Beogradske opštinske novine

Број. 10

— 74 —

Год. XXI

IX По прочитању молбе Гвоздена Никодића овд. каФ., АВр, 573, којом моди, да казну кријумчарску којом је осуђен од стране Управе троЈпарине плаћа у месечним ратама и по прочитању мишљења управе трошарине и општ. правозаступника, — одбор је решио: Да се ова молба одбаци као противу закона и даље по закону поступи. X По прочитању молбе Јеремаја Вељковића чистача, ЛБр. 197, којом моли да му се одобри 20 дана осуства и по прочитању решења општ. суда којим му је одобрио на име тога осуства 10 дана; одбор је решио : Одобрава се молиоцу 20 — двадесет, дана осуства, које ће му се рачунаги од лана када је употребио већ одобрено му осуство од стране суда. XI По прочитању модбе Ђорђа Б. Вељковића овд. АБр. 512 којом са разлога у истој изнесених моли да му се уступи пренос угља на беле ноде пробирнипу и малу црпку, под прописаним условима а по денама изложеним у овој његоао молби, — одбор је решио : Да се ова молба одбаци и остане при ранијој одборској одлуци од 17, децембра 1902 г. АБр. 10754 кејом је пренос угља и осталих водоводних потреба на означена места уступљен досањем закупцу Аранђелу Ж. Илићу, овд. економу. XII По прочитању молбе г-ђе Јелене Сгокићке овд. АБр. 691, да јој општина даде 14.000 дииара, да подигне кућу на спрат на Топличином венцу, по постојећим законским прописима а да садању своју кућу постојећу на томе местукоја је нивелацијом откопана и склона паду, поруши, — одбор је решио: Да ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Јован Смедеревац, Ми-

лутина опроштај • сину Стевану. Њихово настојавање успе, и Стеван се са сином Душаном врати из Цариграда (где му је умро син Душица)." 1 Овом се закључку могу изнети две замерке. Пре свега безразложно је одбачено причање Станислављево и Цамблаково да је Стеван у Цариграду провео седам година; а друго ипак Цамблакова мисао да је Симонида, или њена мати, имала утицај на догађај који се 1314 године десио са Стеваном, те отуда изводе да је повратак његов у Србију зависио од Симониде. Мало после ће бити речи о броју година Стеванова бављења у Цариграду који се налази код Станислава и Цамблака, а сад ће се ненхто рећи о утицају Јеринином и Симонидом како на казну Стеванову тако и на повратак његов из Цариграда. Кад је било речи о узроцима због којих је краљ Милутин ослепио и послао свога сина Стевана у Цариград, није се водило рачуна о утицају на то царице Јерине и кћери јој српске краљице Симониде, и ако је Симонида — тамо је споменуто — могла бити ако не у реду Стеванових непријатеља, а оно у реду 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Историја српскога народа за средље школе. II издање, 1895-6 стр. 105. Ваља напоменути да је у овој историји година Стеванове буне тачно означена, — стављена је у 1314 годину.

лан Капетановић и Коста Др. Ризнић, ступи у ближн споразум и погодбу са г ђом Стокићком. XIII Поводом тога што се често дешава, да се појављују тражења грађана накнаде штете која се њиховим имањима причини нивелисањем дотичне улице, а на предлог одборника г. Јована Смедеревца, —■ одбор је решио : Да у будуће општински суд односно грађевинско одељење пре него приступи нивелисању које улице узме реч од грађана дотичне улице, да исти неће тражити никакву накнаду штете од општине која се евентуално нанесе регулисањем дотичне улице њиховом имању постојећем у тој улицп пошто њиховим имањима нивелисањем дотичне улице скаче вредност. Да грађани те своје изјаве прибележе код надлежног суда на дотично своје имање. XIV По прочитању модбе Марије Ивановића овд. АБр. 576, да јој се врати трошарина плаћена на масло, које је натраг вратида пошиљаоцу, и по прочитању извешћа уираве трошарине АБр. 576, — одбор је решио: Да предходно Управа трошаринска извиди одкуда је разлика у тежини назначена у товарном листу и молби, па ако је грешка случајна, онда да се трошарина молиљи врати из трошаркнског прихода на име повраћаја истог, у противном да јој се врати трошарина на тридесет и шест килограма. XV По прочитању молбе Манојла Торбице, да му се врати трошарина на извезено паво за Ниш и Шабац као и мишљења управе оишт. трошапине по истом предмету АБр. 63, а на преддог одборника г. Тоие Цинцар-Јанковићч, — одбор је решио: Да се умоли београдска царинарница | да прегледа поднета документа и извести оних који се нису у оне догађаје хтели мешати. И ако јејошу почетку наглашено како су и наснове царице Јерине утицале на догађаје у 1313 и 1314 години, иггак из онога што се о тим догађајима на овоме месту казало, лако је увидети да наснове царице Јерине губе сваки значај од опога дана кад су се краљ Драгутин и краљ Милутин измирили; тада је царица Јерина могла видети, а несумњиво је и видела је, да од њених наснова на српскоме двору не може бити ништа. Отада се она оставила дотадашњега посла, и наставила у Солуну мирно живети, за што је најлепши доказ то што о њој Григора, од времена како јој се последњи син врати из Србије, ни речи више не казује, сем што укратко јавља о њеној смрти. Све оно што се после измирења између Драгутина и Милутина десило Јерине се није ништа тицало. Што се пак саме Симониде и њеног утицаја на догађаје са Стеваном тиче, мислим да на овоме месту о томе не би требало ни говорити. 0 томе је оставио помена, као што се из напред наведених података може видети први Миха Мадије, који је своје белешке писао по свој прилици за владе Стевана Дечанскога, —- па онда Цамблак, који је писао крајем XIV века. Али о томе не остави никака помена ни родослов, ни Буркард, од којих се први двапута враћа на ослеп-

општински суд, да^ли је заиста извезено пиво, за које молилац тражи да му се трошарина врати па ако то буде, онда да се молиоцу врати трошарина на извезену количину пива, по одбитку 5°| 0 државног процента. XVI По прочитаљу акта управе општ. трошарине АВр. 56, којим спроводи модбу Жив. Јовааовића овд. застунннка јагодинско пиваре, да му се врати трошариаа па извез за') пив') у 60 - 25 дин. — одбор је репгао : Да се молноцу на извезено пиво врати трошарлна у шесет динара и двадесег и пет пара дин. а из прихода трошаринског као повраћај истог. XVII Поводом питања о повраћају трошарине на извезено пиће одборник г. Тома Цинцар-Јанковић предлаже да се саопштп трговцима пића да у будуће нри увозу увек пријаве количину пића које ће извести, јер ће им се само у том случају моћи да враћа трошарина на извезено пиће дакле ако су исто при увозу пријавили за извоз. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се усвоји овај предлог одборннка г. Цинцар-Јанковића. XVIII По прочитању извешћа грађевиаског одељења о држаној дицитацији за набавку 900 куб. м. камена кречњака, за бацање у Саву, ради обезбеде обаде, — одбор је решио : Да се лиФеровање (900) деветстотина кубних метара кречњака, уступи Аксентију Голубовићу, овд. камењару, по (6.49) шест динара и четрдесет девет пара динарских од кубног метра под прописаним погодбама. Издатак на набаву овог камена у пет хиљада осам стотина четрдесег и једаи динар да се учини на терет општ. готовине по добивеном за то надлежном одобрењу.

љење Стеваново, па ниједаред ничим не наговештава да је то све потекло од Симониде, нити да она у томе има кака било утицаја. То је већ довољно па да се с правом може посумњати у причу како је Симонида наговорила Милутина да ослепи Стевана и пошље у Цариград. Па откуда онда — може се справом питати — ди се о тој причи налази помена скоро у исто време када се поменути догађај десио? На то питање може се овакоодговорити. Напред је на једноме месту напоменуто на који је начин Миха Мадије писао своје белешке; речено је да су то гласови онаки каки су, већином кроз уста народна, допирали у далматинско приморје, где их је Миха Мадије хватао и записивао. 1 Тако је исто напоменуто како је по свој прилици кружило по народу мишљење о политици краља Милутина према Византији; напоменуто је како је шири круг српске властеле и српског свештенство био уверен да је обрту у државној политици крал>а Милутина узрок краљица Симопида, и да је она, као туђинка, творац свега зла које је отуда настало. (Наставиће се)

1 Види стр. 30. ове књиге и нап. 1.