Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Год. XXI.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

НЕДЕМ 19. ЈЈШУАРД 1903

Број 3.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ 1Д Е Н А : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОППСИ IIЕ ВРАИАЈУ СЕ НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРПМАЈ7 СЕ

КАЛДРМИСАЊЕ БЕОГРАДСКИХ УЛИЦА Комисија одређеиа актом Господина министра грађевина од 1. новембра 1900 године Бр. 9639 којој је било сгављено у задатак, да поднесе предлог за најрационалније патосање београдских улица, пошто је проучила постављена јој питања поднела је господину министру под 15 марта 1901 године по томе предмету своје мигаљење у следећем: „Калдрмисање вароши долази у ред најважнијих општинских радова. Оноје од значаја не само по саобраћај, већ дубоко засеца иу игијенске прилике становнишгва. А у општинама које збиљски настојавају, да им је калдрма у улицама увек у исправном стању, питање ово и са економског гледишта заслужује, да му се поклања најозбиљнија пажња, јер су новчани издатци за грађење и издржавање калдрме толики да ангажују знатан део ошптинског буџета. Захтеви саобраћајаи игијене с једне стране, а Финансијски обзир општинских унрава с друге стране, узрок су што је питање о калдрмисању улица мање или више на дневном реду у свима већим ва рошима и што се годинама чине штудије и разни покушаји, како у погледу материјала тако и у погледу саме израде. А општа је тежња да се погоди такав начин патосања, који би једновремено задовољио саобраћајне и игијенске прилике, а у исто време би и општинској каси олакшао. И на решењу питања о калдрмисању улица у Београду рађено је до сада више пута. Питање је то претресано у разним комисијама; али је по њима стварно веома мало или ни мало рађено. Ириликом претресања овог питања ова је комиеија имала при руци извештај, који је израђен од чланова једне стручне комисије за калдрмисање улица и још 1889 год. поднет је опшгини београдској. У овом извештају свестрано је проучено то питање и изнесени су предлози не само чисто техничке природе, већ је показана и приближна цифра, коју би општина сваке године имала у своме буџету да предвиди за калдрмисање улица. Ми налазимо да је овај извештај исцрпан и да се у њему налазе готово у свему одговори и на сва питања, која су садањој комисији постављена. Тиме је рад ове комисије знатно олакшан, јер су излагања у томе извештају тако изцрпна, да је ова комисија пошто је тај извештај проучила решила, да се он сматра као саставни део овог извештаја. Са обзиром на искуство, које је стечено у разним варошима на страни за последњих 12 година у погледу употребе разне врсте калдрме, као и с обзиром на боље познавање

места за добијање потребног камена из Србије, комисија је сматрала за потребно да поменути извештај из 1889 год. допуни. I. О Избору камена За избор камена од пресудног је значаја поред његове ваљаности још и даљина транспорта као и сам начин преноса. С тога смо ми, при оцењивању камена, који се може узети у обзир имали на уму само онај, који није сувише удаљен од Београда, како његов транспорт неби био скуп. А. Еруптивне стене. 1. Ламирофири. — У атару селаРипња има на више места тих значајних еруптивних стена, које се у извесним варијетима могу препоручити за београдску калдрму као материјал, који је чвршћи од кречњака и за калдрму мало погоднији од гранита (са мање чврстине), 2. Фонолит. — Истог значаја је и појава те стене у селу Раковици према Кошутњаку. 3. Микрогранулит. —- Има у околини Београда и тих стена, али су оне у тањим жицама и неподесне за експлоатацију. Најзначајнија је њихова појава код Цепа у врањском округу, где читаве масиве састављају. Те стене дакле су добар материјал за грађевине, али њихова издржљивост у погледу на грађење калдрме није опробана, те нам је тешко у томе погледу дати прецизно мишљење. 4. Андензиши. — Код Добре на Дунаву има тих стена које су се показале као одличан материјал за грађење калдрме. 5. Базалша има у Нишком округу код села Островице и Сићева (св. Петка на Нишави). Моћност слојева њихова није довољно испитана, као ни употребљивост тога камена за калдрмисање улица. Иначе се базалти према каквоћи могу препоручивати за ту циљ. 6. Трахишних стена има врло много по Србији и то одличног квалитета, али се због удаљености одБеограда мало њих могу употребити изузев можда трахитних масива у врањском округу а донекле и многих одличних трахитних стена у Ибарској долини и изнад Краљева. Б. Оедиментарне стене. У околини Београда као најзначајнији камен за грађење калдрме до данас, а можда и за велику већину улица још за дуго и у будуће јесу каилошински кречњаци разног квалитета. Ти кречњаци састављају читава брда, имају знатну чврстину (669 до 1113.) лако се обрађују и ако се паж љиво одбијају могу дати осредње добар камен за калдрму. Факат је неоспоран да

се кречњаци из Топчидера и Раковице и даље околине београдске морају још за дуго из многих — а нарочито Финансијских обзира — задржати као подесан и сразмерно јеФтин камен за тако многобројне споредне београдске улице. Али треба имати стално па уму, да су ти кречњаци разног квалитета. С тога их ваља одбирати или бар класиФиковати на више врста према њиховој употребљивости с погледом на величину саобраћаја. Међу свима кречњацима најбоље су врсте (као што је н. пр. раковички), који се одликују једром хомогеном структуром и те би се према потреби могле задржати за извесне улице и мало живљег саобраћаја. Међу тим варијетети бречијастог састава и испресецани калцитним жицама, а нарочито још ако садрже металичних минерала (пирита) престављају лошије врсте, које би требало избегавати бар за улице са живљим саобраћајем. Кречњаке са глиновитим напрслинама треба са свим одбацити из употребе. Најпосле ваља нам нагласити, да се и сви остали кречњаци, који се по Србији често у великим масама налазе, по својим општим особинама врло мало разликују од кречњака из околине Београда. И по томе за кречњаке из веће даљине могли би рећи, да би имали исти квалитет само по скупљој цени. Једино још што би могао доћи јурски кречњак са гребена Д. Милановца који се нарочито одликује својом хомогеношћу и знатно већом чврстином (од 1212 —1429) у поређењу са осталим нашим млађим кречњацима. Пешчари. И те стене налазе се веома често у Србији и то у знатним масама, али је само на неколико тачака отворена експлоатација тога иначе за грађевинске цељи врло корисног камена. За калдрму — односно за тротоаре — могу се узети једино у обзир само они пешчари, који се одликују својом чврстином и компатношћу, а тако исто потребно је, да им је и порозност што мања. Крупнозрни варијетети обично су мање чврсти а више порозни, те подлеже након кратког времена тоталном распадању. Нама су познати пешчари из околине Пирота, затим из села Трепче, близу Чачка и код св. Петке близу Параћина, Темнићски пешчар и из Остружница. На свима тим местима врши се и експлоатација, а пиротски пешчари ушли су већ и у употребу за грађење тротоара у Београду. Међу тим обради тих пешчара као и квалитету њиховом имало би много што шта да се добаци. Ми ћемо истина потврдити, да све поменуте локалности имају и пешчари са одличним особинама у многоме погледу; али морамо напоменути, да њихова