Beogradske opštinske novine

Б рој 28

— 214 -

Год. XX

2) Код тач. 5 на грис, такође по тариФИ, код овдашњих млинова. 3) Код тач. 21 о млеку, квартовни контролори, односно старешине дотичних станица, водиће књигу од свију млекара, који држе стоку у вароши ради продаје млека, и од њих трошарину по пропису наплаћивати. У исто време они ће пазити и на увознике преко станица, да ли количина одговара плаћеној трошарини, па кад нађу више, поступиће с њнма као утајачима; а ако нађу увезено млеко без пријаве, да се поступи као са кријумчарима. 4) Код тач. 22 на колаче од теста, означено је јасно: за макарону, Фиду и брашнанице, где долазеи лецедерски колачи. Овде ће контролори на крају сваког месеца узети од дотичног Фабриканта писмену пријаву: колико је за тај месец од својих производа продао за варош и по истој трошарину наплатити. На суме послате ван Београда, неће се ништа наплаћивати. 5) Код тач. 23 на бисквите, ако има таквих произвођача и колико је за варош потрошено, наплатити по тариФи. 6) Код тач. 24 на све израде од шећера као што су: бомбони, шећерлеме, сладолед, компоти, шећерни колачи и т. д. тариФа је 10 дин. од 100 К°. Но како се ови производи праве махом од материјала, на који је по другим тачкама тариФе, већ у неколико плаћена трошарина, то би требало обрачунавати. То пак обрачуњавање за сваки артикл, задавало би велики посао и произвођачима и трошаринским органима. Главни материјал за ове производе је следећи:

шећер на који је плаћено бадем „

кестење млеко јаја воће

» 11 11

11 11 V 11 11 узима,

11 11 11 П 11 да Је

ОД СТО КИЛА 0'50 дин. , з. 3. 5. 5. 2 просечно пла-

и т. д. то се ћена већ трошарина 5 дин. од 100 К° на сав материјал, онда се има на ове производе наплаћиваги ресто 5 дин. на 100 К° на ону количину, која је у вароши потрошена. И при овој наплати, на крају сваког месеца контролори узимаће од дотичних нроизвођача пријаву: колико је од својих производа по тач. 24 тариФе продао за варош, па ће му се трошарина на то наплатитп по признаничној књизи. На извезене предмете ван Београда, неће се такође ништа наплаћивати. 7) Код тач. 25 на производњу кобасица и саламе, такса је по тариФи 20 дин. на 100 К°, но како је на месо плаћена већ општинска аренда од 10 дин., то се има наплаћивати на те артикле ресгојош 10 дин. на 100 К°. И код ове наплате квартовни контролори, знајући све овакве произвођаче по својој књизи, на крају сваког месеца узеће од њих пријаву колико су од тог призвода за варош утрошили па на ту суму трошарину наплатити. 8) Код тач. 30 и 31 квартовни контролори и дотичне старешине, прибележиће све винарске и ракиске произвођаче, који вино у вароши производе и од њих напла-

ћивати трошарину на стварну количину произведеног вина и ракије Кад се узме у рачун, да се од 100 К° грожђа може произвести: 60 К° бољег вина по 8° 0 . . 4 - 80 дин. 10 „ слабијег „ „ „ . . 0-80 „

ракије од 10 гр. 10°| 0 . 0'50

Свега 6.10 дин. онда би се имало од произвођача вина наплатити 6 дин. на увезено грожђе, и таме би он био ослобођен за сву производњу вина и ракије од те количине. Но ако је увозач платио на грожђе одређену таксу од 2 дин., па га није потрошио као грожђе, већ хоће да производи вино, онда имаће да доплати још по 4 динара на 100 К°. Једном речи: Ко увози грожђе да га распрода, плаћа по тариФи 2 дин. на 100 К°, а ко увози грожђе ради производње вина и ракије плаћа при увозу 6 дин. на 100 К°. 9)Кодтач. 32., ракијадо 10градиплаћа 10 дин. на 100 К°. Ако ее оваква ракија производи у вароши од воћа сирових шљива и комине, на шта је плаћена трошарина по 2 дин. на 100 К°. то пошто ови артикли дају испод 20 °ј 0 ракија, онда се нема шта више наплаћивати. 10) Ако се ракија пече од сувих шљива и пекмеза који артикли нису платили никакву трошарину, наплаћиваће се трошарина на произведену количину ракије по тач. 32, 33 и 34. 11) Приликом препицања меке ракије у љуту, поступиће се овако: Мека ракија од 9—10 гради даје 50 0 Ј о љуте преко 15 гради, која је таксирана 25 дин. што чини 12*50 дин., па како је плаћено већ на меку трошарина 10 дин., то се има наплатити ресто 2'50 дин. од 100 К°. 12) Ракија од 11 и 12 гради даје нешто више од 50°; 0 љуте ракије преко 15 гради, а ова је платила трошарину по тачци 33 тариФе 12 дин., то се има доплаћивати при препицању још по 2 дин. на 100 К°. 13) Ракија од 14 и 15 гради, при препицањуЈ у љуту преко 15 гради даје 60 °| 0 љуте што износи према тачци 34тариФе 15 дин.; па какоје она као мека платила по тач. 33 тариФе трошар. 12 дин., то се има доплаћивати ресто 3 дин. на 100 К°. Код свију ових тачака под 10, 11, 12 и 13 наплата ће се вршити од 100 К° усуте ракије у казан за препицање, без обзира на то, колико ће од тога љуте изаћи, пошто неки терају ракију на 16 и 17 а неки на 20 и више гради. • Контролори и старешине станица водиће нарочиту књигу о свима ракијарима и казанима, а о томе могу добијати податке и од државних контролора, сходно чл. 6. закона о државној трошарини. 14) На ракију, која се сада пече од прошло -годишње комине, на коју није наплаћена трошарина, наплатиће се трошарина по тачкама 32, 33 и 34 тариФе. 15) По тач. 35 на ликере, рум, коњак и друга пића, која су оптерећена по 20 дин. на 100 К°, узима се у олакшицу на предмете, од којих се ова пића производе да је плаћена трошарина 60° 0 до 12 дин. на 100 К°, дакле има се наплаћивати ресто (40%) 8 дин. на 100 К°.

16) По тач. 36 трошарине на пиво, уређена је засебно помоћу држав. контролора. 17) По тач. 37 на сирће по тариФи 3 дин, на 100 К°. Но ако се исто производи од вина на које је плаћена трошарина, онда се нема шта наплаћивати. 18) Код тач. 48 на паприку туцану или млевену по тарифи 8 дин. на 100 К 0 . За случајеве који нису овим упуством предвиђени, контролори и старешине обраћаће се управи трошаринској за упуство. Управник трошарине Л. С. Карамаркови-ћ с. р. Ово се објављује свима произвођачима трошаринских предмета, ради управљања. Од Управеопштин. трошарине 20 јуна 1902 год. Бр. 1912, Београд.

0 Б Ј А В А На основу решења г. министра грађевина од 4 маја ов. год. Ј\2 2455 држаће се ОФертална лицитација за нмведисање, калдрмисање и каналисање Св. Ннкољског трга и то у канцеларији грађевинског одељења општинског а на дан 19 Јула 1902 г. од 11 сати пре подне до 12 када ће се и закључити. Предрачунска је сума 93.72188 динара. Кауција је према закону о јавним грађевинама 10,000 динара и то у готовом, вредећим државним папирима или интабулацији. План, предрачун и остала техничка и погодбена документа, изложени су сваког радног дана у поменутој канцеларији. Позивају се предузимачи, који право имају, да поменутог дана дођу и лицитирају, пошто претходно положе благајници општинској кауцију и реверс од исте на лицитацији покажу. Из канцеларије грађевинског одељења општине вароши Београда, 4 Јула 1902 год. ГЈШ 1313.

0 Б Ј А В А Суду општине београдске потребно је 2800 кубних тетара букових дрва прве класе за идуНу зкму, а за огрев основних школа и осталих општинских одељења. Набавка горње количине дрва извршиће се путем ОФерталне лицитације. Дан примања оФерата је 5 августа тек. год. у 10 часова пре подпе. Кауција се полаже при подношењу ОФерата у 2500 дин. у новцу, у срп. држав. хартијама од вредности или у непокретном имању. Ближи услови могу се видети у канцелариј и економног оделења сваког радног дана за време канцеларијско. Позивају се заинтересована лица да у овој лицитацији учествују. Од суда општине београдске 6 јула 902 год., АВр. 6235, у Бзограду.

0 Б Ј А В А На основу наређења и одобрења г. министра војног ЕПЈ№? 3720 од 8 јуна тек. године има се за гарнизон београдски набавити за ову годину 1,500.000 килограма сена и 500.000 килограма сламе и