Beogradske opštinske novine

Број 7

— 50 —

Год. XXI

Општинска мерина (кантарина). Услед представке општине београдске од 30 авгуета пр. год. АБр. 7777, а према мишљењу Привредног Савета од 16 јануара ове године Бр. 6(1902 г. Господин министар народне привреде на основу чл. 5. закона о општинској мерини (кантарини) решио је: да се у будуће на пекмез наплаћује општинска мерина по 0,05 динара од 100 килограма.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗ Нова Искра, илустровани лист, свеска за јануар тек. године изашла је са следећим садржајем: На клизавој сшази. Слика из Веоградског живота од С. П. — Но&на бајка. Песма Душана С. Ђукића. — Усамљеносш (1)е ЈОатаНте). Превео Ст. К. Павловић. — Под црвеним крсшол у Србији 1876. Од М. Р. Веснића. — Моја драга , Пеема Вдад. Станимировића. — Генералова кЛи. Роман. Написао И. Н. Потапенко. С руског превео Р. — Ј1исши&и: 1. Смрш једне девојке (из „Прозаиде" Змајовиних); 2. Оцушевљење (из „Прозаида" Змајовиних); 3. Сумња од П. В. Мијатовића; 4. Рецеат. С руског С ; 5. Последњи иуш. С руског С; 6. Са швога сировода. Од Вдад. Станимировића. — Пује сз клешва к'о из даљине. Песма из Змајовиних „Снохватида" * Песма од Душана С. Ђукића. — Стари ( Адфонз Доде). С Франц. јпревела М. Т. — Срце моје (из пјесама „Аншклија"). Од Османа А. Ђикића. — Под облацима. Драма у једном чину. Написао Бранисдав Т>. Нушић. — Наша иисма. Из Петрограда од П. М. Цимовића. — Уз наше слике — Хроника; Наука, Књижевносш, Умешносш, јРазно. — Виблиографија. Слике. Пред амором. (Саикао А. Бугеро). Лујиза Јелнсавеша Мак Лафлин и Ема Марија Пирсон. Ниш из 1878. год. — Краљевски конак у Нишу (1878 г.). — Болница код Ћеле-Куле (1878 г.). — Окружно Начелсшво у Нишу. Улица Краља Милана I. — Улица Краља Мибеху скупили, давши свакоме на по се свој I благослов и поуке своје. Тело покојне краљице, уз невање побожних песама пренесу по љутој зими у њену задужбину, манастир Градац. Ту свршише све што треба за погреб, алије не хтедоше иогреисти чекају/ш да до(је и краљ Милутин. 1 Мало након тога приспе у Градац тадашњи српски архијепискоц Сава, па тек, иосле свију, дође и Краљ МилуИШ. Нзему јб свакојако најпре јавЉено за болест материну, те би се према томе имало очекивати да се он међу првима, а не међу последњима, нађе крај одра своје болесне матере. То штојеМилутин дошао носледњи и то на неколико дана после мајчине смрти, наводи јако на мисао да је онод пута ка мајци био спречен неким другим значајним пословима. Стога је, а имајући на уму оно што је раније речено, саевим вероватно да се у то доба краљ Милутин бавио у Зети, угушујући покрет свога сина Стевана. Према свему овоме што је овде о времену Стеванова покрета речено, може се као поуздано узети да се Стеван иобунио кротив свога оца или у другоЈ иоловини јануара или у ирвој иоловини фебруара 1314 године? 1 „...не хогвхомб погр-в тт.ла 1«1« ожидакчпте пришбствии енна к?кј вов»бл1бнааго... крали Сте«ана Оуроша", стр. 91. 2 Напред је споменут неки млетачки еписак владара еа којима су Млечики били у вези (в. стр. и нап.), а

лана 1. (1903 г.). — Трг Краљице Нашалије (1903 г.)" „Нова Искра" излази сваког месеца. — Цена: на год. 16. по год. 8. четврт год. 4 дин.; ван Србије год. 10 Фор. или 20 дин. у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. Одавићу власнику „Нове Искре Капетан Мишина бр. 8."

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

0 КЊИЗИ ИЗ НАУКЕ 0 ЗДРАВЉУ „Упаљеиа свећа меће ее на узвшпено и видно место, да је сви лепо виде и да свима светли" (слободан цитат). Исус Христос. Госиођо, Госиодине, Нанисаосами штампао књигу: „ Машеринсшво и сшок ногу ", која је нарочито намењена женама, родитељима (који имају женске деце) и мужевима. Садржина ове књиге спада у делокруг иоиуларне медицине; обухвата једну озбиљну болест, која на 35 случајева бремености долази један пут. Болест коју она расправља, није ни ретка ни изузетна у нашем друштвеном животу. Они, који ову књигу набаве, прочитају и по њеној се садржини буду управљали, претвориће могућу опасну болест у здравље, и то не једнога већ два живота у један и исти мах — живот матере и детета. Она није писана нејасннм језиком, страним називимаи гешким техничким изразима, него је написана јасно и разговетно сриски тако, да ће је лако разумети, добро схватити и запамтити сваки онај, који је уредно свршио бар први разред основне школе, а није заборавио српски читати. Њу ће радо и с великом коришћу читати Утврдивши на овај начин, а према подацима који су до данас познати, времепокрета краља Драгутина и Стевана Дечанскога против краља Милутина, на реду је да се што рече и о непосредним узроцима ових догађаја. Пошто се и за ово, као и за многе друге догађаје из живота Стевана Дечанскога, не могу наћи несумњиво тачна обавештења у изворима, размишљање ће се о узроцима ових догађаја морати наснивати поглавито у исти мах споменуто и мишљеа.е др. Ст. Станојевића да је тај еписак писан 1314 (а не 1311 или 1313 године као што мисли Јиречек) и то после смрти краљице Јелене а пре буне Стевана Дечанског. Кад би ово било истина, онда не би вредело ово што је на овом месту речено о времену буне Стевана Дечанскога, она би се морала помаћи још у 1314 годину, те би се као најраније могла дееити у марту или априлу те године. Али ово што др. Станојевић о времену тога списка тврди ниједовољно поувдано. Тамо је речено да би за оваково тврђење требало још доказа. Станојевић своје тарђење осниванатоме што се у том списку не спомиње краљица Јелена, која је, као што је већ речено, умрла 8 Фебруара те године.Пре свегау томе се списку не спомиње ни друга која краљица, нпр. не спомиње се Јелисавета, мати Стевана II Котроманића, која тада, по милости бана Младена Шубића, управљаше Босном уместо свога малолетног сина Стевана (КШе, Роу.јеа! Вовпе, 1882, етр. 92), а она је евакојако имала с Млечићима тешњих веза него ли краљица Јелена. Сем тога не може се доказати да је крал.ица Јелена уопште и стојала у вези са Млечићима. За њу се зна да је етајала, и то не баш у сасвим чаеним, вевама са Дубровником (Моп Вегћ. стр. 69) и са папом (Тћешег, Мопшп. Нип§апае, 4ош. I. р...), али да је била у вези с Млечићима, нема помена, па шта више могло би се рећи да и није. Млеци су са околним земљама одржавали поглавито везе политичке и трговачке природе, а религиозне су их се веома мало тицале, као што се то тицало Дубровчана и нарочито папе, те им по свој прилици веве са краљицом Јеленом нису ни биле потребне. Према овоме пак Станојевићево тврђење није поувдаио, и оно не смета ресултату који је овде о времену Стеванове буне изведен.

и они, који су свршили све факултеше (а нису по струци лекари). Они који ову књигу буду купили, нарочито се умољавају, да је никад не дају својим пријатељимаи познаницима на „зајам" и „прочитање". А за што? то ће сазнати из садржине. Књига је штампана у Формату обичне осмине, а цена јој је један динар. Ко пошље новац за десет књига, добиће једну књигу на дар или динар у новцу. Пеш сшотина (500) комада ове књиге намењени су да се поклоне сиротним породицама. Из Београда ће се сиромашни обраћати лично писцу, а остале породице ван Београда нека пошљу поред своје шачне адресе и једну поштанску марку од десет пара дин. за поштарину, па ће књигу примити бесплатно. (Превара није допуштена; ко се у томе ухвати изнећему се име на јавност)! При вашем одлучивању да ли да жртвујете или не, један динар за ову књигу, имајте на уму: Живош једне мајке и једног дешеша вреди више од једнога динара. Ко књигу ову купи, неће се никад кајати, ко не купи, може се горко кајати. Од овог двога, сваки нека бира оно што му се више допада. Књига се може добити у писца и у свима главнијим књижарницамау Београду. Штампа је лепа и без штампарских грешака, а хартија је Фина. Пошто ове књиге није штампано много комада, то, ко је жели имати, нека не оклева са поруџбином. Књижарима 25 од сто за готово. 31 јануара 1903 год. Београд. Др. Св. М. Марковић лекар „Теразије" бр. 36

на разним предпоставкама, те ће се стога више него што је то доеад рађено водити рачуна о томе како о томе мисле данашњи или мало ранији историци, који што о овоме рекоше. 7. Кад се пажљиво размотре подаци који су за ове догађаје напред наведени, могу се одмах уочити три чиниоца од којих је потицало углавном све оно што се у овим догађајима може запазити. Ти су чиниоци: краљ Драгутин, Стеван Дечански и српска властела — свако са својим начелима, правима и интересима. Стога, кад се хоће да тражи посредан и непосредан повод догађајима који се у 1313 и 1314 години одиграваху у српској краљевини, ваља вазда имати на уму оно што је хтео краљ Драгутин, што је хтео Стеван Дечански и шта су хтела српска властела. Иепитати шта је свака страна хтела; одредити везе између њихових тежња и политичких начела и интереса краља Милутина, и пронаћи моменат када су они први сви заједнички могли да уетану у одбрану својих права и интереса од Милутина, значи уједно наћи и непосредне разлоге немирима у години 1313 и 1314. (Наставиће се)