Beogradske opštinske novine

Број 13

- 98 -

Год. XX

бистра као кад је из облака пала. А колика је у истини ова чистота њена, најбоље ће показати она тачна хемијска анализа, која гласи: На 100,000 јединица ове воде долази:

1) Стране а тврде материје . . = 2. 9215 2) Органског карбола = 0.147 3) Органског азота = 0.0165 4) Амоније = 0.000 5) Нитричног нитрогена . . . . = 0.006 6) Целокупног комбинованог нитрогена = 0.0226 7) Хлорина = 0.638

По чистоћи и тврдоћи својој она је р°вна дистилисаној води, а, као што смо већ нагласили, не требује никаква Филтрован>а. Управо, сав се филтар њен састоји у згодној и згодно положеној региетци дрвено-металној — једној —- наушћујезера у водовод, која је решетка довољно испресецана бакарном жицом да не да ни риби, ни лишћу, и никаквој парчади, да у водовод залута ; а другој, истој таквој, на цевноме уласку воде у варош.

3. ФИНАНСИРАЊЕ ВОДОВОДА Расту&а потрошња воде за ивдуотријске потребе. — Употреба водене онаге добивеве првродвии јој падон. — Добитак у водевој сваои уво^еаеи хидраудичне машивервје. — Водоводно-инџинирско одељеае. — Сума коштааа водоводне гра$евм.е до 1882. — Суиа коштан>а до 1896. — Дуг Управе водовода. — Такоа на воду. — Њено поотепено онањиваае. — Метарска плаЂава. — Нарочите вапдате. Ослобо^ења од пда&ања. — Уштеда публици добивева иааои таксои на воду, — Приход од воде ипак раоте. — Годишњи буџет општинсиог водовода. Ма да је укупна потрошња воде у Глазгоу правила џиновске скокове од времена кад се овај град докопа дивних и оОилатих јој извора на висинама Пертшајра, опет пажљиво изведена статистика казује: да просечна куИевна потрошња воде, с главе на главу, није стварно порасла. Тако на пример, у години 1852 — дакле у добу, кад су још ириватне кумианије Глазго водом служиле — на кућевну потрошњу ишло је по 32 г | 2 галона дневно, а на индустријске потребе, од становништва, свега З ј | 4 галона. Са годином 1861-ом навршује се прва година редовнога Функционисања новог оиш,тинског водовода са водом из Лак-Катрајна, и просечна кућевна потрошња даде цифру од З^ 1 ^ галона, а индустријалачка 5 3 | 4 галона, на дан. Тридесет година доцније — а тоје у 1891 — просечна куКевна потрошња чак опада, односно спада на 31 1 \ 2 галон дневно, док потрошња индустријалачка скаче на I V 4 галона дневних. Већ, дабогме, да је у току истога перијода времена било година, кад је кућевна потрошња воде достизала и 38 галона дневно — као и да се тај истакнути појав има приписати тадањој похвалној ревности народне масе за што већом чистотом, поред завођења угоднога механизма за испирање кућевних нужника (\\'а1~ег-с1озе1:з) — али факт, да је кућевна потрошња воде ударила натраг, у место да иде нагло напред, тај Факт даје се објаснити једино : савршенстволг стања, у коме се одржавају водоводне цеви, односно и особено, оним вечнобудним и брижљивим надзором , који Уирава водоводна неуморно врши над повереним јој апаратом. Дакле, благодарећи овој, и савесној и добротворној контролиуправној над куЛевном потрошњом воде, могло се доћи и дошло се до истине: да се за поменутих тридесет година потрошња воде за индустријске ци-

љеве утростручила. Више и од тога, показало се, да од 186.000 Фуната стерлинга, које је 1895—96 година дала као целокупни приход од таксе на воду, да је од те суме само 81.000 Фуната стерлинга долазила од куИевне потрошње, а свих осталих 105.000 стерлинга од других потрошача. И као што се за сву ту воду плаћа од метра, или и по нарочитој такси, то је ова управо, индустријалачка потрошња глазговске воде чиста добит за варош, и пада као добродошла пара на олакшицу просечног водоплатца. Али није глазговска вода само једна красна и обилато пружена намирница животна; нити је то само драгоцена роба са којом Општина тргује тако сретно, тако благодетно, па и тако истински јевтино; него је она од скора и један огроман извор индустријске нам снаге, и моћни покретач и окретач безброј фабричких точкова. Тако, на пример, ми данас имамо у граду неких шест стотина дизаљака и пуну стотину хидрауличних иреса, које раде помоћу снаге коју им даје механички моментум воде из наших водоводних цеви. С почетка, та се снага добијала искључно ириродним иадом и тежиштем воде. Али, прво, тако добивена снага била је слаба — највише до педесет Фуната притиска од квадратног палца — а друго, условљавала је несразмерно велику потрошњу водене масе. Требало је се, дакле, користити лепим примером, који нам је ту давао и Лондон и Ливериул и Хол ■— који вукоше дуплу хасну и од економије на количини воде и од механичке повишице снаге водене — па се ту, доста природно а по обрасцу горњих градова, и иријави једна ириватна кумпанија за одговарајућу иовластицу општинску. Али наша Уирава водоводна врло мудро одлучи: да она сама узме у експлоатацију такво једно корисно предузеће. И године 1892, Ошптина добије за њу иарламентску иовластицу на завођење и подизање хидрауличких радова и грађевина у Глазгоу. Иове хидрауличке радионице и раде од 30-ог Маја прошле (1895) године, дајући индустријалачким им муштеријама у средини града водену снагу од 1100 Фуната, или иола тоне иритиска, на квадратни палац ! Благодарећи пак овоме систему механичком, потрошачи водене снаге могу данас да добију потребну им снагу за иоловину цене, коју су раније плаћали за снагу гравитацијоне воде; док међу тим на тај циљ иде данас само двадесети део старе водене количине. По себи се разуме, да ова економија у количини употребљене воде, оставља огромну резерву обичној потрошњи те намирнице. Службено особље глазговскога водовода општинскога није само по сили дотичних потреба техничких, доста многобројно, него је и на једноме великоме простору растурено. Тако, на врху целога управнога апарата стоји, такозвани, Тлавни Лнуинир — коме је данас и име Џемс Морис Гел, и који је, поред редовних му дужности службених, израдио и све планове за нов дупликатни водовод до ЛакКатрајна. Он је дабогме, и глава техничарска му штаба, који се састоји из: једног иомоЛника инџинирског, и целога туцета других канцеларијских чииовника, који су, односно, земљомери и механичари, архитекти и општи цртачи; даље, из три настојника над групама мајстора и раденика на полагању водоводних цеви; за тим, из цва инсиектора водоводних цеви, док су

још на раду код Фабриканта; за тим ие двадесет инспектора водоводних склопова и спојница, међу којима је и један главни настојник, а један помоћник настојнички. Распоређени по разним квартовима варошким. налазе се двадесет мајстора, којима је дужност да нотрче с алатом у помоћ, чим где која цев водоводна прсне. У самој радионици, и магацину водоводне управе, на послу су стално 25 до 30 људи, док иисарско особље броји неких десет младића. Најзад, сва она водоводна линија, од вароши до Лак-Катрајна, подељена је у неких шест секција; и свака од ових секција има, по једнога одговорнога шефа, који опет има под собом неких петнајест људи, стра жара и радника. Што се финансирања општинска нам водовода тиче, оно је, и наравно, почело са годином 1855-ом, односно и првенствено, са откуиом приватних повластица дотадање Тлазговске и Горбалске кумпаније. На тај откуп отишла је најпре сума од 76.000 фун. стерлинга, коју су суму обе кумпаније биле другом дужне, и који је дуг примила општина на себе. За тим су издате Глазговској кумпанији обвезнице од годишње интереса на капитал од 303.700 ф . ст.; и друге обвезнице са годишња интереса на „пријоритетни" капитал од 41.680 ф . стерлинга. Горбалској кумпанији, а саобразно погодби, иарламентом утврђеној, издате су обвезнице са 6°\ 0 годишњег интереса на уложени капитал од 180.000 Фуната стерлинга. Сад долази капитална сума утрошена на грађевину ирвога водовода општинског до Лак-Катрајна, која је у години 1860 износила 920.000 фуната стерлинга. За овом сумом дошао је, за двадесет потоњих година, — од 1862 до 1882, — накнадни утрошак на сифоне, водоводне цеви, горбалске Филтрове и друге оправке и доправке, неких 534.000 Фун. стерлинга, која, ако се дода горњим цифрама — односно и цифри која би се добила рачунањем оних капиталних обавеза од 6°\ 0 интереса у капиталне обавезе са 4°\ 0 годишња интереса — онда се добија укупна циФра, до маја 1882 године, у суми од 2,204.000 Фуната стерлинга. Свакако, то је сума коју је наш главни водоводни инџинир г. Џемс Морис Гел изнео пред Инжењерско удружење наше Шкотске у марту 1883 године. По службеним пак књигама Управе Водовода, ми имамо до године 1882 утрошену капиталну суму од 2,160.000 ф . ст. Од тада је, а имено од 1885 до 1892 утрошено на нов дупликатни водовод 1,235.000 ф . ст. А, ако овој суми додамо у години 1896 утрошених 78,000 ф. ст. на оснивање Хидрауличних радионица, и 15.000 ф . ст. на инџинирске и друге трошкове око откупа плацева у вароши, као и замашну суму од 101.000 ф. ст . на особено речни водовод, који служи снабдевању варошких фабрика речном водом, онда имамо целокуини збир свију — до 31-ог маја ове 1896 године — утрошених сума, представљен у крупној циФри од 3,538.000 Фуната стерлинга, или осамдесет и осам милијуна и 450.000 динара у злату. * * * Према закону од 1855 год. Општини је глазговској остављено било слободно таксирање утрошка воде за све крајеве на северној страни Клајда. За крајеве на јужној страни, општина је ограничена била на дотадању таксу Горбалске кумпаније, а