Beogradske opštinske novine

Број 9

— 65 —

Год. XXI

Босанске улице по тридесет и пет дннара од квадратног метра, свега две хиљаде две стотине седамдесет и осам динара и недесет пара динарских. XI По прочитању процене АБр. 10188 непокретног имања ЈеФрема Модеровића, овд. трговца, које погтоји у удици Краља Мидана бр. 22 а на саставу Балканске и Призренске улице и оиштинског земљишта постојећег на истом месту, — одбор је решио: Да сз усвоји ова процена, да се за регулисање Краља Милана улице на углу Балканске п Призренске улице заузме од имања ЈеФрема Молеровнћа, овд. трговца, постојећег на томе месту осамдесет и три квадратних метра и тридесет и четири кв. десиметра земљишта, а да му се дода једанаест кв. метра и двадесет и пет кв. десиметра општ. земљишта од којих је седам кв. метра и педесет кв. десиметра лице, с тим, да се Молеровићу по извршењу законских Формалности из општинске касе кад иста у могућности буде да исплату изврши на терет дотичае буџетске паргије исшити за седамдесет и два кв. метра и девет кв. десиметра земљишта колико му се ваше одузнма по седаидесет динара од квадратног метра, свега пег хиљада четрдесет и шест дпнара и тридесет пара динарских по одбитку три стотине динара колико су процењени оних седам кв. метра и педесет кв. десиметра општ. земљишта, које се Молеровићу додаје као лице. Дакле да се Молеровићу исплати свега четири хиљаде седам стотина четрдесет и шест динара и тридесет пара дин. као што је проценом срачунато. XII По нрочатаљу акта г. министра грађевина АБр. 18, којим извештава општ. суд, да не може да одобри измену регулацији града Београда на уласку Коларчеве улице код Кнежева спои Авесалом син Давидов. 1 Њему то дакле није ппшта необично: краљ Милутин није први који је тако са својим сином поступао. Али није видео, или није хтео да види, да има велике разлике између посгупка Милутинова и Давидова. Док Давид, нариче над својим сином, који погибе у буни против њега, дотле краљ Милутин своме сину, који му се на реч предао, изриче страшну казну, гору и од саме смрти! Тако нам по тој прилици из родослова краљ Милутин излази као човек без икаквих осећаја, човек који својим намерама хоће све да жртвује, све и без икаквих обзира. Он је доспео у дубоку старост, па место да као прави родитељ, опрости своме сину да би се имао на кога ослонити у своје старе дане, он се боји да му их тај син не загорча! Лако је увидети овде јасно неслагање које но свој прилици долази отуда што писац није довољно обавештен о самом току догађаја или отуда што намерно није

1 „Виждб же лвбимиче, — вели писац приче о овоме догађају — чј>то ти прЉслоушание творитв; не сице ди осоуждаеи. члов^кн? Глаголн-:т>, бо вв притЈ .чи: сннј, хнтрб послоушј.лив1. отј >ЦОу, с„н1, же ослоушливвв: вђ погнб^лЕ, будет1,. И паки: по нкзже звахЈ,, и непослоушасте, нб отшетши сивориете мо>е С1лг1;тн, т^МЈ.же и авБ вашеи погиб -ћли посмЗш се. Снна бо Илиева Офинпи и Финеи не послоушаввша гласа отвца свогего притр а н о к> СБмрвтик) СБКончаста се. Нкоже слншалЈ, 1еси и о Авесалом-1; ввздвигвши роукоу на Давида 0Т1,ца сво1вго, како шмоу с ј,б[,1 ст ј . се, мкоже и при насЈ> вј> иншЈипЈПбкз вр^ме бнств, гелико слншасте." Дан., Животи, стр. 126.

мепика спрам Кодарца, — одбор је примио к знању овај акт г. министра грађевина. XIII По прочитању модбе Луке Ћеловића, овд. трг., АБр. 11268, којом тражи да му општина исплати 392 динара колико му је општ. бдагајница задржада на име обртне порезе на излиФерованих општини 700 хвати дрва; као и по прочитању извешћа општипске благајнице по истом предмету АБр. 11520, — решио: Да се молилац од овог тражења одбије и упути, да, ако се успеху нада поднесе жалбу, власти надлежној и тражи да иста наредн повраћај наплаћене обртне порезе. XIV По прочитању модбе Ректора богословије Св. Саве АБр. 19, којом тражи да се за подизање Богословије па Савинцу измени регудациони пдан на томе месту, као и но прочитању мишљења комисије за ревишју регулац. плана во исгом предмету, — одбор је решио: Да се ова молба Ректора Богословије Св. Саве одбаци, и усвоји мишљење комисије за ревизију регулационог плана изјављено по овоме предмету и да се регулациона линија за подизање Богословије на Савинцу даде по утврђеном регулационом плану, а да се регулација на томе месту не мења. XV По прочитању акта управе општ. трошарине АБр. 11185, 11234, 11528 и 11 по модбама: Матића и Солдатовића гвожђ. трговаца, Сотира Пешића, пиљара, Милана М. Мариновића, дрвар. трговца и Тодора Ј. Тодоровића, ка®еџије све због новраћаја трошарине, — одбор је решио: Да се из прихода трошаринског у име повраћаја трошарине врати и то: Матићу и Солдатовићу гвожђ. тргов. петнаест динара наплаћене им трошар. таксе на цемент који су по том нзвезлн

хтео да каже праву истину. Он је, пишући о овом догађају, имао пред собом један свршен чин: он је знао да је Стеван био ослепљен, али или му није било познато како је до тога дошло или је хтео да оправда краља Милутина, дајући му у свему за право, за то што палази сличних (у самој ствари Формално сличних) догађаја у причама из старога завета. А могло је бити да је писац ових догађаја или сам видео, или чуо од оних који су видели, да је краљ Милутин лепо примио Стевана и повео са собом, али да није знао шта је са Стеваном било до онога дана када се рашчуло да је ослепљен. Да би та два догађаја везао, он је исмислио познату причу о томе шта је Милутин у себи мислио кад му се Стеван предао. Историски су подаци у том причању несумњиво врло непоуздани; — догађаји су по свој прилици сасвим друкче текли; или ако се овако не може рећи, они дају истиниту слику догађаја, али су појединости измишљене. А да бисмо могли замислити како су догађаји у самој ствари текли, морамо се обазрети на ондашње прилике, поглавито уколико су оне имале утицаја на судбину Стеванову. Стога се пак непрестано морају имати на уму разлози Стеванову покрету који су напред изнесени. Нема разлога не веровати казивању у родослову да је краљ Милутин на реци

ван трошарииског рејона ; Сотиру Пешићу, пиљару педесет и два динара и двадесет пара динарских наплаћене му трошарине на јаја, која је по том извезао ван трошар. рејона ; Милану Мариновићу, дрвар. трговцу, петнаест динара наплаћене му трошарине на 60 куб. метара дрва која јепо том извезао ван трошаринског рејона; и ТодоруЈ. Тодоровићу, каФеџији, четрдесет и четири динара и четрдесет и осам пара динарских нанлаћене му трошарине на 556 латара вина, које је по том извезао ван трошаринског рејона. XVI Засшуиник ирецседника оишшине извештава одбор, да је на дневномреду избор комисије за преглед општ. послова, ради реорганизације општиие по предлогу одборника г. Боже С. Живковића. Моди одборнака г. Живковића, да свој преддог по овој ствари Формулише. Оцборник г. Божа С. ЖивковиЛ пре него пређе на саму ствар хоће да поклони неколико речи извешћу комисије, која је прегдедала општ. рачуне за треће тромесечје 1902 године. Поменутим извешћем констатована су три врдо важне ствари и то: неуредност у напдати општ. потраживања од закупа, велики трошак на водовод и непречишћени односи између општине и српског акционарског друштва за кдање и прераду стоке који су по општину штетни, јер док општина са своје стране испуњава све уговорне обавезе, дотле друштво то не чини, нити се тачно зна шта је општинско на кданици а шта друштвено као и шта општина по уговору има од друштва да добије после уговором предвиђеног рока. На ове тачке извештаја заступннк председника општине изјавио је и то: на нрву да је наредио да се општ. приходи брже и тачнијв прикупљају, на другу, да је за извиђај те ствари изабрата комисија и на трећу да није кривица до клазичног друштва, јер месари неће, да им стоку кољу Друштвени клачи. Не надази да ова трећа ствар може и даље остати. Кланично друштво не може да тражи Бојани лепо примио Стевана, и то баш на онај начин како се тамо о томе прича. То је Милутин у исто време и могао и морао урадити из два разлога; прво, не би паметно од њега било да још онде поступи рђаво са Стеваном, на очи Стеванових присталица а својих противника који су то били ради својих личних интереса. Из причања у родослову о томе догађају јако провирује мисао да краљ Милутин није на силу угушио устанак, него да је и ту мир постигпут неком погодбом те је отуда јасно да Милутин није смео казнити Стевана одмах, јер би то значило: сместа погазити дату реч. Друго, Милутин је могао лепо примити Стевана и стога, што можда није мислио да његов поступак узме сувише озбиљно. Овде морамо узети на ум још један Факат. Милутин није оставио Стевана у Зети онако као што је доцније Стеван тамо оставио свога сина Душана, него га је повео са собом и наместио у Скопљу. Питање је сада: да ли је Стеван засужњен још у Зети, или је из другог којег разлога пошао отуда, па правим сужњем постао тек у Скопљу. И једно је и друго, овако на првп поглед, подједнако вероватно, само што ту од Милутинове стране ваља истаћи један особит разлог који је несумњиво постојао, а то је: Милутин је ради мира хтео Стевана да одвоји од немирне зетске