Beogradske opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XX. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ
НЕДЕМ 28. ШШ1 1902.
II, 13 11 Ч : За Србију на годину 6 динзра на пола године 3 , За стране земље на годину 9 „
Број 17. ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТП УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СК НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ
и
АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу иредседпику оаштине Глазговске и г. Џемсу Патону иредседнику Уједињених Музејских Удружења Уједињене Краљевине — Велике Вританије и Ирске) Годнна 1896 (23) X ОПШТИНСКЕ ПИЈАЦЕ
Старе и нове пзјацз. — Њихоза подела 2 распоред. — Поврбарска а живинона пијаца. — Сточна пајаца. — Месарсна и рибарсна пијаца. — Општинска кланица. Општинске иијаие биле су некада, као у средњем веку, много важнија тржишта, него ли што су у овом, нашем добу слободне трговине и неограничене утакмице. Тада су оне биле и под непосредним и строгим надзором оцштинских одбора. који су контролисали све што се и куповало и продавало на њима. Наравно, да је то било врло тешко; али је, поред саме и главне околности, што су пијаце и пијачне таксе давале општини велика прихода, било и многих других разлога за оваку уредбу. Г1ре свега, у то време владали су у нас други појмови и погледи иолитичко-економски. И општина се само равнала према њима, кад је бригу водила и о храни и о пићу па и о цени намирница варошких. Све је то нодпадало тада нод извесну таксу и регулу, и онда се само природно порађало питање: како да се најлакше тај рад одржи, и та контрола изведе? Поштојето још у практици значило: и улазак општинске власти у оцену квалитета, вредности и здравствености, пијачне робе, то се може замислити (нама је данас тешко доиста и замислити) колико је и посла и главобоље задавао овај пијачни падзор дотичним одборницима општииским. Не може, дакле, бити никакво чудо, ако се брзо и одавно дошло на мисао: да се све намирнице животне, све што свет једе и пије, на извесно и одређено место доноси, и куповној, каоии продајној, контроли надлежне власти нодвргне. Отуда имамо на пример у шеснајестом и у седамнајеетом веку, свуда па и у нашем Глазгоу, она многобројна средигита пијачна, која су тек у извесне дане, па и у извесне часове смела бити отворена и предата јавноме промету и обрту. Нека од ових била су на отвореним улицама, и под ведрим небом; друга су била по иортама црквеним; а трећа, као на пример брашнарске иијаце, била су иод кровом, и имале су нарочите зграде. Право место ових разних пијаца није увек
било лако наћи, а оне, и уличне , сељене су још и сваки час, тамо и онамо, према нахођењу и угодности општинске власти, или и дотичних муштерија. Ну, пошто би излишно било улазити у ошпирну историју ових старих пијаца и пијачних уредаба наших, из прошлих векова, то ћемо одмах прећи на почетак садањег (деветнајестог) а имено, на место које је пијачно питање нашло у иолицијскоме закону од године 1800. Дакле, тачка 82 тога закона, која о томе говори, овако гласи: „Пошто је општина те вароши, имајући у виду угодност сгановвиштва јој, подигла и велике и згодне кијаце за продају брашна н кукуруза, разнога меса и рибе, кромпира и зелени сваке врсте, као и за све друге потребе и намирнице дотичнога становништва, и пошто су ту потрошене велике суме око откупа потребних плацева и зидања потребних зграда; пошто је у месту подигнута и једна велика и угодна кланица за клање стоке —- а недавно ограђено и калдрмисано извесно земљиште које има да послужи за пијацу живе стоке, и тиме учини крај незгодноме продавању стоке по самнм улицама варошким — то се овим узакоњава: да ће од сада и у будуће бити и у власти и у дужности дотичне општине, њенога Суда и њенога Одбора, да, како кад и где нађу за добро, заведу ред, донесу правила, и утврде уредбе, по којима ће се боље регулисатн питање о пијацама, кланицама и свима јавним тржиштима те вароша. Даље, та ће оњптина, у лицу свога Суда и Одбора, бити власна и дужна, да правилно реши пнтање о пијачним таксама , и да одреди начин њиховога наплаћивања, како у самој вароши тако и на тржнштима у њеној околинн; па ће се тако исто постарати за добар расноред варошких кланицп — задржавајући себи опште право, да према потреби и јавној користи мења, допуњује, или и са свим укида, ноједине уредбе и наредбе своје." Најзад је овај закон дао право општини — Суду и Одбору — да може, на живу стоку која се на пијацу за продају догони, наплаћивати ову таксу: на свакога вола, краву, или бика, један иен (десет пара динарских) на двадесет оваца, или коза, три иена; на сваку свињу, крмачу или вепра, по један иен; на двадесет јагањаца два пена; и на свако теле по пола пена (пет пара дннарских). П Р одаја стоке по улицама у радне дане са свим је забрањена, али је допуштена у дане местних вашара сточних, којих има три пут у години.
Општинске пијаце града Глазгоа постоје по сили старинских повластица, као и по сили обичаја и предања од најмрње седам столеНа. Модерно законодавство само Је признало, продужило и освештало, њихоа опстанак и њихов даљи разнитак. И тако, ми данас имамо у Глазгоу неколико великих пијаца, од којих извесне постоје и живе само за то, што су старинске , што су оиштинске од памтивека, што су т.ј. наследнице у правој линији својих древних претходница. Са половииом овога (деветнајеста) века нестало је у нас свако општинско таксирање насушнога хлеба, па и свако општинско одређивање цене томе лебу јер еу тада укинуте све дотадање „трошарине," и „ђумручине" н& ову животну намирницу. Општина и даље води надзор, и врши умесну контролу над продајбм и клањем стоке , која ће се као месо јести. У мањој мери контролигпе она и нијацу свеже рибе, кратковечног воћа и пролазне зелени. Али је тешко погодитн, за што је стављено Одбору општинском у надлежност, контролисање трговине са исима, зечевима, голубовима и тицама канаринкама, као и шта 1>е Председништву, Суду и Одбору, општинском брига и главобоља са варошким телалницама ? Како му драго, глазговска општина има данас под својом руком, и у својој власти, ове три главне пијаце: иијаг^у зелени, воћа и поврћа, пијацу итичију и исеИу, и телалницу. Све су оне под кровом, на извесним местима у вароши, и над свима њима, поред чисто иијачне контроле, лебди комисија општинског одбора. За њима, а под непосредном влашћу, тако званих, иијачних комесара одборских, долазе остале пијаце варошке, као сточна иијаца, месарска иијаг^а, рибарска иијаца и све глазговске кланице. Једна особена комисија и контрола води рачуна над стоком која се са стране, (као Канаде и Уједињених Америчких Држава), у наше пристаниште доноси. Пијаца зелени (воћа и поврћа) зове се код нас у Глазгоу још и „ Базар ," и јесте модерна наследница старе ппјаце зелени из осамнајестога века. Данас, она заузима један дугачак плац у вароши са четири лица. На југоисточном углу исте налази се здање Главне Полици/е, а, подигнуто на гвозденим стубовима, и наше Оигитинско Здање. Пијаца је ова подигнута још у години 1817 под надзором Т)га. Џемса Клеланда, и иокрил^ је плац који је одбор општински још 1696 године одредио и завештао као место за варошки иарк. Према првобитноме плану пнјачна зграда имала је захватати плац од 2371 квадратних јарда;