Beogradske opštinske novine

Број 4

— 26 —

Год. XXI

Примљено је к знању са одобравањем решење општ. суда од 15. ов. м. АБр. 454 којим је одређена цена лебу за другу половину ов. м. у 0,23 дин, по килограму, а леб да се продаје по 0,20 дин. у тежини од 870 грама. Одобрено је да се враћа Алојзу Новотни овд. месару, аренда на суво месо и шунке, које буде извезао у иностранство под извесним погодбама. Одбачена је молба Гвоздена Николића бив. каФ., којом је тражио, да новчану казну на коју је осуђен од управе општ. трошарине, као кријумчар, исплати у месечним ратама од по 10 динара, а да му се иста не претвара у заткор. Одобрено је двадесетодневно осуство Јеремији Вељковику, општ. чистачу. Одбачена је молба Ђорђа Б. Вељковића, овд. економа, којом је тражио да се њему уступи под закуп пренос угља и осталих водоводних потреба на Беле воде пробирницу и малу црпку и решено је да се остане при решењу од 17 децембра пр. год. АБр. 10754. којим је овај посао издат под закуп Аранђелу Ж. Илићу, овд. економу. По молби г-ђе Јелене Стокићке, овд. удове, за накнаду штете причињене њеном имању постојећем на Топличином Венцу нивелисањем истог изабрати су у ужи одбор одборници г. г. Јован Смедеревац, Милан Капетановић и Коста Др. Ризнић, да ступе у ближи споразум и погодбу са молиљом. Решено је да у будуће општ. суд односдо грађев. одељење пре него приступи нивелисању које улице, узме реч од грађана дотичне улице, да исти неће тражити никакву накнаду штете од општине, која се евентуално нанесе регулисањем дотичне улице њиховом имању, посто1ећем у тој улици, пошто њиховим нмањима нивелисањем дотичне улице скаче вредност. Да грађани те своје изјаве прибележе код надлежног суда на дотично своје имање. По молбама: Марије Ивановић, овд. и Манојла Торбвце, овд. комисионара, за пуштати да се у Србију увлачи власт туђа, њима противна, и свагда држаше народну страну: они се постараше те Дечански и Душан сметаше да се Србија не слије с Грчком и да не дође на пријесто српски грчко племе. Зету дичи што се држала старине. У њој се дуже држаху стара племенска правила, и кад у осталој Србији у велике владаше државна начела и воља једнога владаоца, у њој још налазише потпору они Немањићи којима се нлеменско начело чињаше пробитачније од државнога: из ње Вукан шћаше завладати цијелом племенском државом; из ње се Конпстантин и Симеун још трудише одржати старе мисли о племенској држави, — један иштући да се заједнички влада очинством, а други јављајући да је влада преча стрицу него сиповцу. Може бити да је у томе била већ у невријеме крајност, али зато се и није навршила, јер већи део зетскога становништва већ признаваше да се не може бити без новијех начела; за то је љубав к старини, а особито к племенским начелима очувала Зети једину власт и подражавала у народу поштовање према законитијем владаоцима." 1 И ако у овим речима има доста за исправљање, 2 ипакје у главном у њима углавном 1 А. Мајков, Историја срп. народа, 1876, стр. 140 -41. 2 Тако, на пр., Мајков, и овде каже да је Стеван неааконита рођења, а напред је доказано да тако мишљење

повраћај трошарине на извезено масло односно пиво, решено је да се учини извиђај, да ли је прва све масло а други све пиво, на које траже повраћај трошарине извезли ван трошаринског рејона, па ако не буде онда да им се трошарина врати само на количине извезеног масла односно пива ну с тим да се другом задржи 5°| 0 државног процента. Решено је да се заступнишгву јагодинског пива врати 60,25 динара наплаћене му трошарине на пиво, које је по том извезло. Усвојен је предлог одборника г. Томе Цинцар-Јанковића, да се саопшти трговцима пића да у будуће при увозу пријаве количину пића које ће Извести, јер ће им се само у том случају моћи да враћа трошарина на извезено пиће, дакле ако су исто при увозу пријавили за извоз. Одобрено је, да се од г. Аксентија Голубовића, овд. камењара, набави 900 кубних метара камена кречњака по цени од 6,49 дин. по кубном метру за спуштање у Саву, ради обезбеђеља обале. Одобрено је општинском суду да може утрошити суму од 600 динара на довођење у исправност општинских коморских кола. Није одржана. Одборска седннца сазвата за 24 ов. м. није одржана због недоласка довољног броја одборника у исту. Општинска кланица. У прошлој години заклато је на општинској кланици и то: 1. За варошку потрошњу: а, бивола 35 грла б, волова 5914 „ в, крава 4476 „ г, телади 2672 „ у тежини 93.605 килограма, д овнова и оваца 8303 грла, ђ, јарчева и коза 2111 „ е, јагањаца 36.360 „ ж, јаради 1984 „ з, свиња 16.698 „ у тежини 1,186.232 кграма; и, прасади 1748 грла,

тачно изражено начело зетске властеле, које обележава њихово држање у политичком току догађаја у српској краљевини за живота Стевана Дечанскога. Али ипак ја не бих сасвим пристао уз Мајкова и признпо да је зетска властела створила оне преврате у Србији у првој четврти XIV века зато што „не могаше допуштати да се у Србију увлачи власт туђа", већ ту, поред тога има и других разлога, о којима ће се доцније говорити. А сада ће се само напоменути да ће политика српских краљева — једном Милутинова, другом Стеванова — доћи у опреку са начелима и зетске као и остале властеле, те ће баш Зета оба пута бити колевка незадовољничког кола, коме ће први нут — против краља Милутина — стати на чело Стеван Дечански, а други пут -— иротив Стевана Дечанског — његов син Душан. 4. Довде је изнесен значај Зете као области и значај зетскога становништва као целине српскога народа, али политички (шта више ни геограФски) 1 положај Зете није основано. Даље Симеун нијс пошао ив Зете против цара Уроша већ из Акарнаније. Вукан није млађи већ старији од Стевана Првовенчанога, и т. д. 1 0 географији зетске области писали су: Ст. Новаковић у својој студији „Српске области Хи XII века", — из „Гласника срп. учен. друштва" кн.. Х1Л 'Ш — 1879 — стр. 11—19, и Јиречек у „НашМззЈга.чзеп шк! Вег§теегке уоп Возшеп ши1 8егМеп «'аћгеп<1 Зез МШе1аНегв". Рга§ 1879, стр. 19—22, (Види и стр. 62 вди). Нешто о том има о њој и у напред поменутој Новаковићевој студији „Земљиште радње Немањине."

На ову поклату стоку наплаћено је у име аренде 476.159,70 динара а у име таксе за лекарски преглед 8719-70 динара. Свега 484.879,40 динара. 2. За во.јску и државне заводе: а, волова 4944 грла, б, телади 225 „ в, ситних преживара 8551 грла. На ову поклату стоку наплаћено је у име аревде 13.97185 динара. Према овоме излази да је целокупан општински приход са кланице био у 1902 години 498.851'25 динара.

0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Г. Радовану Поиоаи&у, иредседнику оашшине, Лебане. Послатих шест динара примили смо. Са овом сумом измирили сте претплату за другу полу пр. године и прву полу ове године. Признанице послаћемо Вам„ Хвала Вам и братско Вам поздравље.

}(ашим ирешилашкицима Молимо претплатнике нашега лиета који нису за прошлу годину измирили претплату, да изволе исту што скорије измирити. Претплату у Београду прима уредник, а иста се може положити и разносачима листа на признаницу његову. Претплатници из унутрашњости могу положитн претплату код поште.

према осталим областима и према целини српске краљевине није до данас потпуно расветљен. Оно што Немања даде своме старијем сину Зету на управу, и што доцније — крајем XIII и у почетку XIV века — видимо да Зетом управљају са титулом „младога краља" наследници престола Стеван Дечански и доцније његов син Душан, навело је неке историке да мисле да је то доиста била област у којој је требало да владају они којима је намењен краљевски престо (где би био, дакле неки српеки доФинат). Тако се нарочито мислило све док се држало да је Вукан Немањић млађи син Стевана Немање; а отуда се опет изводило да је Немања тиме што је Стевану дао велико-жупску власт, а Вукана наименовао великим кнезом и дао му Зету, хтео да одржи словенско породично начело по коме се старешина бирао по старешинству, Али и после, пошто се доказало да је Вукан старији од Првовенчанога, и пошто се Немањин поступак није више објашњавао каким иородичним начелима, него потребом саме државе, многи су ипак мислили о Зети исто онако као и пре. А тако су и даље мислили зато што се зна да су у њој као наследници управљали Стеван Дечански и Душан, и шт^ је Стеван Првовенчани назива Немањином „дедином". (Наставиће се)