Beogradske opštinske novine

Број 18

- 131 —

Год. XXI

држе вино на смеетишту у општ. магацинима приликом кад се на крају године покаже мањак призна на иие растура до два од сто годишње а ако би било више, да на тај вишак плате трошарину као да су га увезли у варош; као и по прочитању мишљења одборске секције за тро шарину која не усваја овај предлог Управе општ. трошарине у колико се тиче признавања процента на растур; као и по прочитању акта Управе општ. трошарине АБр. '2692, којим је овај предмет спровела суду иа решење, — од бор је решио: Да се усвоји мишљење одборске секцнје изјављено по овоие предмету. Да се предлог управе општ. трошарине да се винарским трговцима призна 2°| 0 на растур не усвоји већ да они код којих се нађе мањак плате трошарину на кодичину коју су унели у магацине, а они код којих се нађе вишак да плате трошарину и на тај вишак као да су га увезлн у варош. XXVII Одбор је уданашшој својој седници решио: Да се подела вароши у димничарске рејоне, избор димничара и одређивање им рејона одложи за идућу седницу.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Извештај о припремним радовима за нанадизацију вароши Београда од 1900 год. па на даље. — Председништво београдске општине поднело је одбору београдске општине у седници његовој од 29. пр. м. извештај о припремним радовима за канализацију вароши Београда од 1900 г. па до тога дана у следећем: Претписом господинз миввстра грађевина од 8 децембра 1900. Бр. 10281, наређено је опшгини да приступи што пре изради планова за канализацију Београда и то на овој основи: 1. Да сва нужничка и помијарска нечистоћа, како са савског тако и са дунавскг слива има се спровесги у Дунав код Карабурме. 2. Да се дунавски слив вароши Београда и то онај део до његовог главног колектора каналише по систему спирања тежом у Дунав. 3. Нижи део овога слива неће се за сада каналисати, док се исти не наспе, када ће се метеорска вода спроводити непосредно у Дунав, а нужничка и помијарска нечистоћа спроводиће се у главни колектор. 4. За цео савски слив да се изради: а, један пројекат по системи спирања са одводом у Дунав. б, један пројекат по системи сеперације — метеорска вода у Саву, нечистоћа у Дунав; в, један пројекат по системи комбинованој; 5. Да се у пројектнма предвиди и сама дренажа подводног земљишга. 6. За дунавски слив саставити генералне и детаљне планове са предрачуном и 7. За савски слив саставити генералне планове са апроксимативним предрачуном за сваки систем на по се. Истом наредбом ставља се у дужност општинском суду да прикупи и среди предходно све потребве податке за израду планова и да их пре уступања пројектантима пошље на преглед и одобрење министарству.

На основу предње наредбе господина министра грађевина, одбор је општински у својој седници од 22. децембра те године (1900.) изабрао једну комисију од пет чланова, да проучи ту ствар и даде мишљење, како да се најпг>десније и најбрже дође до планова за канализацију, а у исто доба да проучи и понуду Задруге за подизање зграда, коју је у то доба поднела суду општинском за израду планова за канализацију. Ова је комисија под 20. марта 1901 г. поднела одбору општинском у главном овако мишљење: да би општина београдска дошла што пре до планова за канализацију, треба одмах да установи засебви одељак: II Грађевински одељак за канализацију. Овај би одсек у први мах прикупљао и сређивао податке, који су потребни за пројектовање канализације, а затим и прикупљао податке за ке. За време пројектовања стајао би тај одељак у вези са страним пројектантима, који би радили планове и давао би потребна објашњења. За време извршења канализације водио би исти одељак надзор над грађењем. Да се цреко министарства спољних послова позову стручњаци светскога гласа да израде пројекат за канализацију, њима да се упуте у помоћ неколико домаћих инжињера ради обуке. Планове да оцени господин министар грађевива саграђевинским саветом. Од стручњака светскога гласа предложени су од стране комисије: Линдлеј и Чоке , (ФранкФурт и Арау), " Хобрехт (Берлин), Смрекер (Манхајм), Нидермајер (Минхев). Понуда задруге за подизање зграда да се одбаци, пошто сама не располаже стручним персоналом за израду планова за к&нализацију, већ би била само посредник између оаштине и страних стручњака. Одвојено мишљење о понуди задруге поднео је један члан, у томе, што је предложио да се страни стручњаци не зову, нити да се расписује стечај за израду планова, већ да се уступи израда плааова задрузи за подизање зграда. Како је систем канализације утврђен, то би задруга могла са иашим техничарима, највише би јој можда било потребно да ангажује још и једног сграног стручњака те да сама изради потребне планове. Одбор је општински у својој седнпци од 13. априла 1901 год. на основу овог комисијског извештаја решио: да се образује II Грађ' в'-нски одељак за канализацију и да се расиише стечај за шефа тога одељења. 18 априла те године је расписан стечај на који су се јавила 4 кандидата, али избор није учињен, нити је II Грађе вински одељак за канализацију установљен. У одборској седници од 20. Јуна исте године (1901) изнео је тадањи председник општине једну понуду Фирмег. г. Везена и сина из Париза за израду планова за канализацију. После дебате у више одборских седница, буде решено да се прими понуда те Фирме са предиминарним уговором и за грађење. По том уговору тач. 1. имао је предузимач да изради пројект по општем програму који постави варош Београд а по тачци 11. истог уговора предузимач је дужан да пре почетка израце планова поднесе општини све податке на којима мисли израдити планове, а које ће оценити грађевински савет. Тајје уговор у начелу одобрила и Влада Његовог Величанства Краља, али под условом:

Да планови, које предузимач изради имају да вреде и не могу бити примљени, тек кад их одобри и усвоји г. министар грађевина и наш Грађевкнски и Санитетски савет. Поменута је Фирма израдила и у де кембру исте године суду поднела план за канализацију, али без предходно утврђеног и од стране министра одобреног програма. За оцену планова позвана су и два страна стручњака, један из Париза а други из Берлина. За тим је план упућен министаретву грађевина и грађевинском савету на мншљење, оцену и одобрење. Господин министар грађевина актом својим од 4. октобра 1902. Бр. 7273 известио је суд, да је према мишљењу грађевинског савета одбацио планове које је израдпла и поднела Фирма г. Везен и син из Париза, и усвајајући мишљење грађев. савета господ. министар грађевина је номенутим актом наредио суду општинском ово: „1. Да се поднети пројекат г. г. Везена и сина из Париза не може усвојити за основу, на којој би се могло одобрити општини да закључи погодбу за извршење канализације. 2. Да се за израду деФинитивног пројекта изради детаљан програм на основи података о насељености и кишним приликама у Београду а с погледом на данашње захтеве у погледу каналисања вароши, као и са обзиром на Финансијску моћ београдске општине, ко.јн програм да ми се пошље на одобрење. Препоручујем том суду, да у што краћем року приступи изради програма, како би се што пре и изради деФинитивног пројекта приступило, те да се једном отпочне извршење тако преко, по здравље становника престонице потребне канализације." Суд општине београдске покушао је актом својим од 18. октобра 1902, АБр. 9659, који је упућен министарству грађевина, да се допусги Фирми г. Вззен и син да може поднете планове да поправи и допуни према учињеним напоменама, па да се по њима може радити. На ту модбу господин министар грађевина одговорио је наредбом од 29. декембра исте године Бр. 7805 што следује: „Актом мога предходника од 4. октобра 1902. Бр. 7273 саопштено је томе суду деФинитивно решење о поднетом пројекту за каналисање Београда у следећим: да се пројекат г. г. Везена и сина за каналисање Београда не може усвојити за основу даљега рада и 2) да се за израду деФинитивног пројекта мора предходно из радити детаљан програм на основи података о насељености и кишним приликама у Веограду, а са обзиром на Финансијсжу моћ Београда и захтеве Главног Санитетског Савета. Побуде и разлози за; овако решење налазе се у отручном мишљењу Грађевинског Савета, изнетом у његовом исцрпном извештају о пројекту за каналисање Београда од г. г. Везена и сина, који је извештај мој предходник у свему усвојио и послао томе суду у верном препису заједно са поменутом наредбом и решењем. „И поред тако јасног решења и наредбе, суд општински актомсвојим од 18 окт. 1902. АБр. 9659, обратио ми је се са молбом да му се допусти, да г. г. Везен и син поправе свој пројекатзаканалисањеБеограда у смислу учињених напомена, колико нађу да су те напомене умесне.