Beogradske opštinske novine

Број 48

— 293 -

Год. XIX

сваке критике у погдеду на уређење истог и одржавање чистоће на истом. Садањи надзорник гробља узео је на кредит из кога се плаћају раденици на гробљу, писара, који му није потребан; тражи да се расипање гробљанске имовине на тај начин откдони. Председник објашњава шта је комисију руководило, да преддожи ове расходе у буџету новог гробља. Изјављује, да не стоји навод одборника г. Миленковића, да је надзорник гробља узео писара на терет кредита за раденике; истиче дужност чувања и уређења гробља као и одржавање чистоће на истом изјављујући, да пристаје да се на то троши цео приход истог гробља пошто се према правилима новог гробља исти приход не може употребити ни на шта друго. По саслушању тога и по прочитању сваке тачке посебице пројекта расхода буџета новог гробља општине града Београда за 1902 годину, — одбор је решио : Да се у буџет новог гробља општине града Београда за 1902 годину ставе ови расходи : 1. Плаше: 1. Благајник хиљаду динара; 2. Надзорник две хи љаде динара; 3. Злдарн две хиљаде и пет стбтина динара; 4. Осам гробара но 780 пет хиљада седам стотина и двадесет динара; 5. Чувари грс. ва хиљаду шест стотина и осамдесет динара. 11. ПотЈебе: 6. Одржање парка и чистоће пет хиља да динара; - Материјал за гробнице осам хиљада ч>е гробова пет стотина динара, 9. Набавка м травка алата сто педесет динара; 10. Огрев и осветлење три стотине динара; 11. На сарану сиротиње хиљаду и пет стотина динара; 12. Грађење и оправка путова две хиљаде динара; 13. Штампање Формулара и објава двеста динара; 14. Одело зидара, гробара и чувара осам стотина динара; 15. Храна паса сто педесет динара. Вишак прихода што преко расхода остаје да се употреби за увећање готовине гробљанске касе. V Одборнгск г. Милутин Бож/ип наводи да су путови и стазе на гробљу у жалосном стању јер се за прављење истих употребљава ташмајдански песак, Тражи, да се у будуће за подизање путова и стаза на гробљу употребљава моравски песак или туцаник. Председник изјављује да је и сам увидео ту незгоду и да ће општински суд предузети шта је потребно, да се у будуће за ову потребу употребљава моравски песак или туцаник. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Божића и председника општине. VI Приступљено је претресу у појединостима пројекта буџета трошарине општине града Београда за 1902 годину.

Одборник г. Јстапко ЈанковиК предлаже да се укине звање управника општинске трошарине па да дужностистог врши један од чланова суда без права на тантијему. Одборник г. Дим. МиленковиЛ потпомаже предлог одборника г. Јанковића. Одборник г. Милушич БожиЛ осудно је противан предлогу одборника г. Јанковића. Општина постављањем управника трошарине из лица ван општинског часништва може да чини већи избор. Поред тога законом су предвиђена два члана суда, који су заузети остадим општинским посдовима. Тражи, да звање управника трошарине и даље остане. Предеедник општине жедео би да чује јаче раздоге за укидање звања управника ошптинске трошарине, јер разлог одборника г. Јанковића, да ошптина у том сдучају неће чинити вздатак на тантијему управнику трошарине не може опстати. Ако општина хоће, да се трошарински приходи што ревносније наилаћују и умножавају она мора давати тантијому стављајући тиме у изгдед управнику исте установе већу награду, у колико више та установа прихода донесе. Дакде питање је овде: је ли потребно, да том установом сем општинског суда непосредно управља ко или не. Ако то није потребно онда звање управника треба укинути, а ако је то потребно онда исто звање мора остати и не може никако исто заузимати ко од чланова суда, јер су они заузети остадим општинским посдовима. Вршење једне општинске службе на уштрб друге не може се никако допустити. Укинути издатак на тантијему на уштрб прихода неумесно је. Налази да је звање управника трошарине по све потребно и да за укидање истог не може нико дати довољно разлога. Моли да се преко тога питања пређе на дневни ред. 0(борнициг. а. Раденко ДраговиЛ и Миленко СтефановиЛ слажу се са одбор-ттком г. Божићем и председником и траже, дасе најскорије пропишеуредба отрошарипи града Београда. Члан еуда г. Драгушин СимиЛ из пројекта буџета општинске трошарине за 1902 годину види, да су укинута звања ше®а кавцедарије и књиговодства и књиговође. По његовом мишљењу звање ше®а канцеларија и књиговодства по све је оправдано. Послови трошарински су многобројни и траже јаку и свакодневну контроду. ШеФ канцеларија је потребан не само за администрацију у централи трошаринској, него и да наизмеиице са управником трошарине дању и ноћу води надзор над радом трошаринских службеника. Исто тако потребан је и књиговођа. Људи који данас заузимају те положаје од дужег су времена у трошаринској служби. Укидањем њихових места они ће остати на удици. Због уштеде од четири до пет хиљада динара на годину онемогућавати довољну контролу над службеницима трошаринским и отежавати службу изгубио би се приход од тридесет и више хиљада с једне стране, а с друге стране учинила би се неправда оним трошаринским службеницима који сада та места заузимају. Предлаже да се поменута звања не укидају. Сем тога предлаже, да се петорици помоћника старешина, којима је у. пројекту стављена плата по 960 дин.; повиси иста на 1080 дин. јер има позорника који имају плате нреко хиљаду динара, па је незгодно да претпостављени имају мању плату од почињених а раздика би била само у 600 дин. Одборник г. ЋорЏ МишиЛ слаже се потпуно са преддогом члана суда г. Симића односно не укидања звања ше®а канцеларија и књиговодства, јер надази, да управник трошарине не може и да води надзор над спољним особљем

и да надзирава над извршењем кријумчарских кривица у централи и вођењем администрације подручне му установе. Ако управник услед укидања звања шеФа канцеларија буде онемогућен да води довољан надзор над спољним особљем онда ће општина изгубити најмање 36000 дин. прихода. Дакле с једне стране уштедети око три хиљаде динара а с друге стране изгубити приход од 36000 динара. С тога предлаже да се усвоји захтев чдана суда г. Симића. Члан суда г. Драгушин СимиЛ објашњава, да за извиђење кријумчарских кривица у управи трошаринској дежурају дано-ноћно трошарински службеници. Председник општине изјављује, да ће се питање о потреби звања шеФа канцедарија и књиговође решити решењем уредбе о трошарини града Београда. Што се тиче тога, да ди су та звања за сада потребна комисија је нашда да су непотребна из следећих разлога: звање ше®а канцеларија уведено је на предлог бив. управника пок. Дамњановића и доистадокје он био управник то је звање бидо потребно с тога, што је он коред општинске сдужбе имао и хонорарна звања у војсци. Будући управник општинске трошарине неће моћи да врши никакву другу службу сем трошаринске и онда му није потребан помоћник. Сем тога трошарински рачуни саставни су део општинских рачуна. Општинско књиговодство води целокупне општинске рачуне и књиге и онда је звање књиговође при управи трошарине апсолутно непотребно. Са наведенога моли, да се усвоји предлог комисије. Тражено повећање издатка на плату пет помоћника старешина усваја. По саслушању свега тога и по прочитању св?ке тачке посебице пројекта расхода буџета трошарине општине града Београда за 1902 годину, — одбор је решио: Да се у буџет трошарине општине града Београда за 1902 годину ставе ови расходи: I. Трошарински одсек: 1. Платв: а. Управном особљу: 1. Управник четири хиљаде и осамдесет динара; 2. Благајник три хиљаде динара; 3. Контролор три хиљаде динара; 4. Хемичар-технолог три хиљаде дин.; 5. Статистичар хиљаду и шест стотина динара; 6. Писари и практиканти две хиљаде и четири стотине динара; 7. Послужитељ и кочијаш хиљаду четири стотине и четрдесет динара. б. Спољном особљу : 8. На старешине: станица и магацина и то : четири по 2160, три по 1680 итри по 1440 осамнаест хиљада динара; 9. На контролоре спољне и то: четири по 2160 и четири по 1680 петнаест хиљада три стотине и шесет динара; 10. На помоћеике старешина: пет по 1200 и пет по 1080 једанаест хиљада и четири стотине динара; 11. На магационаре и то: два по 1200 и два по 960 три хиљаде четири стотине и осамдесет динара; 12 На позорнике: коњанике и пешаке: четрдесет и осам хиљада шест стотина седамдесет и два динара. в. Тантијема и хонорари: 13. Државни процент ка царинарници 5°| 0 десет хиљада динара.