Beogradske opštinske novine

Год. XXI

- 195 -

Број 34

У првим колима возио се Његово Величанетво Краљ с Престолонаследником; у другим: Њихова Височанства Кнез Александар и принцеза Јелена, а у трећим: његова Светлост Кнез Арсен и син Му Павле. За њима је ишла Краљева и Престолонаследникова свита и Министри. Скупљени свет поздрављао је најбурнијим усклицима одушевљења и Његово Величанство Краља и Децу Његову, као и Његову Светлост Кнеза Арсена и Његовог Сина. На путу је одушевљени народ бацао ките цвећа у сва троја кола, у којима су се возили Његово Величанство Краљ, Његова Деца и Његов брат, а са тротоара улица постројепе трупе војничке одавале су прописну почаст. Из Саборне Цркве одвезли су се Његово Величанство Краљ и Њихова Краљевска Височанства право у Двор, поздрављани и у повратку из цркве громогласним узвицима: Живелп. „Срп. Новине,,

ОДГОВОР ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА на здравицу ПРЕДСЕДНИКА МИНИСТАРСТВД 29 јујга 1903 г. у београду

ј Госиодине Првдседниче, Могу вам бити само захвалан на речима, које сте Ми упутили и као Краљу и као Оцу. Ја сам одиста срећан што сву Моју бригу могу посветити народу, чијем сам се добру и напретку свакад радовао. Ту Моју радост поделиће са Мном и оба Моја сина и Моја кћи, јер деца Моја, тако исто као и Ја, знају да Им је српска

Александра и борио се са Трачанима, којих је било и у Срему. Он их победи, али се тиме јако замери Александру Великом, кога ипак ублажи лепим поклонима, те овај спремајући се на рат противу Дарија, краља персијског, остави Сирмуса на миру, и тако Сирмус, да би овековечио славу свога имена, подигне град Сирмиум. 1 И наш историчар Јован Рајић, јамачно према БонФину, вели: „Александерг бо Великш ст. Гет1искимЂ царемт, зовомнмђ Сирмо (отт, негоже Сремска землн назвалсн) не далече отт. острова називаемаго Пеуки, вт. ДунавскихЂ островахт. сушаго жестокое сражеше учинилт.." 2 Пу све су ово нагађања. Свакако биће да владалац Сирмус (Сирмо) није ни постојао, но га је народна машта створила, да би могла његовим именом да протумачи постанак имена града Сирмума, као што имамо сличних ириме/т из исто рије других народа. Од старих писаца помињу Срем и 8Јгтшш: Страбон, Херодијан, Амијан, Плиније, Флавије Вописк (у опису живота цара Проба), Јорнанд, Евагрус и други. 0 положају Сирмиума зна се, да се тај град пружао од подножја планине А1ти8-а

1 А г М у га роу. ји§., кпј. у, стр. 199. 2 Раичг., Исторја разнихЂ сдав. нар., књ. I, глава VII. § 10.

земља колевка и отаџбина, народ српски отац и мајка. Ја сам Их довео у Србију да у њој расту напоредно са друговима Својим, који ће од нас старијих примити аманет старања о будућности Отаџбине. Овде међу нама крепиће се Моја деца правим српским патриотизмом, учити се српским врлинама и спремати се, у чистом српском зраку, за живот у служби народу и Отаџбини. Тако ће и бити, као што рекосте, Господине Предеедниче. Породица Краља Србије биће увек прва српска породица и српски Краљевски Двор биће огњиште и расадник свега, што је достојно имена српског. Никад у Њој неће нестати светлих традиција, које су Нам остале од родоначелника куће Карађорђевића, бесмртног Карађорђа и Мога блажене успомене Оца Александра. Српски народ и Моју Династију везиваће не само важни интереси Отаџбине, преданост њој и заједничка служба њеној будућности, већ и идеалност и узвишеност живота у Породици, која је изабрана да буде прва у Србији. То ће бити највећи понос Мој и Моје Породице. Задахнути правим родољубљем и снажени на Своме огњишту врлинама, које су основа здравом народном животу, Ми нећемо никад и ни у чему помрачити сјај дела, којима су Наши Претци, за вечна времена, утврдили светао глас и име Србиново. Народу српском нека је хвала на љубави, коју показује Мени и Мојој деци. Ми ћемо му се одужити најпреданијом службом, намењеном добру народа и Отаџбине. (дан. Фрушке Горе) до савске обале, дакле захватао је простор од 5 миља. У римско доба било је у Сирмиуму много становника са разним установама и удобностима сличиим онима, какве беху у Риму. Стари писци сведоче, да је у Сирмиуму било величанствепих храмова и више царских палата, јер су у њему провели већи део живота и неколико римских царева као: Констанције, Проб, Грацијан и Валенс, а неколико се римских царева и родило у Срему, а на име у Сирмиуму су се родили: Проб, Аурелијан, Валенс и Грацијан. Још за време првог римског цара Октавијана Августа Сирмиум се истиче као један од главних градова Паноније, јер су се многи исељеници из Италије у њему настанили, те се његово становништво знатно умножило (које је пре тога било састављено већином из Илира и трачких Трибала). Цар Август је сместио у Сирмиум велике житнице за војску, која је чувала границу римску од Дачана, који су живели у дан. Банату, Ердељу и Румунији. Римљани су се дуго борили са Дачанима, док их напослетку не победи цар Трајан и не подложи римској власти. За време овога ратовања, а и касније, био је Сирмиум за Римљане врло важан, јер су војске имале у њему угодан стан. Како је Сирмиум био везан са Римом добрим војничким друмо-

ПОЗДРАБ ПРЕДСЕДНИКА МИНИСТАРСТВА ПРИЛИКОМ РУЧКА 29 јула 1903 год. у бкограду Ваше Величанство, Особито ми је пријатно, што ми се указала прилика да на овом обеду искажем осећаје и мисли моје и гостију овде. Ми сматрамо за велику срећу и част, што можемо са Вашим Величанством да поделимо Вашу родитељску радост поводом доласка у Отаџбину Престолонаследника и остале Ваше узвишене Породице. За сав Српски Народ, породица је, Величанство, основа, почетак свега јавног и нриватног живота, а Породица Краља Србије још је и узор, који благотворно утиче на народно васпитање и обичаје народне. Ми се сви поносимо, Господару, што Вас видимо окружена децом Вашом, која представљају сјајну будућност српску. Осећамо сви да је најстарији представник народне династије и Краљ Србије, српским духом задахнуо Своју Породицу и одгајио је у врлинама чисто српеким и народним. Ваше Величанство видело је одушевљење, са којим је Српски Народ дочекао децу Вашу, осетило је љубав, којомнарод обасипа Вас и Вашу Светлу Краљевску Задругу. У народу, као што је наш, Господару, предањима, која прелазе са колена на колено, ништа није толико поштовано, као што је ничим непомућена чистота у Породици, која је сада пресађена у српски Краљевски Двор. То ће увек бити извор љубави народне; ту ћемо сви ми вазда иалазити најлепши пример свега што је узвишено, идеално. Народ српски, Величанство, — и то смем казати јавно и отворено — колико га год има, носи у својим грудма оеећаје најнесебичније оданости Вама и Вашој _Светлој Породици. Народ је испуњек највима, то је у њ из Рмма лако преношено оружје п друге војне потребе. Из Сирмиума пак могло се поред сувоземних и воденим путем (Савом и Дунавом) слати оружје и друге потребе војсци, која се борила на истоку и северу. Према свему овоме може се појмити, зашто Амијан Марцелин вели за Сирмиум, да је „та!ег игћтт рори1ова е* се1еђг !8," а Херодијан да је ово „игћз тах1та оттит ешз ге^ошз." Још у почетку III века по Хр. када је римска држава почела у велико да опада употребивши ту прилику, почели су суседни туђински народи (разна германска племена) чешће да упадају у Срем и да га плене. У овим великим навалама народа, који су у III веку отпочели да нападају на римску царевину, мисли се да је било и Словена, које су римски цареви том приликом са другим племенима насељавали по Балканском полуострву. Словени су се преко германских племена и . упознали са Римљанима, чему је доказ примљена од Германаца реч „Влах" за туђе народе, а нарочито за Римљане. 1 За кратке владе цара Клаудија (268 — 270), који је био родом из Срема, римска власт по провинцијама у неколико ојача, нарочито после његове победе над Готима

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Историја Срп. Народа [Срп. Књ. Задруга, књ. vii.], стр. 31.