Beogradske opštinske novine
Број 1
— 49 —
Год. XXI
РЕДОВНИ САСТАНАК 1 3 децембра 1902 год Предеедавао заступннк предееднжка општнне кмет г. Вдаднмир Лацковкћ. Од одборннка биди: г. г. Д-р М. Леко, Р. Драговнћ, Богоје Јовановић, Дамњан Стојковић, Петар Новаковић, Љуба Дојчиновић, С Авријел. Св. Јанковић, Тодор Мијаиловић, Никола И. Димитријевић, С. М. Веселиноввћ, Мих. М. Ђорђевић Урош Благојевић, Ђорђе Н. Петровић, К, Теодосијевић, Јован Смедеревац, Живојин М. Перић, Милан Димић, Дамњан Стојковић, Д. Тадић, Тома Цинцар-Јанковић, А. Ј. Акеентијевић и Лааар М. Матић, Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Заступннк председника онштине извештава одбор, да од изабратих одборника није до данао положио заклетву ни прииио дужност одборник г. Живојин М. Перић, про®. Вел. Школе. Да је позвао г. Перића да у данашњој седници то учини. Моли протопрезвигера града Београда да «д г. Перића у смислу чл. 106. зак. о општинама прими закдетву. Пошто је протопрезвитер града Београда у смислу поменутог зак. прописа нримио од г. Перића заклетву, —- Одбор је примио к знању •ово полагање заклетве. II Прочитан је записник одлука седнице држање деветог децембра тек. године и примљен без измена. III Одборник г. Раденко ДраговиЛ пита председништво: зашто 11. ов. м. у вече, када је у Београд приспео Његова Светлост гро® Ламсдорф није осветљен део вароши од Лондона |до Теразије, кад је за .то осветљење било снремљено све шта је потребно, као што је председништво у прошлој седници одбору саопштило. Засшуиник иредседника отишине одговорио је: да то није учињено по нарочитој жељи високог путника, коју је изјавио преко царскоруског посланика у Београду г. Чарикова. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве. нида је иоходила Драгутинову жену у Београду, а затим су обе дошле на гроб своје свекрве. 1 Поједина места из овога причања у родослову имају по свој нрилици везе са устанком Стевановим. Треба само обратити пажњу на оно што се тамо каже: да је Драгутин послао посланство на гроб својој матери да види шта се дого(ја иа да му све јаве, затим напомену: да су браћа провела многе дане у весељу, тако да се све злурадице и друш такви иосраме видеРм иреизобиљну љубав њихову, итд.; онда је сасвим оправдано узети да се у току лета 1313, ако не извршило, а оно спремао заплет између Стевана Дечанскога и краља Милутина. А ево зашто је оправдано тако замишљати. Што се тиче речи Данилових да (посланици Драгутинови) виде шта се догодило иа да му све јаве, могу се на два начина тумачити. Према тексту оне значе да је требало да посланици испричају краљу Драгутину нојединости о погребу крад>ице Јелене; али када се узму на ум речи да су се браћа заједнички тако веселила да се све злурадице и други такви иосраме итд. онда ова прва реченица као да неће само
1 Ваља обратити пажн.у на то да еу се сви ови до-
гађаји догодили пре смртн краља Драгутина (12 марта 13] б),
а одатле се може извести нов доказ да је Драгутин до-
лазио у Србију 1314 године у лето.
IV Одборник г. Раценко ДраговиИ, налазећи, да је већ крајње време, да се питање о канализацији Београда реши. Пита председништво за чим стоји исги предмет и зашто се решењу истог једном не приступи. Засшуингск ирецседника оишшине изјављује да се исти предмет налззи на решењу код господиаа министра грађевина. Шта је све потоме предмету до сада урађено, известиће одбор у једној од идућих седвица. По саслушању тога, — одбор је нримио к знању ове изјаве. V ' Одборник г. Том% Цинцар-Јанкови-% изјављује да је одбор толико нута тражио од суда да одборским седницама присуствују ше®ови одељеља. Да је суд то наређивао, ади да те његове наредбе нису слушане, па ни у данашњој седници нема ше®ова одељења. Не може да појми толику непослушност ше®ова према наредбама суда. Констатује и овом приликом да седници нису присутни ше®ови одељења, а изјављује, да је данас дознао да се у општ. грађевинском одељењу пишта не ради. Засшуиник иредссдника оигитине пзјављује да сви шеФОви одељења не могу присуствовати седници с тога што је локал у коме се држе, тескобан и за господу ооборнике. Чпм се седнице почну држати у сали општ. зграде, шефови ће седницама присуствовати. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве. (Свршиће се)
ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Одбор општински у седници својој од 11. ов. м. посвршавао је следеће послове: усвојио је без измена записник одлука прошле седнице; издао је уверења о владању и имовном стању извесних лица по тражењу иследних власти;
по молбама: Николе Тодоровића, бив. ћурчије овд. да се прими у српско поданство са женом Јулком и сином Илијом; Светозира Матејића, клисара цркве св. Марка, да се прими у српско ноданство или да му се изда заштитно уверење и Косте Пејића, слово-слагача државне штампарије да се прими у српско поданство, — изјавио је мишљење, да се молиоцима може по молбама учинити ако томе не буду стајале на путу какве законске сметње; решио је: да се разрепге од дужности и то: г. Коста Николић, главни и г. Миша Полићевић, спомоћни тутор саборие цркве, а да на место првог буде главни тутор исте цркве за 1903 и 1904 год. г. Јован Јовановић, трговац решио је: да се стави на дневни ред за идућу седницу на прво место предлог одборника г. Живојина М. Перића, да се одреди дан за избор председника београдске општине; по предмету избора ше<1>а катастарског одсека грађев. одељења решиоје: да претходно ужи одбор, у који да уђу одборници: г. г. Јован Смедеревац, Милан Капетановић, Коста Др. Ризнић, Милан 0. Петровић и шеФ инжињерског одсека г. Рака Мутавџић проучи питање о катастрирању Београда и одбору поднесе извегаће са својим мишљењем о томе: на који начин да се изврши овај посао; одобрено је општинском суду, да може у овој годиии по добивеном за то надлежном одобрењу а на терет вишкатрошаринских прихода утрошити и то: 3000 динара на засипање и поравњивање рупа и ровова на земљишту где су подигнути бунари у Макишу, 6000 динара за пробна бушења у Макишу и мокролушкој долини ; 1400 динара на довргаење бунара грађеног на Белим водама у 1900години, и 6000 динара за ограду Филтра на Белим водама, цементирање Филтарског дворигата и направу надстрешница за смештај испраног материјала.
то да значи, него вероватно још нешто, исто као што и ова друга добива одређенији смисао. Поред свега тога што су наведене реченице из Данилова причања из таког текста у коме се близу ни напред ни после не нрича ни о каком раздору између краља Драгутина и краља Милутина, ипак врло је вероватно да је ово Данилова алузија на раздоре или међу самом браћом, или на неке друге догађаје који су покренути са тежњом да се дотадашње добре везе међу браћом поремете. Према овоме може бити оправдана овака предпоставка : кад су се Драгутинови посланици вратили из Србије,они су му испричали како уСрбијипостоји нека распра која се и његових интереса тиче, и стога се овај лично крене у Србију, под изговором да иде на гроб мајчин, а у ствари да изближе гледа како ће се та распра решити. Према овоме би се буна Стеванова догодила у почетку 1314 године — у јануару или у Фебруару. Има још један податак у родослову на основу којега би се време Стеванова устанка још ближе могло одредити. Причајући о последњим данима и о смрти краљице Јелене, владика Данило каже да је она, осетив да јој се приближује последњи час разаслала гласнике по свој својој области, јепископима и тумачима и осталим великапгама, поручујући им да јој
дођу. 1 Сви који су за њену болест чули похиташе к њој : и сиромаси, и туђинци, хроми и слеии, које је она хранила. Тако се исто и сав сабор српске земље скуин на двор њен у Брњацима. 2 Ту је приспео био и сам Данило, који је у то доба био владика у манастиру Бањској, 3 и рашки јепископ Павле. Пошто су се тако били искупили, краљици Јелени дође последњи час, те се помоли Богу за своју душу, за своју државу, и за евоје синове, 4 па премине на очи свима онима који се око ње 1 Нридте, — вели Данило да је Јелена поручивала — о лгобимици, и видите пр-ћставдгение монз,- вв ноут!» бо идоу, вб ш.же николиже не ходихб ." Дан., Животи 87. 2 „И вћсемоу сћбороу срвбвскше землге свбравмноу се к1, неи в1, славнши дворБ 1ви> зовомни Бришци." (Дан. Животи сгр. 88). По овим речима мора се узети да Данило доиста мисли на правп српски државни сабор, а не само на сабор области којом је управљала краљица Јелена. 'Гако ее мора мислити још и зато што он иначе баш на истом месту двоји те две ствари: област краљице Јелене и српску државу уопште (упореди: „...начетв в[,снлати в '1, стј,никн вб ввсоу землк) дрмкавн свокпе, кв ншиекопом!, же и игоуменом и кјлико силшнихб дрг.жавн 1616..." (стр. 87)! затим: „...и обрћтохв се тоу [владика Данило говори о себи] сб прочиими братиими, ишископн же, архиманвдритн и игоуменн и вт.сего ш,бора чш.чг.ствига 1616..." стр. 88.). 3 II мн1; оубо с1,м1;реномоу Данилоу соуштоу вј . то врћмс 1бпископоу цр{,к!,ве светааго апостола Христова и прћвомоученика ар|,идихгакона СтеФана вб М '1; с/г 1; р6ком ],И1, Банвска, и ико слншах1, о прставлкшин сеж блаженик?, скоро поту,штав1, ес 1«лико сила и обр-1:.тои, се тоу... „ (види горе нап. 1.) Дан, 1.е. 4 „Рабн же твон-:, а сннн монј — молила се крал.ица Богу — оутвр],ди вб .11061,ви твожи, гако да чистнимћ срБДБцемв длбжбноув ти хвалоу нБСнлаитБ в1, вбсе дани живота св016г0." Дан., Животи, стр. 89—90.