Beogradske opštinske novine

Б рој 9

— 63 —

Год. XXI

тале радње, ако их сем оних у овом решењу побројаних буде било, порезати анцизом. Одборник г. ЂорЏ ПешровиК изјављује, да није право да каФана Гинићева плаћа трошарину сем тога изјављује да је Гниић тражио да се питање о томе: је ли његова каФана у варошком рејону расправи, па суд то ни до данас није изнео одбору као што није изнео одбору ни истоветно тражење грађана са Савинца. Тражи да се поменута тражења једном изнесу одбору. Засшуиник иредседника оишшине изјављује, да је овде сада питање о томе : одобрава ли одбор прочитано решење суда или не, а нису у питању тражења Косте Гинића, каФеџије и грађана са Савинца, која се односе на варошки рејон. По саслушању тога и говора одборника г. г. Томе Цинцар-Јанковића и Раденка Драговића којима су потпомагали и то први захтев одборника г. Ђорђа Петровића, а други гледишта заступника оредседника општине, — одбор је решио: Одобрава се ово решење опгат. суда. XV По прочитању извешћа комисије за преглед општ. рачуна за треће тромесечје тек. године АБр. 11701, одбор је после потребног обавештавања решио: Да се усвоји овај извештај ужег одбора са свима његовим напоменама. Да се општински рачуни за треће тромесечје тек. године као исиравни приме. Да општ. суд месечно извештава одбор о стању наплате општинских потраживања од закупа. XVI По прочитању извешћа економног одељења АБр. 11948 о држаној лицитацији за издавање под закуп општ. права узимања и продавања цубока, — одбор је решио : Овлашћује се општ. суд, да овај предмет расправи својим решењем како за најумесније нађе. Зети је, носећи краљевски назив, владао још Стеван, а друго, требало је бити начисто са причом која се везивала за долазак Јерининих синова у Србију. Да оставимо засада захтеве Драгутинове који би се тицали Стевана, већ да видимо шта је Драгутин могао тражити од Милутина што се тиче доласка Јерининих синова. Из напред наведеног причања Григорина о долажењу Јерининих синова у Србију, излази као да је то била чисто Јеринина ствар, и да са тим, бар тако Григора наговештава својим причањем, цариградски двор није имао никаке везе. То се тако није морало схватати у Србији, а можда у самој ствари није тако ни било. Могло је бити да је ту био уплетен и сам царски двор, јер је Византија, као што је већ познато, обиловала разноликим интригама. 1 У Србији се по свој прилици мислило да је краљ Милутин доиета подлегао утицају краљице Симониде, која се „као младо девојче, — како вели Новаковић — 1299 удала за краља Милутина, и у време о коме говоримо, могла је бити у снази женске лепоте те је тиме, по свој прилици, заносила постаријег од ње Милутина", 1 те стога по1 Није неоправдано претноставити да је сам Андроник, или његова околина, не могући изићи на крај са Јерининим жељама да се царевина подели на њене синове, упутио Јерину на интриге на српскоме двору. 2 Новаковић, Срби и Турди, стр. 66.

XVII По прочитању извешћа грађев. одељења АБр. 11666 по молби г. Косте Живковића, инспектора жељ. дирекције, за промену земљишта за регулацију Светогорске улице, — одбор је решио : Да се усвоји предњи предлог грађев. одељења и да се г. Кости Живковићу, инспектору жељез. дирекције уступи земљиштерегул. Фонда по скици КГБр. 3918|902 које мери две стотине седам квадратних метара и двадесет и шест кв. десиметра у накнаду за његово земљиште које му се има заузети за регулисање Светогорске улице, а које мери две стотине седам кв. метара и педесет и пет кв. десиметра с тим да део зида о коме је речупредлогу грађев. одељења порупш.

РЕДОВНИ САСТАНАК 3. Јануара 1903 год. Председавао злступник предоедника општине кмет г. Влад. Лацковић. Од одборника били г. г. Живојин М. Перић, М. Штрбић, Милан Димић, Ј. Константиновић, М. М. Ђорђевић, Јован Смедеревац, Петар Новаковић, Дамљан Стојковић, Никола И. Димитријевић, А. Ј. Аксентијевић, М. 0Петровић, А.Шток, Богоје Јовановић, Др. М. Радовановић, Б. С. Живковић, Р. Драговић, М. Миленковић, Т. Ц.-Јанковић, Дим. Наумовић, К. Теодосијевић, Св. Јанковић, М. Капетановић, Урош Благојевић и Лазар М. Матић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане тридесетог децембра тек. године и примљен без измена. II По ирочитењу акта одељака Управе града Београда АБр. 11997/902, 15, 96, 97 и 98, и акта иследног судије нрвост. суда за вар. Београд АБр. 95, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и сиротног имовног стања: Петар Фукс, кројач, Никола Вуковић, млекаџија и Исидор Николић, столар; да су му непознати: Васимаже свога таста у ратовима, па најзад хоће Византинцима и престо да остави. Тако је мишљење сасвим могло постојати, без оббира на то да ли је оно имало стварна разлога или не. Драгутин је, по свој прилици, хтео, —• а ту његову тежњу могао је потпомагатп и сам сабор — да византиски двор да изјаву како он није ни у чему уплетен у питање о наслеђу краљевскога престола у Србији. Андроник је јамачно дао таку изјаву и то се има разумети под наведеним речима Никодимовим. После овога настало је питање: шта ће се са Стеваном? Како ће се он сматрати од сада? Нема сумње да је Драгутин и Стевана ради износио какве захтеве, особито кад се има на уму да је све што је Драгутин имао против Милутина потекло због тога што је Стеван био одређен за Милутинова наследника. Шта је Драгутин тражио од Милутина да одлучи са Стеваном, сасвим је непознато, али због тога што се Стеван после диже на свога оца, може се мислити да је краљ Милутин на сабору пристао на неку одлуку која је задовољила краља Драгутина, али којом није био задовољан Стеван. Сем тога краљ Милутин није задовољио српску властелу. Он је и неко време после измирења са Драгутином остао у пријатељству са Византијом и слао Андронику војску која је лето те године (1313) под великим војводом Новаком Гре-

лије Буљугић, скитница, Прима Смаћ, бив. ђак манастира Раковице, и Душан Богдановић, бив. шегрт; да су доброг владања и средњег имовног стања: Коста Тодоровић, столар, Коста Таушановић, бравар, и Димитрије Стојановић, магационер и да је доброг владања и доброг имовног стања: Владимир Обрадовић, столар. III По прочитању решења општ. суда од 31. децембра 1902 г. АБр. 11966, о одређеиој цени лебу за прву половину месеца Јануар^ 1903 године, -- одбор је примио к знању са одобравањем ово решење ошнт. суда с тим, да се у будуће приликом одређивања продајне цене хлебу удешава иста тако, да се приликом куповине и продаје хлеба не мора употребљавати новац од 0,05 динара. IV Одборник г. Нгскола М. ДимишријевиЛ, изјављује, да је дознао да мерач Никола Ђорђевић који наплаћује мерину на ошнт. кантару на марвеном тргу није предао већу суму наплаћене таксе главној општ. благајници већ да је исту утрошио. Моли да се то извиди и учини шта је потребно, да се овај општ. приход одмах у општ. касу унесе. Засшуиник иредседника отишине изјављује да ће по овој представци одборника г. Димитријевића учинити шта је потребно колико сутра. Одбор је примио к знању ове изјаве; V Прочитан је акт министра Финансија АБр. 11483 којим тражи да се горњи спрат општ. зграде бивше г. Вучка Грудића адв. стави на расположење ше®у катастарског одељења мин. Финансија за смештај канцеларија истог одељења. Одборник г. Божа С. Живковик чуди се данашњем г. министру Финансија, што он који бостреком ратовала у Малој Азији срећно за Византију. 1 Стога је властела наставила негодовати, а незадовољство Стеваново добро им је дошло. Зато што се у родослову каже да је прво властела дошла на мисао да се дигну против краља Милутина, па да су Стевана испрва наговарали дуго, и да се он дуго устезао да пристане уз њих па најзад пристао, може се мислити да је један део 1 Из причања у родослову (стр. 142—148) види се да је краљ Милутин. у два маха помагао цару Андронику против Турака. Кад ко.ји пут, нс може се отуда видети. Новаковић је ослањајући се на ХопФа (СпесМзсће &езсШсМе. Егзсћ. п. Сгићег, Епсус1ореШе <1ег ЛУЈвнешсћаИеп. Вс1. 85) и Херцберга (СезсћшМе (1ег БугапИпег инс! <1е8 Оашашзсћел Ке1сћеа, ВегНп 1882). и на једну повељу цара Андроника манастиру Хилендару од октобра1313 године (Флоринскш, Аеонсше актн Севастилнова, стр. 43; Јп-есек у Агсћ. 1-Ш а1ау. Р1и1о1о§Ге В(1. XVII, 257), у којој се са захвалношћу спомињесрпска помоћ против Турака, израчунао да је прво српско војевање против Турака било крајем 1312, а могло је — вели — лако битии1313 године. Другу експедицију српске војске под војводом Новаком Гребостреком против Турака у Малој Азији обично сви мећу — вели Новаковићугодину 1314 по византијским белешкама (Србии Турци,стр. 67—68, види и стр. 82).Колико.јазнам само Херцберг, когаје — како ми сечини — Новаковић највише имао пред собом радећи поменуто своје дело, свако.јако по Муралту ту другу експедицију ставља у 1314 годину (ор. СЈ4. 461), а не знам из кога разлога. Стога нак мислим да ово, што Новаковић о времену ових експсдиција каже, није тачно. А ево за што. Позната су два српска натписа из године 1313, који спомињу српско ратовање са Турцима. Један је у камену над западним вратима у манастиру св. Ђорђа Нагоричанског, и у аему се каже да је године 1313 (3. О). К. & = 6821 = 1313) тај храм сазидан, па се додаје : „Вб твже лћто кралБ изб! Турки." Други је запис на рукописном јеванђељу у светогорском манастиру св. Пантелејмона, ко.је је у Скопљу јереј Никола писао некаком попу Гр ду „вв дбни Оуроша краљ^ Милоутина