Beogradske opštinske novine

Број 49

— 298

Год. XX

Према томе сада би било питање: да ли би се они артикли који заснивају велике режијске трошкове, као и они које троши највише еиротнија класа грађанства могди ослободити трошаринске таксе, а они који се исплаћују преко царинарнице као и они који се употребљавају као луксуз оптеретити већом трошаринском таксом. На овај би се начин омогућидо лакше живљење у граду сиротнијој класи, а сем тога могло би се прикунљање трошаринских такса уступити под закуп приватном лицу, чиме би се избегли они велики режијски трошкови, који сада општина чини на прикупљање трошаринских прихода. Моли одбор да о овим његовим мислима размисли и донесе своју одлуку. Председник ошптине изјављује, да се ове мисли одборника г. Боже Живковића у главноме своде на измену досадање тариФе по којој се наплаћује трошаринска такса, а по том начин на који би се исга такса имала прикупљати. Крајем црошле и почетком ове године општиаско председништво занимало се изменом правила и тариФе за наплату трошарине. Том приликом оно је утврдило два дела уредбе о трошарини и прешло на трећи део тари®у, по којој ће се трошаринска такса наплаћивати у Београду. Тај део уредбе отпочет је био да се претреса, па се је ту стало и чим се сврши са претресом општинског буџета наставиће се рад на иретресу поменутог дела уредбе о трошарини, и то је баш оно, што одборник г. Живковић жели. Са изложеног моли одбор, да ове изјаве прими к знању и пређе на дневни рец. Одборнгск з, Ђор1је ЛетровчЛ мишљења је да се може наћи пута и начина, да се прикупљање трошаринских прихода изда под закуп, било да се сви приходи уступе у прикупљање једном лицу било да се подвојено приходи издаду под вакуп разним лицима. Преддаже одбору, да ову ствар проучи и реши. Одборник г. Тома Цгшцар-ЈанковиЛ изјављује, да је придиком претреса пројекга општ. буџета за 1903 годину у начеду изнео неке мисли о иачину прикупљања онштинских прихода. Да је трошарина најправеднија дажбина за сношење то је давно и давно доказано. То је и најзгоднија такса по начину наплате, јер њу не сносе само они који живе у месту у коме је има већ и сваки онај који у то место дође. Господин председник у буцетској комисији дао је поред осталих депех идеја и ту, да би поједине артикле који сада подлеже плаћању трошарине ваљадо ослободити плаћања исте, а приход, који би услед тога отнао накнадити завођењем таксе на имања, коју би за општину наплаћивало пореско одељење. Та идеја лепа је, ади неостварљива. До даиас, и ако трошарина постоји преко десет година, не може се тачно казати колики приход она може годишње максимадно дати. Нова партија која ће се прописати не може нам о томе дати нодатке, јер она има прво, да се уведе у живот и да се резултат исте тек покаже. Размишљао је па је дошао до уверења да је узрок томе, што се не може тачно утврдити колики се приход од трошарине може годишње имати, то што су на управи општинске трошарине били људи који нису били вични томе послу, који нису могли да уђу у саму суштину тога посла. Ведичина нлате привлачила је на то место људе, који тај посао нису разумевади, нити су га могди разумети.

Гарантује, да би се трошарински приход попео на 1,500.000 дин. кад би се у трошарини увеле извесне реФорме. Незгодно је да општина призна, да нијв у стању да у режији наплаћује овај свој приход онако како би ваљало наплаћивати и да би се тај приход могао боље прибавити^од приватних лица или завода. Ма да то стоји он је за то: да сеприкупљање овог општ. прихода изда под закуп конкурсом, у коме би се случају имали прописати усдови закупа и лицитација објавити. Том приликом ваљало би тежити, да закупац напдате овог општ. нрихода буде какав завод а никако приватно лице. И сам би припомогао општ. суду да пропитпе што тачније услове за тај закуп. Ако се то буде урадило општина ће имати од те своје уетаново насигурно више прихода него што га сада има по одбитку режијских трошкова. Ако се пак то неће, онда би се могао узети какав завод да за рачун општине наплаћује овај њен приход са извесним процентом. У том случају избегли би се оволики режијски трошкови које сада општина чини на напдату овог свога прихода. Уверенје, да би се овога посла примили многи београдски новчани заводи, као: Београдска Задруга, Врачарска Штедионипа итд. Многи ће казати, да је ово незгодно и да би општина услед тога имала вазда незгода са закупцем. Све те незгоде којих би се имало бојати, могле би се уговором одклонити. Чак би се уговором могло предвидети колику би количину артикда подложних плаћању трошарине грађани имали уноеити у варош а да на исту не плаћаЈу трошарину, па би онштина ипак имала више прихода него сада и ако наплаћује трошарину и на пет јаја. Ако се овај начин наплате овог општ. прихода не уведе сада увешће се томе сдичан сигурно кад се буде закључио зајам за велике радове. Само што се тада неће моћи овакав начин увести, већ ће у трошарину засести они који зајам буду дади. За то би ваљало сада за раније о овој ствари најозбиљније размислати. Сваку пару општ. прихода ваљало би најревносније прикупљати, јер ако се тако не буде радило, онда општина неће моћи одговарати својим плаћањима. Многи ће се зачудити, ако се покуша на овај начин ова ј општ. приход наплаћивати, кад види, како општини нуде приватни иди заводи много већи стварни приход него што га општипа сада има. Поткрепљује ова своја тврђења тиме како је држава давањем под закуп прикупљања свога прихода од крчмарине, који је раније имала дошла до много већег прихода него кад је исти прикупљала у режији. Предеедник изјављује да су мисди предговорника депе, али налази да о њима овде не може бити речи. Њузад оне се бележе и чим се општинеки буџет претресе изнеће се на расправу прел општ. одбор. Одборник г. Урош ВлагојевиК налази да су изнесене мисли о напдати овог општинског прихода врло важне, али ј 'е мишљења да би ваљало решавање по њима одложити до коначног претреса буџета, па по том приступити прво измени тариФе за наплату трошарине па кад то буде наддежно одобрено, онда решити о начину наплате овог прихода. Одборник г. Раденко ДраговиК налази да е покренуто питање толико важно, да га не треба одлагати и да га баш сада ваља и расправити: Оцборник г. Јован Смедеревац предлаже предаз на дневни ред. Председник моди одбор да нрими ове изјаве к знању и пређе на дневни ред.

Одбор је нримио ове изјаве к знању и прешао на днећни ред. VII Продужен је претрес у појединостима пројекта буџета београдоке општине за 1893 годину и приступљено претресу у појединостима пројекта нрихода буџета трошарине београдске општине за 1903 годину. По про игању сваке тачке поособ, — одбор је решио: Да се у буџет трошарине београдске општине за 1903 годину ставе ови приходи: 1. Баштовански и пољски производи: 1. Воће, вариво, зелен, семење, цвеће, расади . 115.000' 2. Кромпир, лук, патлиџаи 22.000 3. Диње и лубенице . . . 6.000 4. Сено ....... 6.000 5. Криз и гершле . . . 2.000 2. Дрво и иарада од њега: 6. Дрво за гориво . . . 45.000" 7. Грађа, као: даске, летве, планке, шиндре . . . 7.000* 8. Дрво за даљу прераду у пола израђено и грађевински материјал израђен 5*000'

3. Живстиње: 9. Свиње дебеле или маршаве преко 15 Кгр. 10. Прасад до 15 Кгр. . . 11. Овце, овнови, козе, јарад, јагњад, јарци .... 12. Зечеви, јелени, срне кошуте, дивље свиње 13. Живина перната ситна 14 „ „ крупна 15. Риба свежа .... 16. Сардине у бурадима или саламури 17. Месо, сланина и сало сирово и усољено 18. Месо, сланина осушена непрерађена 19. Млеко и павлака од млека 20. Јаја 4. Јестива: 21. Колачи, тарана, макароне, Фиде и бисквит 22. Све израде од шећера и све врсте воћа . . . 23. Конзерве од меса, рибе, рака, пужева .... 24. Сардине у кутијама . 25. Сир стран, као: страхино, рокФорд итд 26. Скоруп, масло, сем бутера 27. Масло, бутер .... 5. Алкохолаа пи^а: 28. Вино обично у бурадима 29. Вино у Флашама и кипећа вина ...... 30. Ракија до 10 гради . 31. „ „ 15 „ 32. „ преко 15 „ 33. Ликери као: коњак, рум и т. д 34. Пиво у бурадима 35. Сирће без разлике и есен ција 36. Вода минерална . . VIII Одборник 8. Тома Цинцар-.ЈанковиЛ, пита зашто је општ. суд у пројекту прихода буџета трошаринског повећао приход на вино.

8.00014.000*— 25.000'800'— 42.000.12.000-— 6,0001.000-— 5.000- 6.000-— 132.00011.000-— 5002.200'- 2.6001.2ј0-- 1.400' 2.500' 2.500' 150.000 600115.000- 15.00025.000- 3.000250.000- 2.0006.000 '