Beogradske opštinske novine

Број 27

— 163 —

Год. XXI

Члан 80. Колико је у којем округу пореских глава, и колико посланика он има да бира према одредбама овога Устава, одредиће за сваке опште изборе један нарочити одбор састављен од председника Државнога Савета, председника и оба подпредседника последње Скупштине, и председника Касационог Суда . Члан 81. Варош Београд бира четири посланика, вароши: Ниш и Крагујевац по два а вароши: Алексинац, Ваљево, Врање, Горњи Милановац, Зајечар, Јагодина, Књажевац, Крушевац, Лозница, Лесковац, Неготин, Параћин, Пирот, Пожаревац, Прокупље, Свилајнац, Смедерево, Ћуприја, Ужице, Чачак и Шабац, свака по једног посланика. Члан 82. Сваки народни посланик представља цеонарод, а не само оне који су га изабрали. Члан 83. Бирачи не могу давати ни народни посланици примати заповедна и обавезна упутства. Члан 84. Право бирачко има сваки рођени или прирођени Србин, који је навршио 21. годину, и који плаћа држави најмање 15 динара непосредне порезе на годину, рачунајући ту и стални државни прирез. Задругари, који су навршили 21. годину, имају право бирања ма колику непосредну порезу плаћали. Члан 85. Сваки бирач има право да бира само на једноме месту, и то у ономе изборном округу у којем је као бирач уписан. Члан 86. Официри активни и у недејству, и војници под заставом, не могу гласити. Члан 87. Привремено губе бирачко право: 1) који су осуђени на робију, док се не поврате у права; 2) који су осуђени за преступе на губитак грађанске части, за време док траје та казна; 3) који су у затвору или у притвору за злочинства или преступе поменуте у тачкама 1. и 2. ; 4) који су судском пресудом осуђени што су злоупотребом своје власти, претњом, поклоном или обећањем поклона радили за себе или за другога да буде изабран за посланика, а такође и они, који су осуђени за продају својег гласа. Губитак траје за време докле је судска пресуда одредила; 5) који су под стециштем; 6) који су под старатељством; 7) ко.ји су без допуштења српске владе ступили у службу стране државе; 8) који су као присталице непризнатих вера осуђени за невршење грађанских и војних дужности, за време које је одредила судска пресуда. Члан 88. Сви бирачи једнога округа састављају једно изборно тело, и гласају не за поје-

дине кандидате, већ за целу кандидатску листу. Истим начином бирају и оне вароши у којима се бира више од једног посланика. Члан 89. У окрузима ће се гласање вршити на више места, према одредбама изборшк закона. Вароши ће се такође моћи према потреби законом поделити на више одељака за гласање. Члан 90. На сваком месту где се врши гласање биће образован бирачки одбор, састављен од једног општинског одборника, којег је општински одбор изабрао, једног представника сваке бирачке листе, и једног лица, које је свршило Факултет, а у недостатку ових, лчца које је свршило стручну школу. Члан 91. У сваком главном окружном месту као и у варошима што бирају више од једнога посланика, образоваће се главви бирачки одбор који прикупља све гласове, пребројавд их, проглашује резултат избора и даје посланичка иуномоћства. У том ће одбору председавати један од чланова Државног Савета или Касационог Суда, одређен коцком; а његови су чланови : председник месног општинског одбора, један члан Апелационог Суда или председник Првостепеног Суда, и по два представника сваке бирачке листе. Члан 92. У сваком округу сто бирача, а у свакој вароши што бира више од једнога посланика педесет бирача, имаће права да поставе своју бирачку листу. На свакој листи мораће да буде з^писано толико имена, колико посланика бира дотичниокруг или варош. Листа ће носити име онога кандидата који је на њој први записан. Таква ће листа имати своју кутију на свакоме месту где се врши гласање. Целокупан број бирача који су гласали, подељен бројем посландка који има да избере дотично изборно тело, даће количник гласова према коме се свакој листи досуђује сразмеран број посланичких места. Свака ће листа добити толико посланичких места, колико се пута количник садржи у гласовима које је она добила. У свакој листи количник ће се придавати најпре кандидату на челу листе, па за тим осталим кандидатима у реду у којем су назначени док се не исцрпе број њезиних гласова. Ако једна кандидатска листа не добије ни количник, њени се гласови придају кандитатској листи са највећим бројем гласова. Ако буде посланичких места за која ни једна листа није добила број гласова раван количнику, придаваће се по једач посланик оним листама, које имају број колипнику најближи, док се не добије одређени број посланика за дотично изборно дело. У случају да је тај број једнак на више листа, решиће коцка којој се листи има дати носланичко место. Члан 93. У варошима где се бира један посланпк, којима члан 81. овога Устава даје

изборно право, изабран је онај кандидат, који је добио апсолутну већину гласова. Ако нико није добио апсолутну већину гласова извршиће се нов избор. На новоме је избору довољна релатива већина гласова; а у случају равне поделе решиће коцка. Вирачки одбор, који издаје пуномоћства посланичка, биће састављен: од једнога судије месног или најблчжег Првостепеног Суда одређеног коцком, председника општинског суда и по једног представника сваког кандидата. Члан 94. Ко нема право бирања не може бити ни изабран за посланика. Члан 95. За посланика у Народној Скупштини може бити изабран само онај, који сем услова потребних за право бирања, испуњава још и ове услове : 1) да је Србин по рођењу, или да је, ако је прирођен, настањен пет година у Србији; 2) да ужива сва грађанска и политичка права; 3) да живи"стално у Србији, пзузимајући оне који се стално баве на страни по државноме послу; 4) да је наврпшо 30 година; 5) да плаћа држави најмање 30 динара непосредне порезе на годину. Члан 96. Полицијски чиновници не могу бити бирани за народне посланике. Члан 97. Народни Посланици који не би били чиновници па би се за време трајања својега посланичког мандата примчли државне службе, самим тим престају бити посланици. Али они могу поново бити изабрани за народне посланике ирема чл. 98. Ова се одредба не односи на мивистре, који остају и без новог избора народни посланици. Члан 98. Чиновници и сви који се иначе налазе у државној служби, као и председници општина, ако би били изабрани за народне посланике и тога се мандата примили, губе свој положај. Али задржавају своје чиновничке положаје заједно са посланичким мандатом ови чиновв^ци: 1) министри у служби и на расположењу; 2) чланови Државнога Савета; 3) изванредни и опуномоћени министри акредитовани код страних дворова, и дипломатски агенти; 4) председници и чланови виших и првостепених судова; 5) проФесори Велике Школе, стручних и средњих школа; 6) инжињери и лекари у државној служби; 7) пенсионари и чиновници на расположењу. Члан 99. На свакој кандидатској листи изборног округа морају бити по два лица која поред осталих уставних услова, општих за све посланике, испуњавају још и овај нарочити услов: