Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XX. ИЗЛАЗЕ НЕДВЉНО ЈЕДАН-ПУТ

НЕДЕМ 31. ИШТА 1902.

Број 13.

I I, I : I 1 Ч : 8а Србију на тодину 6 динара на пола године 3 , Ва стране земље на годину 9 ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ

ГРАЂАНСТВУ БЕ0ГРАДСК0М У објави овога еуда од 27 ов. м. АБр. 3120, која је по ва* роши плакатом објављена, тач. 3=ћа објављене наредбе Управе вар. Београда погрешно је од* штампана у томе, што је између четврте и шесте речи етављена реч „или" у место „и", према чему иета тачка, треба да гласи: „3. које псето носи корпу и марку, не мора ее улицом на врвци водити, већ како сопетвеник хоће". 0 овоме се извештава гра* ђанство ради знања и управ* љања. Од суда општине града Београда, 30 марта 1902 год., АБр. 3266, Београд.

0ПШТИНСК0 УРЕЂЕЊЕ и АДМИНИСТРАДИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (Ло Сер Џемсу Белу иредседнику оигитине Глазговске и г. Џемсу Латону иредседнику Уједгтених Музејских Удружења Уједгтене Краљевине — Велике Британије и Лрске) Година 1896

(19) УШ ВОДА и водовод 2. (НАСТАВАК) * * * У извештају, који су 1855 годиие инџинири Стефенсон и Брунел поднели Одбору општинском, било је прорачунато: да ће од прилике године 1.900 Глазго бројати на 760,000 душа, те да ће му према томе тада требати свих тридесет милијуно галона воде дневно. Три године после ове господе (инџинира) г. Бетман израчуна: да ће становништво Глазгоа сваких десет година порасти за 25° | 0 а потрошња воде за 35°| 0 . Према томе број душа скочио би још у 1882 години на 775000, а потрошња воде — хватајући Зб 1 ^ галона с главе на главу

— неких двадесет и девет милијуна. Искуство је показало да је г. Бетман имао право, јер је у години 1882 било 762,000 душа, које су воду општинску трошиле, а имено, на куЛевну потребу по 36 х 2 галона с главе на главу, а на индустријску по 14 г ј 3 галона, на дан; — или укунно, неких иедесет и један галон дневпо. Дабогме, да је овај и оваки дневни утрошак воде значио целокупну потрошњу исте од преко тридесет и осам милијуна галона на дан — што је опет значило, да се Глазго још тада опасно примакао максималној цифри свога извора, и катрајнског и горбалског. На ЛакЕатрајн није се могло више рачунати за већу количину од четрдесет милијуна галона дневно; докГорбалс једва дајемогао дотерати и до пет милијуна. Према томе, постаде сваком јасно, даје дошло време и много брже него што се ико од надлежних надао — кад се ваља побринут™ за нове изворе, и решити на нове водоводне трошкове. Немајући куд, Општина се најзад пријави Парламенту за проширење изворна јој права у округу Лак-Катрајна. Па, по што га (1885) и добије, онда приступи, и то ирво: повишавању језерске површине Лак-Катрајна за још пет стопа — што је, са ранијим правом од 1855 на 4 стопе висине, а 3 стопе дубине, значило 12 вертикалних стопа над језером — а за тим приступи навраћању воде и из језера Арклет на своју водоводну линију. Језеро Арклет, или Лак Арклет то је малено једно језеро изнад Лак Катрајна, за неке 83 стопе висинске, а удаљено од његове ивице за неких три хиљаде стопа. И оно припада долини Елајда , али даје своје воде језеру Ломонд, или Лак-Ломонду. Дакле, горњи закон једао право глазговској општини да може подићи површину овог језера (Арклета) за 25 стопа, као и да може спровести његову воду у Лак-Еатрајн помоћу једнога тунела кроз дотично брдо. На овај начин добио је Глазго, и то прво, повишењем језерске висине Лак-Катрајна, још 4226 милијуна галона — што значи, уз ранијих 5624 милијуна, укупну циФру од 9849 милијуна галона воде; а друго, добио је горњим присаједињењем Лак-Арклета још 2069 милијуна галона што значи целокупну количину воде од неких близу дванајест милијарда галона. А ако овој цифри додамо Горбалсову количину од 1068 милијуна галона, онда добијамо за порасли Глазго добрих тринајест милијарада галона, на спрам старих 6682 милијуна галона од 1855 године. Али није, законом од 1885, дато Глазгоу само право на 7 тако рећи, дуплу ко-

личину изворне воде, него му Је истим створена и потреба дуилог водовода. У истини, ту је сад требало копати нове тунеле, градити нове аквадукте, мостове, сифоне, резервоаре и спроводне цеви. И док је стари аквадукт , од језера до Могдока и његовог 25 3

резервоара, износио

4 миље у дужину,

оваЈ Је нови , — но благодарећи једино иравој линији по којој Ј *е грађен, — испао краћи за нешто више од две миље. Сем тога, стари аквадукт мерио је на пречнику 8 укрштених стопа, и није био у стању да спроведе више од четрдесет и два милијуна галона воде; док је нов водовод имао 10 до 12 стопа пречничке ширине и 9^2 стопа пречничке висине, и имао Ј 'е да спроведе у варош свих седамдесет милијуна галона нове воде. Најзад, нови резервоар у Ерагмадију саграђен је тако, да може примити у себе дневних 694 милијуна галона воде; док његов старији друг у Могдоку није могао држати више од 488 милијуна и 700.000 галона. Оба водовода теку упоредо за велики део пута — јер се, због поменуте краткоће новога, на некоме растојању и одвајају један од другог — а, на осам разних тачака паралелна им хода, споЈ*ени су извесним попречним цевима, тако, да вода из једнога може да се слободно одлива и прелива у други. Ово је у осталом угодно и због оиравке појединих секција водовода, кад се неки квар догоди, те се може ток воде у истој пресећи без штете за спровод главне количине у варош. Предрачун коштања новог водоводног дупликата, од ушћа језерских до улица глазговских, износи по садањем један милијун и 250.000 Фуната стерлинга, или тридесет и један милијун и 250.000 динара у злату. Али, пошто ће се ова сума распоредити на добар низ година, то се сад тако ствар удешава, да Глазго добије сав овај огроман додатак у количини потребне му воде, а да на потрошаче његове не падне ни једна пара повишице на таксу од воде! Како му драго, Глазго је сретно и дошао и доспео до једнога огромнога ирироднога извора и добре и красне, и ладне и слатке воде. На ретки квалитет њен, врло мало, или ни мало, не утиче ни зимска ладноћа ни летња топлота. Она Ј *е савршено осигурана од свакога квара и штетне мешавине. Општина није жалила да само за ностигнуће /едиога цил>а, циља обезбеђења од сваке и свачиЈ*е заразне болести, баци 18,000 Фуната стерлинга (450.000 динара) на откуп разних имања и добара приватних. Цео изворни предео, према томе, представља данас Ј *едну уметничку иустињу , на коју пада вода из неба, али и у којој остаје чиста и