Beogradske opštinske novine

Број 36

— 210 —

Год. XXI

ГРДБДНСТВУ ГРАДА БЕОГРАДА

Еа другом збору грађана београдеке ошптине држаном 17 јула ов. год. за нзбор нредеедника и пет кметова београдеке општине ималоје нраво* глаеа 9712 епоеобннх глаеача, на збор дошло и глаеало евега 1754 епоеобних глаеача. Од бираних кандидата изабрати су и то: За председника београдске општине г. Коста Главини^, проФ. В. Школе. Ва кметове правнике беогр. општине г. г. Михаило Марјанови^, секретар беогр. општине, и Сима Попови^, адвокат; и За кметове београдске општине који не морају бити правници г. г. ЈБуба Јоксимови&, књижар, Стеван МИЉК0ВИ&, благајник врачареке штедионице и Влада Вељкови&, каФеџија. Сви кметови положилн су заклетву пред општинеким одбором 4 августа ов. год. и одмах уведени у дужноет, сем г. Симе Поповића, кмета-правника, који је на кметовеку дужност дао оставку и одбор му иету 4 августа ов. год. уважио. Изабрати нредседник београд. онштине г. Коета Главинић, превисоким Указом Њ. В. Краља од 11 августа ов. год. утврђен је за председника београдске општине и пред ошнтинеким одбором 20 авг. ов. год. положио заклетву на дужност предеедника и иету примио. Ово ее јавља грађанству београдском ради знања. Од еуда београдске општине 21 авгуета 1903 године, АБр. 7890, Београд.

ПОДЛИСТАК

ШОРШ СРША I НАПИОАО МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ (Овај је рад награђеп са 400 дгт., ирвом видовданском наградом Веоградске Оџштине од 15. јуна 1899. год.) (наставак) На две године после заузећа Сирмиума заузму Обри и Сингидунум, па се упуте низ Дунав, заузму Виминациум и друге градове, продреше тако чак до Црног Мора (583. г.). Кад исте године уговори Бајан мир са римском царевином, постакне он сада Словене, те они нападну на римску царевину и продру близу Цариграда, одатле их Маврићијев војвода, Коментнол, сузбнје. Године, 587. цар Маврићије разбије Бајанову војску код Адријанопоља, а одмах друге године место Обара опустоше Словени Тракију. 1 Године 589., када се римска војска борила у Азији, нападну на царевину заједнички Обри и Словени, опустоше је продревши близу Цариграда. Том се приликом одвоји један део Словена и освоји

Пелопонез, па се стално настани у великом делу ове класичне земље, где се одржаше скоро три века независно од византијске царевине. 601. годинепрекидецар Маврићије мир, који је уговорио са Обрима и пошље противу љих војску са војводом Коментиолом. Овај са војском дође у Сингидун, где се сједини са Присковом војском и ударе заједнички на Бајана. После дуже и очајне борбе Обри буду потучени. Од обарске војске било јеоко 17.000 заробљено, а око 60.000 које Обара, које Словена, Гепида, Бугара и других војника било је уништено нешто оружјем византинским а нешто по мочварама подунавским и иотиским. 1 Друге године по поразу обарском хтеде цар Маврићије и дачке Словене потпуно да умири, али у овоме није успео, јер се послана војска побуни и поврати у престоницу, где збаци Маврићија а подигне на царски престо свога вођу Фоку. Цара Фоку збацио је после пеког времена (610. год.) Ираклије, који добије царски нресто. Ираклије је имао као и његов претходник да се бори са Персијанцима у Азији. Ту прилику употреби Бајан, те уђе 617. год. с војском (у којој је било и Словена) у римске земље, па оплени и саму околину Цариграда, заробив 70.000 душа и тек после три го-

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. I. стр. 54.

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. I. стр. 68.

дине утврди мир са византинском царевином. Када је 626. год. опстанак византинске царевине био у опасности од Персијанаца, пођу и Обри као савезници персиски с војском, у којој је било доста и Словена са Балканског полуострва. Обри не само да тада нису имали успеха, но су се и са Словенима завадилп и покварили савез, те су се морали повратити у Панонију. Ово ј.е био велики удар за Обре, а уз то је кнез Само био ослободио Чехе и један део других Словена од обарске власти, теје тако обарска нревласт почела нагло да опада. Што су Словени напустили Обре било је у неколико утицаја и од византинског цара Ираклија. Он је успео да и Бугари, који су живели пзмеђу ушћа Дњестра и Дунава, у ово доба напусте Обре. 1 Јужни Словени, који су се у споразуму са царем Ираклијем отргли од Обара, заузму у ово време велики део земаља на Балканском полуострву, коју су земљу Обри при својим походима били готово са свим опустошили. Словенима је ту земљу и цар Ираклије нризнао, да би с помоћу њиховом пресекао Обрима у будуће приступ на Балканско полуострво. Кад су Обри са Словенима упадали у византиску царевину, они су често, као што

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. I, стр. 74—75.