Beogradske opštinske novine

Број 6

_ 42 —

Год. XXI

требу план одобрене измене регулације града Београда на уласку из Коларчеве удице на Позоришни трг, као и акт грађевинског оделења АБр. 10896, којим спроводи општ. суду поменути акт Г. Министра грађеввна. Одборник г. Јован Смецеревац предлаже да се исти акт прими к знању јер држи да је за Београд корисније извршити ову регулацију како је одобрено од г. Министра. Излаже за то разлоге. Одборник г. Раденко ДраговиЛ, не дели мишљење предговорника са разлога којеизлаже и предлаже, да се умоли Господин Министар Грађевина, да одобри регулацмју ове улице онако како му је предложена актом општинског суда од 24. октобра тек године ГБр. 3259 а у смислу решења општинског одбора од 21 октобра тек. године АБр. 9717. Пошто се нико више није јавио за реч то је заступник председника општине ставио на решење овај предмет. После поименичног гласања одбор је са 15 против 5 гласова: против гласали одборници г. г. Милан 0. Петровић, Дим. Наумовић, Јанаћ Константиновић, Лазар Матић, Дим. Тадић: уздржао се од гласања одборник Јован Смедеревац решио: Да се умоди Господин Министар грађевина да изволи одобрити регулацију ове улице онако како му је предложена актом општ. суда од 24, октобра тек. године Гбр. 3259 а у смислу решења одбора од 21, октобра тек. године АБр. 9717.

РЕДОВНИ САСТАНАК 2. децембра 1902 год. Председавао ваступник председннка општине кмет г. Влад. Лацковић. Од одборнива били г. г. Дамњан Стојковић, Никола И. Димитријевић, Р. Драговић, Петар Новаковић, С. Азријсл, Т. Ц.-Јанковић, Св. Јанковић, М. М. 'Борђевић, Милан Димић, ЈБуба Дојчиновић, Ђорђе Н. Петроваћ, Др. М. Радовановић, К. Теодосијеваћ, 1)г. М. Леко, Урош Благојевић, Богоје Јовановић, М. Штрбић. Б. С. Живковић, Коета Др. Рианић, Лавар М. Матић, Мидош Вадожић и Милован Миленковић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане двадесет седмог новембра тек. године и пише од овога побожнога краља (Милутина) и приђоше сину његовом. Кад је побонши краљ Урош видео такав поступак свога сина, стаде га прво називати кротким и слатким речима да му дође. Овај не узе на ум његове речи, пего се напротив стаде још горе бупити на свога родитеља. И кад овај господин мој виде да овај (Стеван) неће да одустане од својих намера, скупившп војску, оде у Зету, у државу свога сина. А кад овај виде да му је отац дошао, пребегне с ону страну реке Бојане. Овај превисоки краљ, шиљући му богоразумне речи којима би га могао привести на евоју руку, овако му говораше: „Мило и драго чедо моје, ја те зовем а ти мп се не одазиваш! У тузи мислим да си близу мене, — пружам руке а тебе нема! Ослеппћу од многих суза, а љута жалост — што си ме оставио пара ми срце, и раздиру ме силни уздисаји! То ли учини, чедо моје, чему се не надах од тебе? Та дођи, драги сине мој, да се утепш етарост моја!" — И многим таким речима склони га да дође, те -— пошто се много разговарао с родитељем с воде — припаде ногама његовим говорећи: „Сагреших, оче, ирема теби!" — И овај га побожни крал> прими и пољуби, али је у себи овако говорио: „Ето видим да сам доспео у дубоку старост, а видим да ћу и доцније имати мука

примљен са следећом изменом и допуном: у решењу Књ. Бр. 949. под насловом II за кварт врачарски наместо речи „Коста Н Јанковић, бакалин" да се ставе речи: Стеван Павловић трговац. У решењу Кљ. Бр. 948. место речи Коста Марковић трговац п да се ставе речи Коста М. Николић, апотекар. II Заступник пресдника општине пре него би дао реч одборнику г. Др Марку Леку, који је тражио хоће по дужности да учини одбору једно саопштење Ствар је у овоме: Пошто су наступили нагло дани јаке хладноће размишљао је како да општинској сиротињи што брже и што боље помогне у најнужнијим потребама: у огреву и итоплој хаљини. Разговарао је о тоие и саизвесним виђеним грађанима, па су дошли на ту мисао, да се то учини по угледу како се то ради у страном свету. Као грађанин београдски позвао је данас пре подне у општ. суд известан број виђених београдских грађана на конФеренцију и саветовање о оном што је напред изложио. Томе његовом позиву одазвао се је већи број грађана и они су одлучили, да се по угледу како се то ради у страном свету, за намиривање сиротиње у топлој храни образују три кујне и то: једна у ка®ани преко пута Краљеве пиваре у босанској улици, друга у ка®ани код Енглеске Краљице на Врачару и трећа на дунавском крају у ка®ани код беде лађе. Да се у тим кујнама кува за ручак и вечеру оној сиротињи која нма сиротЕњске књижице и издаје врућа чорба са парчетом меса и потребном количином хлеба, а да се за огрев истој сиротињи разносе на општ. колима дрва. Издаци на то да се чине из прилога добрих људи. За купљење прилога и вођење надзора над тим кујнама изабрати су нарочити одбори за цео Београд по квартовима. Ну како се ти прилози не могу моментално прикупити, ма да су се поједини грађани већ уписали као приложници истог дана за суму од 900 динара а сем тога, ако се сиротињи хоће помоћи то јој се треба

и невоље од овога свога сина, ако га оставим у слободи." И кад се с многим својим великашима договарао, ови му рекоше: „Благочастиви краљу, добро сп смислио." И он одмах заповеди да му вежу сина п да га окују, па га одведоше у славнп град Скопље. Затим, док је (Стеван) још био у Скопљу, посла овај побожни краљ неколико својих поверљивих људи који га ухватише и ослепише." 1 6. Да би узрочно тумачење ових догађаја било што поузданије, потребно је, поред паведених појединости, на првом месту одредити што је могуће тачније време кад су се дешавали, јер у изворима за те догађаје то није ни приближно назпачено. Све до појаве Јиречкова реФерата на Новаковићеву књигу „Срби п Турци XIV и XV века", мислило се и писало да се буна Стевана Дечанскога десила пре буне краља Драгутина: Стеванје против свога оца устао 1310, а Драгутин против свога брата 1312 годипе. Тако је време био утврдио г. Љ, Ковачевић у низу својих расправа које је штампао у трећој књизи „Годишњице". 2 Јиречек пак у своме по1 Дан., Животи краљева, стр. 124—126. 2 Љ. Ковачевић, Неколико хронолошких исправака у српској историји. „Годишњица" III, (1879) стр. 356—446. У двема нзмеђу ових расправа, под именом „Које се године дигао против оца Стевана Урош III Дечански?" и „Кад је Стеван Драгутин покушао да отме

помоћи одмах за време одвећ хладних дана, мислио је да би општппа за издржавање тих кујни и давање дрва у прво време док се прилози не покупе требала да стави на ту цељ суму од 4000 динара, колико ће се до конца ове године уштедити на буџетској партији на сиротињу. Налази да би послуга и прибори на исте кујн& стали врло мало, јер би се на ту цељ добили казани од војске. Износећи то одбору моли га да о томе проговори и размисли, па ако нађе да је изложено умесно и одобри га с тим, да се на наведену цољ утроши поменута уштеда. Одборник г. Свешозар ЈанковиЛ што се тиче помоћи у дрвпма налази, да би је ваљало одмах учинити, а шго се тиче кујни надази, да је то за сада неостварљиво, али да би се могаа учинити покушај о наступајућим божићним празницима. Застуиник иредседника налази да неЈби бидо згорега нокушати одмах остварење истих кујни а не чекати на празнике. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковиб изјављује да је лепо бити хуман. Захваљује покретачима ове идеје на заузимању за сиротињу. Сажаљева што се о томе није раније водило рачуна и извидело како се то ради на страни, па то применити на наше прилике, али поред све добре воље покретача ове идеје ипак налази да ова сгвар нијо довољно проучена и да се као што покретачи замишљају не може остварити оно што се на кујне односи. Што се тиче дрва за огрев ваља их и што пре издати и то^ правој сиротињи по списку, па исти иубликовати. Могла би се још и оденути сиротна деца, јер је и то прека потреба. Одборник г. Соломон Азријел је за мишљење заступника председника општине. Да се бар покуша за један месец дана па ако се даље не могадне издржати онда одустати. Одборник г. Раденко ДраговиА је за то, да се сиротињи притекне у помоћ у новцу. Ранијих година нокушадо се да се помоћ изда у дрвима па се није успедо. Био је сам очевидац, како се радило и да се није могло постићи што се је жедидо. Даље издаже, да овај који се не буде менутом реФерату на Новаковићеву књигу изнесе податак из којих се јасно види не само да буна Стеванова нпје била 1310 године, него да је била и после покушаја краља Драгутина да од свога брата отме краљевски престо. 1 Пошто су, као што ће се мало даље видетп, временске везе између ова два догађаја од веома великог значаја за опште тумачење њихово, на овоме ће се месту опет нарочито говорити о овоме питању. Ковачевић је извео да је завада између краља Драгутина и краља Милукраљевску власт од брата Милутина?" расправљао је Ковачевић о питању о коме је овде реч. Расправљајући о години Драгутинова устанка, дошао је тада био до вакључка „да су се браћа вавадила 1312" године. Доцније нак расправљајући о питању „Кад је умро крал> Стеван Урош II Милутин?" изменио је овај свој закључак и ставио Драгутинов устанак у 1313 годину („Отаџбина" књ. XII, 1883, стр. 516, нап. 13). После расправе Ковачевићеве, о времену кад је краљ Драгутин покушао да отме престо од свога брата краља Драгутина и када се Стеван побунио, расправљали су још неки писци, али то је било махом понављање онога што је Ковачевић изнео и онога до чега је он дошао. (Љ. Андрејевић, Српски краљевск.и престо и питаше о његову наследству од оставке краља Стевана Драгутина до победе краља Стевана Уроша III над краљем Владиславом. Београд 1898, стр. 59—64; и К. Н. Костић и Ф. Ар. СтанОјевић, Краљ Стеван Драгутин. Београд 1899, стр. 177). Ваља само напоменути да К. Н. Костић и Ф. Ар. Станојевић радећи свој видовдански темат „краљ Стеван Драгутин" (1899), нису знали за накнадно мишљење г. Ковачевића, те пишу „да је буна крал.а Драгутина била 1312 године" (на стр. 151). 1 Овај Јиречеков реФерат, који је уосталом и раније спомињан штампан је у Јагићеву архиву за словен. филологију ( АгсМу Шг к1ау. РМ1о1о§1е, Вс1. XVII, 1895 етр. 254—265).