Beogradske opštinske novine

Број 5

- 34 —

Год. XX

току саме реке. На источној страни својој, ово земљиште граничи са Рутергленским кр&ком каледонске железнице, док дотична Сванстонова улида прелази на речну страну у правој линији кроз средину Фабрике. Дакле, главни канал, који одводи нечистоћу краја у коме живи 216,000 душа, који обухвата око 2154 јутра земље, — а може временом обухватити и свих В465 јутара земље — тај се канал слива у Фабрику, и слива кроз једну комору која мери 17 стопа у дужину, 9 у ширину и 16 стопа и 1 палац у дубину. У овој комори хвата се сав гломазан измет на гвозденој решетци, пре него остала и ређа маса пређе у источну машинску зграду, кроз три, за то удешена и обрнута, канала, а које опет носе извесне талоге каце и вентилацијона корита. При уласку свом у први петостопни канал, —- а који води у тако зване „задржне јаме," — нечистоћа протече прво кроз окретне решетке од ливенога челика, са полугама, у растојаљу једна од друге, од пет осмина једнога палца. На устима свакога од она три уласка налази се по једна таква обртна решетка; док пловећу масу која се на њима хвата, прихваћају извесне дижуће се плоче и полажу у један валог од кована гвожђа •— одакле се опет пребацује у једну самоиоклоину кову, која ју (масу) предаје најзад иеЛи за уништај. Тако процеђена, течна нечистоћа упада за тим у две задржне јаме, свака од којих има по 47 стопа и 10 палца дужину, 20 стопа у ширину и 10 стопа у дубину. Овде сва гушћа маса иде на дно, које се у свакој јами састоји из три канала у облику римскога V, а уздуж којих на непрекидном ланцу ради, горе и доле, челични гребач , који, гребући нечисти талог, гура га напред у тако зване горње валоге , а из којих га дохваћају и дигну нарочите кове и бацају у жељезничке вагоне на земној површини. На овај, дакле, начин течна нечистоћа варошка ослобађа се свога густиша и гломазнога наноса; а тим се успехом свршава и ирви чин у њеноме пречишћању. (Наставиће се)

РЕДОВНИ САСТАНАК 18. Дедембра 1801 год. Предеедавао председник општине београдске г. Милован Р. Маринковић. Нрисуствовали члавови суда г.г. Владимир Лацковић и Драгутин Симић. Од одборнака били г.г. Ђорђе Н. Соколовнћ, Дамњан Стојковик, Љуба Дојчиновић, Благоје Милошевић, Дим. Миленковић, Ђока Тошик, Стојан Пајкић, Р. Драговић, Васа Николић, Јован Петровић, Петар Новакови11, Д. М. Ђор^евић, А. Н. Крсмановић, Јанаћ М. Јанковић, Н. Спасић, БогоЈе Јовановић и Коста Др. Ризнић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане седамнаеетог децембра тек. године и примљен без измене. II По прочитању акта иследног судије првостепеногсуда за варош Београд, АБр. 11740, којим тражи уверење о владању и имовном стању за Душана Сиротановића, индустријалца, — одбор је изјавио: Да је доброг владања и доброг имовног стања Душан Сиротановић, овд. индустријалац. III Председник износи одбору на мишљење молбу Тодора Крављанца, овд. палилулца, којом тражи уверење о породичном односу.

По прочитању те молбе Ст.Бр. 2757, одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. IV Председник извештава одбор, дајенадневном реду „Већање односно приреза разрезаног за војну комору." После дужег већања по овој ствари, у коме су учествовали одборници г. г. Коста Др. Ризнић, Димитрије Миденковнћ и Никола Спасић доказујући, да је VII београдска нуков команда неправилно применила чл. 72. закона о устројству војске од 27. Јануара 1901 односно разреза приреза за војну комору, оптеретивши истим и оне грађане београдске који су војну комору раније платили готовим новцем, као и оне београдске грађане, који према стопи непосредне порезе не подлеже нлаћању овога приреза, у место да је комору коју београдски грађани по истом закону имају давати разрезала на београдску општину, па да је ова разрез исте на своје грађане учинила, новац прикупила и команди предала, као и обавештења датог од стране председништва, да наплату порезе и свију приреза врши у Београду пореско одељење а не општина, одбор је на предлог одборника г. Косте Др. Ризнића решио: Да се стави у дужност председништву општине, да ову сгвар најскорије довољно извидн и учини представку вишој војној власти о томе, умолившн је да VII београдску пуковску окр. команду упути на правилну примену постојећег закона о овоме прирезу. Резултат до којега председништво буде дошло по овој ствари да се саопшти одбору. V По прочитању реФерата деловође одбора, секретара општине, АБр. 11645, а на предлог општинског суда, — одбор је решио : Да се на дан двадесетог Јануара 1902 године обави општински збор за извршење избора петнаест одборника општине београдске на место г. г. Атанасија Петровића, Васе Николића, Голуба С. Јанића, Давида Вули, Захарвја К. 3. Поповића, Јована Илкића, Јанаћка М. Јанковића, Косте Лазаревића, Косте Др. Ризнића, Манојла Клидиса, Михаила Михаиловића, Спасе Илића, којима рок службовања истиче на дан 31. ов. м. и г. г. Косте Главинића, Пере И. Јовановића и Светозара Милосављевића који су у току ове године поднели оставке, које су им уважене и одборничких заменика на место г. г. Благоја Милошевића, Др. Воје М. Суботића, млађег, Дамњана Стојковића, Ђорђа Митића, Ђоке Станојевића, Јована Петровића, Миленка СтеФановића, Пере Новаковића и Симе Николића, којима рок службовања истиче на дан 31. ов. м. За чланове бирачког одбора у смислу чл. 21. закона о устројству општина и општинских власти предају се председнику збора одборници г. г. Стојан Пајкић и Димитрије М. Ђорђевић, а њима за заменике заменици г. г. Богоје Јовановић и Ђока Тошић. Да општински суд даље поступи по прописима закона о устројству општина и општ. власти. VI По прочитању извешћа економног одељења, АБр. 11551, о држаној четвртој лицитацији за

издавање под закуп нрава на узимање и продавање цубока, — одбор је решио : Овлашћује се општински суд, да по овоме предмету поступи како за најумесније нађе. VII По прочитању представке еснаФа хлебарског АВр. 11542 по предмету одређивања цене хлебу, — одбор је решио : Да комисија у коју да уђу одборник г. Бг. Воја Суботић, млаћи, старешина еснаФа хлебарског г. Риста Крстић и г. Ог. Иавао Поповић, инспектор министарства унутрашњих дела, који да се умоли, изврши ревизију извештаја одборског повереништва од 2. априла 1892 године у с^ислу ове представке еснаФа хлебарског и поднесе извешће са својим мишљењем које да се стави на дневни ред, пошто суду буде поднесено. VIII Приступљено је претресу у појединостима уредбе о трошарини града Београ^а и то I дела „Уређења трошаринске управе" и по прочитању сваког члана посебице, — одбор је решио : Да I део уредбе о трошарини града Београда „Уређење трошаринске управе" гласи: А. Опште одоедбе. Чл. 1. Општина града Београда за наплаћивање трошарине у својој општини на предмете именоване у тариФи, као и за вођење трошаринске администрације према Правилнику, који је саставни део ове уредбе, имаће своју управу као засебно одељење Општинског Суда, која ће се звати „Трошаринска Управа за град Веоград". Чл. 2. Трошаринска Управа за вршење трошаринских послова имаће своју канцеларију, а поред тога и ове трошаринске установе: а, Трошаринске станице; б, Трошаринске стражаре; в, Трошаринске тргове; и г, Трошаринске магацине (антрпоте). Број ових установа и места где ће постојати, одређује се према потреби и онако како је то другим делом ове уредбе (Правилником) прописано. Чл. 3. Трошаринска Управаврши своје трошаринске послове и управља својим установама по одредбама ове уредбе, али под надзором и по налозима општинског суда. У пословима личним, новчаним, материјалним стоји у преписци са Општинским Судом, који прописује како унутарњу администрацију трошаринску, тако и њене одношаје према другим властима. Чл. 4. Општинска Управа у границама ове уредбе, и одобренога буџета, чини набавке и врши издатке, које Трошаринска Управа потребује. Приходе и расходе, као и учињене издатке по књигама и документима, прегледа за сваки месец месни рачуноиспитач Главне Контроле.