Beogradske opštinske novine

Број 44

— 261 —

Год. XIX

који су и одликовани и награђени за честиту и изврсну службу; јер су у тој служби показали и личне храбрости и окретности, и мудрости и пожртвоваља, и јер су, поред повраћаја изгубљеног блага, и по који живот људски спасли! Скоро сваки жандар наш издржао је школски течај амбулантске службе, и има одговарајућу сведоџбу главног општинског хирурга. Кад се, пак, помисли, да се у Глазгоу деси преко године на две хиљаде несретних случајева, — од којих је у години 1894 било 394 смртних — онда ће свако моћи појмити велику важност ове жандарско-болкгшарске спреме. Ми сви знамо од колике је помоћи ирва помоћ у несретним случајевима —као што знамо како често она и сам живот спасава — акадјетако, онда нам је доста да знамо: да је та драгоцена ирва помоћ, да је тај наш ирви болничар, скоро увек, наш врли и врсни иолмман! Наши жандармеријски официри дужни су да станују по станицама којима службено ирипадају; а најважнији им је посао, да се што боље обавесте о стању сваке куће и владању сваког лица у своме делокругу. Према томе, сваки жандар има своју „књигу", у којој је забележено име и адреса свакога становника у његову кварту — као што су уњој забележене све „радње" „дућани", „магацини" и т. д. у истоме кругу, а у којима нико не спава и не станује. Више и од тога, дотични жандар дужанје да има сппсак празних кућа и станова, као и домова из којих су укућани само на кратко време отишли, па мора да има забележено где су кућни кључеви , за случај ватре , или какве друге несреће. Друга једна дужност глазговске полицијске станице, то је: да се у својој близини иостара за станове у којима ће, по умерену цену, становати 108 жењених полицајаца са својим Фамилијама; а тако исто, има да се постара, и за стан, или бар касарнеки смештај, неких 134 нежењених полицајаца. У овим беЛарским становима, нарочито, наш полисман добија чисту и угодно намештену собу, сиаваЛу, за један шилинг и девет пена (два динара) недељно; па ту добија и врло добру скувану храну , и чисту и тачну асталску послугу, у заједничкој трпезарији, као што најзад има под истим кровом и слободну употребу заједничке читаонице и салона! Трошкове око кујне, и послуге, ови људи покривају сложном ревеном, поверавајући посао куповине потребних намирница за цео месец двојици од својих другова. Они од њих који су дашу на служби, морају доћи кући најдаље до часоваувече; а ако хоће и после тога времена да изостану, онда морају имати за то и нарочите дозволе својих старешина. Никакво пиће, ни вино, ни пиво, ни ракија, не сме се у кућу унети без нарочите дозволе општинскога лекара; док, међу тим, свако овако боравиште наших полицајаца има и куиатило , и умиваонике и сваку другу згоду, без луксуза тако — да се слободно може рећи: да они у своме другарскоме дому имају све што је потребно, и њиховоме здрављу и чистоти, и удобности и угодности, као год и другарском им реду и поретку. С погледом на награду, на унапређење, па и на иенсије , полицајска олужба нашега Глазгоа пружа младим људима од природна дара, а лепих навика, многу лепу корист. Тако на пример, свако од њих, ако је само вредан, мудар и карактеран, може од про-

ста жандара дотерати до шефа жандармерије! При самоме ступању у службу, обично регрут не сме бити старији од двадесет и пет лета; али оним кандидатима, који су претходно служили у војсци, или на флоти , слободно је имати тридесет година. А тада, поред униформе , наш новак добија својих првих 23 шилинга и 10 пена на недељу. Покаже ли се добар, плата му се повишава одмах друге године, са једним шилингом и 3 пена недељно; а тако исто и тре&е. За тим, након две године, он добија исту толику повишицу; након даље три године опет толико; и најзад, након три нове године што значи, након једанајест година жандарске службе, домирује себи највишу плату проста жандара, а то је оних 29 шнлинга и 8 пена недељних. Сад обично долазе унаи,ређења\ али та срећа може послужити и млађе људе, по служби, ако су се само они својим даром полицајским истакли, а вредноћом и карактерношћу одскочили. — Буде ли ко од њих, у вршењу службе и дужности, телесно повређен, иуна му плата тече докле год не оздрави; а сваки и од њих, који се разболи, има поред пуне плате, и бесилатну помоћ лекарску и све лекове бесплатно. Сви су наши полпцајци, у осталом, дужни да буду чланови хуманитарнога друштва за иомоЛ у болести и смрпс; јер их оно у болести новцем помаже, а, у случају смрти, погребне им трошкове плаћа. Прве године свога службовања, сваки полицајац има права на једно недељно осуство, а после три годпне и на десет дана, Ну највећи магнет за полицијску службу у нашем Глазгоу,- као да ће бити оне иенсцје, које је закон од 1890 године заслужнима ујемчио. Тако, на пример, и најпростији жандар, као и жандармеријски наредник, имају после двадесет година признате, часне и поштене, службе права на пенсију, која износи пуну трећину њихове дотадање плате; а, ако остану у служби јотп осам година, дакле двадесет и осам , онда им се за сваку такву годину рачунајошно једна хиестина од редовне плате. Остану ли пак, у служби и иреко тога рока, онда им се за сваку нову годину рачунају две шестине од редовне илате, и тако даље до мере, којадостиже две треЛине од редовне плате, а на којој се тачци стоји, јер никаква пенсија не сме прећи ту меру и сразмеру. Што се жандармеријских Официра, изнад чина наредничког, тиче, они немају права да траже пенсију пре своје шездесете године, ван ако су здрављем, или снагом, оронули. Жандару, који се при вршењу службе за исту онеспособи, дајесе, поред досуђене му ненсије, још и једна цела месечна плата за сваку издржану годину службе. Полицајцу који би био на служби случајно , али не и опасно, повређен, досуђује се шестина плате, ако има само пет година службе ; иетшна, ако је дослужио девет, а треЛина ако је ирешао десет година, а није још достигао двадесет. Онима који су прешли и двадесет година полицајског службовања, рачуна се шездесетина плате на сваку одслужену годину. Коначно онеспособљење у полицијској служби несретним случајем даје нрава најош либералније пенсије. За службу несретних случајева испод десет година службе, досуђује се иенсија у износу четвртине плате ; онима између десет и двадесет треЛииа; а онима преко тога рока, шездесетина њихове плате за сваку одслужену годину, и још поврх тога

иет шездесетина. Али ни у овим случајевима не може пенсија прећи две трећине плате. — Изузетци су они полицајци, који су страдали, и сакати постали, од зликовачких насртаја. У таквим случајевима награђује се служба и иеиод десет година, пенсијом, која износи пуну треЉту плате; служба иреко десет, па до двадесет, пенсијом која износи иоловину плате; а служба преко двадесет година са шездесетином плате за сваку одслужену годину, и још поврх тога са десет шездесетина — до мере од две трећине, преко које се и овде не иде. Коначно онеспособљење, нането му намерно, даје простом жандару право на пенсију, која не сме бити мања од пенсије у случајевима кад, усљед насртаја, човек сакат остане ; а може се иоиети и на иуну илату ако надлежна власт полицијска то за добро нађе. Најзад, ако полицајац иогине у вршењу своје дужности, а жењен је човек, онда његова удовица има доживотну пенсију ако се не уда, а деца до петнајесте им године. Наравно, да се такве пенсије досуђују према чину и рангу покојника; али правило је, да удовица простог полицајца, до смрти, или до своје нове удадбе, има иетнајест фуната стерлинга (375 динара) а поврх тога још и на свако дете по две Фунте и десет шилинга (62^2 динара). За случај да су деца била, или п остану, и без мајке, онда им се пенсија дуилира. Удовица полицајског иншиектора добија пенсију од 25 Фуната стерлинга (625 динара) и на свако дете по иет Фуната; док удовице виших ОФицира жандармеријских могу добити 30 Фуната стерлинга (750 динара) и на свако дете до нетнајесте године ио пет Фуната. Дакле, нешто и ове посмртне пенсиЈе, а нешто и ираво које сваки полицајац има да тражи припадајућу му пенсију за свога живота, често и за још младих му година, тек ове околности чине, односно праве од нашег полицајца иравога војника ; крепка, вредна и неустрашива. Цела је истина да су редовне дужности његове врло обичне, и монотоне, па и прозаичне; али кад се нико не нада, искоче прилике, где ваља смело погледати у очи и самој смрти, а где свакако треба напрегнути све силе свога бића, и тела и душе. На пример, кад наступи час где се треба ухватити у коштац са најопаснијим зликовцима, или кад треба разјареној маси на супрот стати, катастрофу одклонити, а облак који се над друштвом надвио, разагнати, онда је иолицајац , и ирво полицајац, тај чија је тлава у торби , па коме тада, вшпе но икоме, треба: и присебности и окретности, и ладнога суђења и неиоколебне куражи. (Наставиће се)

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 16. новембра 1901 г. Цредседавк) предеедник општине г. Милован Р. Маринковић. Присуствовали ч.танови суда: г.г. Владимир Лацковић иДрагутин Симић. Од одборника билн: г. г. Ђ. Сокодовић, Дчмњан Стојковић, С. М. Веселиновић, Диматрије Миленковић, А. Н. Крсмановић, М. Савчић, Јанаћко М. Јанковаћ, Мих. Михаиловић, Ђока Тошић, Стојан Пајкић, Ђ. Митић, М. Штрбић, Петар Новаковић, Сима Николић, Ивко Ивковић и Д. Тадић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане шестога новембра тек. године и примљен без измена.