Beogradske opštinske novine

Б рој Б

— 39 —

Год. XX

ског одељења Општинског Суда; општински правозаступник и један стручњак царински кога бира Општински Одбор на годину дана. Трошарински Савет састаје се на позив Управников према потреби. За сваку седницу плаћа сс сваком члану савета по десет дннара, изузимајући Управника или његовог заступника. Чл. 15. Посебне дужности и права Трошаринског Савета прописује Оппгтински Суд са Одбором. Б. 0 наплаћивању и повраћај/ наплаћенв трошарнне. Чл. 16. Трошаринска У права наплаћиваће трошарину: а. на станицама: Железничкој, Сав ској, Савском Колосеку, Топчидерској, Крагујевачкој, Смедеревској и Вишњичкој и на стражарама, које су потчињење овим станицама, а удаљене су од ових. Тако исто наплата ће се вршити и у железничком возу, који је нарочито уведен за донос дневних намнрница на београдске тргове, као и на паробродима, а у циљу олакшице произвођача и публике; б. на шрговима: Краљевом, Цветном, Никољском, Рибарском, Марвеном и осталима који постоје или који буду установљени; в. у сместишним магацинима (антрпотима): Винарском, Ракиском и у магацину Трошаринске Управе, у које се смештају артикли који подлеже лекарском прегледу као и они у већим количинама, који ће се у њима задржати на дуже време; г. код пивура, фабрика шеКера, сода и осталих, у којима се производе трошарински предмети подложни трошарини; даље код млинова и акционарске кланице. Где ће се трошарина наплаћивати, одредиће Трошаринска Управа по предходном саслушању Трошаринског Савета. Чл. 17. На све остале предмете обухваћене Трошаринском ТариФом, на које се трошарина не буде наплаћивала код означених станица, тргова, магацина, пивара, Фабрика, млинова и акционарске кланице према предњем члану наплата ће се вршити: а. при канцеларији Трошаринске Управе; б. при београдској паринарници и њеним одељцима за предмете који преко ње долазе; в. при београдској пошти за предмете који се преко ње шаљу. За наплату трошарине код државних установа под б. и в. овога члана, Трошаринска Управа ступиће у споразум са дотичним властима за извођење самог начина наплате. Чл. 18. Наплата трошарине чиниће се начином који је прописан за царинске дажбине. Али изузетно од тога даваће се и почек за исплату трошарине, не дужи од 6 месеци нити за мање суке од 500 динара. Чочек се може дати само уз покретну

или непокретну залогу. Као покретна залога могу служити: државни или државом гарантовани папири од вредности за две трећине од номиналне вредности њихове, и хартије новчаних завода котиране на Веоградској Берзи, највише за две трећине њихове вредности по дневноме курсу. Не покретна залога може бити на послетку и хипотека по пропнсима закона о Управи Фондова. Количину вредности залога одређиваће Трошарински Савет. Сваком задужењу поред горње залоге претходи соло меница. Чл. 19. Трошаринска Управа дужна је при свима својим установама, поменутим у чл. 16. као и при својој канцеларији (тач. а чл. 17.), држати и дању и ноћу способног чиновника, који ће наплату трошарине вршити. (Свршиће се)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Закдетва. Од ново изабратих одборникаи одборничкихзаменика за општину београдску на збору грађана београдских држаном на дан 20. Јануара ове године, положили су заклетву и примили одборничку дужност 29. Јануара и 1. Фебруара ове године и то: одборници: г. г. Вучко К. Ђорђевић, касациони судија, Манојло Клидис, Васа Николић, Коста Др. Ризнић и Соломон Азријел, трговци, Љуба Н. Христић, пуковник у пензији, Тића Марковић, адвокат, Коста Главинић, проФ. Вел. Школе и Милан 0. Петровић, инжањер жељезн. дирекције; одборнички заменици: г. г. Пера Новаковић, трг., Лазар Матић, јорганпија, Јован Смедеревац, инжињер — грађевинар, Милош Валожић, књижар, Пера Павловић, књиговезац, Урош Благојевић, учитељ у пензији, Тома Цинцар-Јанковић, управник београдске царинарнице, Михаило Бобић, проФесор гимназије и Ђорђе Петровић, трговац. Честитамо. Управник општинскз трошарине. Решењем суда општине београдске од 27. Јануара ове године, АБр. 938, постављем је за управника трошарине вароши Београда г. Лаза С. Карамарковић, инспектор Министарства унутрашњих дела у пензији, и 1. овог месеца увецен у дужност пошто је на исту претходно положио заклетву и прописану кауцију предао главној општинској благајници. Честитамо. Заступник управника општинске трошарине г. Драгутин Симић, члан општинског суда, пошто је предао дужност управника опгатинске троптарине ново постављеном управнику г. Карамарковићу разрегаен је од исте дужности и упућен на редовну дужност. ^ А А А Ои А А А А А А ^ А .А. А. А А А ^ А А Ж Ж А ^ ЛИСТАК

ИЗ ПЕДАГОШКЕ НАУКЕ НЕШТО О ОБРАЗОВАЊУ ВОЉЕ — (3) III Начин извођења највишег васпитног задатка. Казали смо да су Етика и психологија две најгдавније чињенице на којима подагогика заснива своју радњу. У првом делу ми смо одре-

ћујући највиши васпитни задатак узимали у претрес у главном етичке идеје и видели да је педагошка телеологија узела позајмицу најглавнијем васпитном смеру из Етике. Да бисмомогли извесги јасније начин примене методолошких начела у васпитању нужно је да се осврнемо на психологију као другу грану на којој педагогика заснива свој р»д. Као што смо напред казали воља има ова своја два обележја: убеђењв и поступање. Према овоме и васпитање воље имало би ова два одељка: стварање убеђења и управљање по томе убеђењу. Ну да би се отклониле сметње и штетни утицаји које могу и с других страна долазити у васпитању постоји и трећи одељак а то је управа над децом. Док детене одрасте преовлађује управа над њиме као први правац којим васнитање има ићи. Доцнијим развитком ствара се убеђење а на крају се јављају одлуке по убеђење које је сам васпитник створио. Анализом убеђења доћићемо до ова два главна састојка који чине садржину његову а ту су знање и осећање. И једно и друго су резултат комбинације иредстава. Знање се састоји из представа о циљевима и средствима. Осећања се развијају разрадом знања. Најглавније погодбе за развитак знања и осећања су ове: 1. Не може се развити ни снање ни осећање према неком градиву ако ученик нема у себи ничега да изнесе на сусрет. 2. Да би могло неко градиво бити доступно духу васпитниковом треба да одговара његовим аперцептивним моћима. 3. Обраца градива мора се удешавати према законима техничког развитка и 4. Безусловна је нужна особина за јединство духа концентрација градива. Врло важна чињеница за стварање убеђења је особина духа по којој се осећања могу слити па макар она и различна била. Ми ћемо се на ову ствар обазрети доцније а за сад треба да уочимо још једну околност о овом обележју људскога убеђења — о осећању. Највећу вредност у људском раду тек има оно знање које је загрнуто осећањем. Знање без осећања је мртво. Јачину духовне активности чини тек знање које је у вези са осећањем. Ова осећања казују које знање има највише вредности за наш дух, јер само тако знање чини извесну пријатност у духу. Знање загрнуто осећањеи даје највише побуда за саморадњу у васпитаниковом духу, а то је оно што се највише цени у васпитању. Ако се дакле н«ставом жели да створи убеђење а ми смо под убеђењем рекди да треба разумети и знање и осећање, онда њој треба да је циљ да створи осећање о вредности многоврсних представа. Никако пак не треба да је настави циљ само знање како се то до сад узимало. Знање би дакле дошло овде као средство за стварање заузетости или заинтересованости за циљевима и средствима у друштвеном и природном животу. Однос насшасе и васпишања. Рекли смо да Педагошка метододогија ставља ова средства васпитачу да дође до остварења намераваног циља: васиитањеу ужем смислу и насшаву. Васпитањем у ужем смислу се дејствује на образовање каракгера ту долази и васпитање у по^ожности, послушности, верности, навикавању на уредност, издржљивост и т. д. У овоме навика треба да игра улогу. Поуке су мртва слова на хартији за васпитавање. Дете треба самим животом да дође до морадних убеђења, помоћу којих ће се управљати у животу. Наставом се ствара убеђење помоћу кога ће дете својом саморадњом одлучивати своје по.