Beogradske opštinske novine
Број 39
- 259 -
Год. XX
По његовом мишљењу то, да ли је господин министар вољан да уевоји представку одбора или не, не смета ништа да он предузима кораке, да се иста представка усвоји. До сада није имао прилике понова да говори са господином министром по тој ствари. Одборник 8. Божа С. ЖивковиК мишљења је, да се умоли председништво, да подејствује код господина председника министарског савета да се по поменутој представци одбора донесе најскорије одлука. Одборник г. Косш1 Др. РизниК, предлаже да се ово питање стави на решавање за идућу седницу. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се усвоји овај предлог одборкика г. Ризнића. X По прочитању извешћа општинског засгупника АБр. 5984 по предмету оптужења Милорада Јанковића, овд. трговца, због заузећа општинског пута, а по расмотрењу односних акта, — одбор је на предлог одборника г. Ђорђа Петровића решио: Да се предузме истрага противу оних општинских органа, који су Јанковићу издали тапи ју и на земљигите, које је било под овим општинским путем и даље по закону поступи. XI
XIII Председник извештава одбор, да је одбор у седнице својој од 26 марта тек. године АБр. 2906 на предлог онштинског суда усвојио предлог управе водовода за откуп потребног земљишта на Белим водама за проширење општ. водовода и овластио председништво да се са сопственици ма тих земљишта споразуме о откупној цени истих земљишта. Да председништво није могдо доћи ни до каквог споразума са овим сопственицима и да је одбор услед тога у седници својој од 9 априла тек. године решењем АБр. 3391 овластио општ. суд, да издејствује надлежно одобрење да се иста земљишта откупе путем експропријације за за проширење општ. водовода; да су после тога суду поднеди понуде за опкуп земљишта Благоје Митровић по цени од 0,24 дин. а Стојан Младеновић по цени од 0,22 динара од квадратног метра, и да је одбор у седници од 31 маја тек. године решењем АБр. 5615 усвојио ове две понуде. Да је општ. суд по том издејствовао надлежно одобрење за експропријацију истих земљишта и да је власт среза врачарског проценила иста земљишта по 0,35—0,40 динара од квадратног метра како које. Да је општ. суд после процене ступио у споразум са сопственицима истих земљишта односно цене и да је већина истих вољна да уступи општини своје вемљиште по цену до 0,24 динара од квадратног метра и ако су иста више процењена. Па како је ионуђена цена повољнија од проценом добивене предлаже одбору да изволе овластити општ. суд да иста земљишта откуни по цену до 0,24 динара од квадратног метра и одобрити потребан кредит за исплату јистих земљишта. Одборник г. Милан 0. ПешровиИ није за откуп истих земљишта, кад сви бунари црпе воду из истог слоја подземне воде па били они и на већем одстојању. Према чему ако је потребно градити нове бунаре они се могу копати на земљишту којо се сада има. Одборник г. Т)г. Марко Леко тражи прво да му управник водовода покаже програм за проширење водовода. На позив председника општине управник водовода изјавио је да за сада још нема ®ормалан програм за проширење водовода, а да је исто земљиште потребно за предходно истраживање ради припреме програма. Да ће он по извршеном испитивању подпети Формалан пред-' лог за проширење водовода у коме ће бити изложен и програм за то, а што се тиче откупа земљишта о коме је реч одбор је раније усвојио његов предлог и решио да се исто откупи. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиК изјављује да ни сам није за откуп овог земљишта, ако стоји оно што тврди одборник г. Петровић. Преџседник општине излаже шта је изазвадо овај откуп земљишта. Позива се на акт господина министра грађевина којим је спровео суду извешће једне велике комисије, коју је г. министар образовао на захтев суда а у коме је она изложида, све шта се има урадити на проширењу водовода. Наводи да је тај извештај публикован прошле године у општ. новинама. И сада се према томе извешћу комисије има извршити шта је потребно, а на основу кога је мишљења комисије и потекао овај предлог за откуп земљишта. Раније је решено да се исто земљиште откупи и од тога се сада не може одустати. Ну баш и да ово земљиште не буде потребно све за проширење водовода ипак је корисно откупити га: једно с тога, што је исто садањим општ. земљиштем испресецано а друго
и с тога што се исто може пошумити, те да не служи само за водовод већ да и друге користи општина од њега има. Одборник г. 1Уг. Марко Леко изјављује да је за сада противан куповини земљишта у Макишу за проширење водовода с тога, што према признању самога управника водовода, на жадост, није још израђен програм и пројект за проширење водовода. Пошто је, дакле, констатовано, да садањи управник водовода ради на проширењу водовода без програма и пројекта, тражи да се обустави свако одобрење кредита за проширење водовода све дотле, док год се предмет за проширење водовода не изради и док год се стручњачки не оцени. Жади што се тако важан посао у нашој општини сасвим наопако извршује. Тражи да ова његова изјава уђе у записник. Одборник г. Манојло Клидис изјављује, да овде садније реч о томе: је ли потребно ова земљишта откупљивати иди не. То је раније већ решено, већ је овде реч о цени. Реч је дакде о томе: да ди да се ова земљишта одкупе по понуђеним ценама које судоста мање од цена проценом добивених или не. Одборник г. Јован Следеревлц објашњава да се од раније одлуке одступити не може. И сам дели то мишљење: да је умесно откупити ова земљишта па ма и не била потребна за проширење водовода. Општина никакве штете отуда неће имати већ само корист. Председник општине поводом изјаве одборннка г. Лека понова скреће пажњу одбора на мишљење комисије, коју је раније поменуо, а из кога се мишљења види, да су стручњаци дади своју реч односно проширења водовода и да с тога отпада бојазан одборника г. Лека као да се овај посао извршује без стручњачке оцене. По еасдушању свега тога, — одбор је решио: Овлашћује се општински суд да земљишта потребна за проширење општинског водовода на Белим водама, за која је општински одбор одлуком својом од 9 априла тек. године АБр. 3391 решио, да се откупе путем експроријације, откупи путем погодбе по цени до двадесет и четири паре динарске од квадратног метра. Одобрава се општинском суду, да може у овој години на терет вишка трошаринских прихода, по добивеном за то надлежном одобрењу утрошити суму од тридесет и четири хиљаде две стотине динара на куповину земљишта на Белим водама потребних општини за проширење општ. водовода.
ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ За београдску сиротињу. — Г. Брана добро познати директор првог и омиљеног српског орФеума са својом одличном трупом, даје у уторак 1 октобра ов. год. код Коларца, представу у корист београдске сиротиње. На овој представи играће се најодабранији комади, најлепше соло-сцене и ванредни дуети. Грађанству се даје прилика да својим малим прилогом потпомогне своје сиромашне суграђане, који жедни и гладни са сузним очима ишчекују пред општинским вратима молећи за помоћ, јер ускоро зима наступа. Цена је 2 динара од особе. Бесплатне улазнице не важе. Добровољни прилози примају се са захвалношћу. Председник извештава одбор, да је на дневном реду, извешће општ. заступника по предмету заузећа општинског земљишта у Бари венецији од стране Сретона Ресавца, овд. месара. По прочитању поменутог извешћа и расмотрењу односних акта а после говора одборника г. г. Боже С. Живковића, Ђорђа Петровића, Јована Смедеревца, Светозара Јанковића, Томе Цинцар-Јанковића, Љубе Дојчиновића и Косте Др. Ризнића, — одбор је решио: Да се противу Сретена Ресавца, овд. месара, код надлежног суда поведе спор за повраћај заузетог општинског земљишта. Да се предходно потраже тапије свију приватних имања које се граниче баром „Венецијом" а која су биле на чувању код кмета депозитара пок. Ђоке X. Живковића, који их је предао приликом предаје дужности Јовану Илићу, бив. кмету, из којих ће се тапија видети који је од суседа баре Венеције заузео општ. земљиште у бари „Венецији." XII Поводом извешћа општ. заступника по предметима заузећа општинских земљишта од стране Милорада Јанковића и Сретена Ресавца, Одборник е. Косша Др. РизниЛ предлаже да се стави у дужност председништву, да учини што скорије одбору Формалан предлог за катастрирање Београда. Одборник 8. Соломон Ааријел наводи да је још пре десет година ово питање покретано, па да ипак ништа није урађено. Одборник г. Јован Смедеревац сећа се, да је општина пре десет година имала и нарочитог инжињера за убаштинење општ. добара. Даље објашњава шта је катастар и какве су користи од њега. Слаже се са преддогом одборника г. Ризнића и нотпомаже исти предлог. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се усвоји овај предлог одборника г. Ризнића. Ставља се у дужност председништву општине да учини што скорије општинском одбору Формалан предлог за катастрирање Београда.