако на пример, ако нагиа општина данас жели да обнови звање платежнога судије, она има само да се обрати за то актом на министра за Шкотску, актом, у коме ће казати да јој требаједан или више таквих судија. И кад их добије, онда се ти људи смењују само по сили Ераљевског указа, и имају сву власт и сву дужност општинских кметова. Више и од тога, ове су платежне судије, по праву, нека врста иримирителних судија варошких, па се у свако време могу и позвати на такав посао. Прописне дужности општинскога колегијума јесу и важне и разноврсне; и исти је управо и извор и средиште свеколике полициске власти и радње у нашем граду. У договору са начелником окружним (ланаркшајрским) он (колегијум) поставља шеФа

градске жандармерије; па има и права контроле над њим, као што има власт отпуштања његовог из службе, кад за то оправдана повода нађе — ма да у овом последњем случају, и у извесним приликама отпуштени има право жалбе државном иравобраниоцу. Даље, општннски колегијум поставља главног полициског регистратора, и инспекторе општинских вага и кантара , као, што има право управљања и са тим инспекторима и са вишим официрима жапдармерискнм, које шеф жандармерије има само право да суспендује. Општинскп колегијум има још и искључно ираво постављања нарочитих и ванредних чувара општинских, који су дужни бити од помоћи редовном жандармериском кадру, у случају каквог варошког метежа или немира. Најзад, општинскоме колегијуму поверена је власт, да, на надлежни захтев, а у циљу повраћаја реда, може и изван Глазгоа одкомандовати оделења градске жандармерије. И шеФ жандармерије има слично право у случајевима, гди је брза помоћ полицнска иотребна, и кад је време и сувише кратко да Формално овлашћење добије. Издавање уверења, и нродајних и закупннх права, сачињава једну другу, и врло важну, групу посла опшгинскога колегијума. Јер, независно од крчмарских и у опште каванских права, која су регулисана земаљским законодавством, ошптински колегијум има, према Местним Уредбама, право издавања појединим лицима дозволе и овлашћења на вођење извесних трговина, и упражњавање извесних заната и јавних занимања. Даље, колегијум има право надзора над тако овташћеннм лицима и радњама, и може, кад год оправдана повода добије, да им таква права одузме. Полициске уредбе града Глазгоа траже од свију газда и кочијаша, и Фијакера и трамваја, да се снабдеју одговарајућом дозволом ошптинском. Исто тако, и сваки продавац барута у малим количинама, и мајстор ракетала, мора и за себе и за своју радњу имати општинску дозволу; па такву дозволу морају имати и сараФИ и зајмодавци на залоге, и улични носачи и димничари и т. д. По уредби полициској од 1892 год. исто се право општинско распрострло и на иозоришта , и на циркусе , и на билијарде, па и на право истицања огласа изнад кућних кровова. Најзад, општина данас, у лицу свога колегијума, регулисава питања о заједничким становима, и издаје, на основу закона, дозволе газдама и закупцима таквих кућа, као што се стара и води рачуна о трамвајској служби и особљу градском. Наравно, да за сав овај разноврсни посао колегијума постоје утврђене урецбе и ироииси, као што постоје законом-одређене казне за она лица која би такве радње, или службе, без општинскога знања имала. Правило је, да се те ошнтинске „дозволе" и „одобрења" дају на годину дана, а обично два пута у месецу држи се седница у којој се пријаве и молбе за дозволу радње у поступак узимају. Према закону о ошнтини града Глазгоа од 1891, оиштински суд једини има права, да, у вези са земаљским законом о јавним крчмама и локалима, даје, преноси, и обнавља тако звана каванека права, или дозволе за држањејавних локала; али нове дозволе подлеже и одобрењу нарочите и шире општинске иотврдне комисије, као што опет дотична страна има права жалбе суду, у случају сиора око ирава, стеченог

или отказаног. Ова, тако звана, иотврдна комисија створена је законом о јавним крчмама и локалима од 1876 и 1877, и састоји се из три члана општинскога суда, и три иримирителне судије градске. Главни рад ове комисије пада обично у Аирилу сваке године, јер је то обично време кад ранијим дозволама рок истиче, а нове се траже, или обнављају; па је то обично и време, кад се сами закупци селе и мењају. Преко године пада на ову комисију, обично, још шест особених седница, у којпма се расправљају пнтања везана за разне закупнпне, или регулисавају односи са новим закупцима и потражиоцима права пријављенима у току године, усљед прерочног напуштања права од стране старијих закупаца. Ове нове дозволе, дате у току године, важе до редовнога рока годишњег, односно, до нролећа. Општннскп колегијум има још и право и дужност да предузима потребне мере за спречавање и сузбијање заразних болести. Према томе он је властан да нареди сопственицима имања сваки поступак одговарајући препоруци шеФа градског санитета, као и да казни оне који такве наредбе не буду извршили. Исто тако колегијум је и позван и надлежан, да изради потребне прописе и уредбе за јавне станове, да мотри над њиховом чистотом, вентилацијом, као и над потребном подвојеношћу полова, и најзад, да се стара о држању реда и доброг владања дотичних укућана. Ну, главни задатак, тежиште свију дужности, општинскога суда и судија данас је, у тако званим иолицијским судовима градским. Јер, изузев иоморски иолиг^ијски суд, коме председава поречни или иристаништни кмет, и његов помоћник, чланови општинскога суда се разређују на дотичних осам полициских надлештава судских у вароши, која одговарају опет паралелним. поделама градским и станицама полицијским И док у полицијској централи главну судиску дужност врши поменути илатежни судија, у осталима деле судски посао општински кметови, уз помоћ својих бивших колега, као и уз секретарску сарадњу општинских ирог\енилаца, којих има данас у Глазгоу шест, и који су, са једним само изузетком, свршени правници и практични адвокати. Јавни тужилац у овим полициским судовима је полициски фискални ирокуратор, а то је чиновник који се поставља на то место по сили закона о судском иостуику од године 1877. По одредбама овога закона, шеф жандармерије, гиефови дистрикта* и чланови иолиције јесу, у осуству јавнога тужиоца, фискалнога ирокуратора, његови правни заменици; а практична последица овога уређења је та: да је у свима тим дистриктним судовима, дотични службени члан, обично и шеФ скоро увек, и јавни тужилац. Фискални ирокуратор обично има доста посла у полицијској Централи, и тек у врло крупним местним случајевима лично руководи ислеђењем по дистриктним судовима. Оудска надлежност општинских чланова при овим судовима ограничена је на једну врсту злочина и кривица која се зову „полицијским иступима", за разлику од тако званих „кажњивих преступа", са којима има посла окружни и првостепени * Једна врста квартова, или административне поделе вароши.