Beogradske opštinske novine

— ^штштзграда Марије Алин у босанској улици у којој је сада исти одељак, за време од првог новембра ов. год. на до првог новембра 1904-четврте године по цени од шесет динара месечно, а под истим условима, под којим је и до сада држата ова зграда. XII ј По прочитању решења суда ГБр. 2426, и »добрења г. министра грађевина Бр. 5688, да се |едан део удице Таковске и Војводе Добрњца шалдрмише место макадамисања, које је погодбешим нредрачуном предвиђено, пошто јеи дотични ■гредузимач пристао на ову измену, — одбор је ■римио к знању ово решење суда и одобрење ■инистра с одобравањем. I XIII I По прочитању молбе Перке И. Боди, АБр. Ж)84, да се експроприше имање Браће Боди на 1лу Страхинића Бана и Вишњићеве улице, ■бор је решио: I Да се овај предмет упути грађевинском 1бору да избере процеонице од стране оп■гине и даље по закову поступи. I XIV 1 По прочитању модбе Ђорђа Панђеда АБр. ■2, Гавре Сабовљевића, АБр. 6223, Гргура ■енковића, АБр. 6611, Раде Антића, АБр. 6631, 1 траже да им се арондише имању пдацеви ■чгационог Фонда општине београдске нудећи 1сну цену за то земљиште, — одбор је решио: I Да се не усвоји понуђева цена већ шмети упуте грађевинском одбору да |дн процениоце од стране општине и к по закону поступи. I XV 1По прочитању молбе Лепосаве и Радосава ' ■новића, АБр. 7456, да се експроприше њи- ј ■мање за улицу Страхииића бака, — одбор I |шо:

1ок је Бугарска овако била у погибли зантије, дотле Јован Владнслав, син р, убије у лову цара Гаврила, убије ру и децу, па и зета му, зетског |Јована Владимира (1015. 1 ) ■адислав је хтео да се измирк с ВаI и да призна врховну власт, али га I , којој бегае првак војвода Ивац, 1 настави борбу, те он опседне ■с, Т1Ли је пошље војску против ВлаЕип 1 Ј е Ивац храбро дочека, те ее ■сти бе;у успеха. Исто тако била ■ешна и доцнија војна византинска шгарске. Год. 1017. крене се цар |с војском: из Солуна и дође нод ■ур. Одавде пође на град Сетину 1га. Цар Владислав је дошао у тду Сетини, али га је грчка војкла. После кратког мировања с ■1018. удари цар Владислав на» ■1, али при опсади погибе. 2 ■е смрти Владислављеве јављају се кој две странке. Већа странка, ■м Маријом, архијепископом Да■ојводом Вогданом, била је за то, 1 )ри цару с тим, да потврди плем|ашње привилегије; маља странка, 1ем Пружаном и војводама НиI 11 * Жвачевић и Љ. Јовановић, Ист. II, 205—206.

^^^^^^^^^вртДВ^^^Гр^грађевинском одбору да одреди процениоце и даље по закону поступи. XVI По прочитању акта којн се односе на исплату рачуна за ванредно улично осветљење у 1902 год. а на предлог општинског суда АБр. — одбор је решиоДа се сума у девет хиљада сто педесет четири дин. и 30 пара дин. колико се има исплатити за ванредно уличио осветљење за прошлу 1902 годину исплати на терет готовине општинске трошарине по добивеиом за то надлежном одобрењу. . XVII По прочитању акта пореског одељења АБр. 3702, којим траже да онштина олати канцелариски материјал, који је утрошидо одељење у току предпрошде, прошле и ове године, — одбор је решио: Да се тражена сума у три стотине педесет динара колико је утрошено за материјал пореског одељења за град Београд за 1901, 1902 и 1903 год, пошаље пореском одељењу. Издатак да падне на терет партије бр. 74 расх. буџ. I. XVIII По нрочитању акта управе трошарине АБр, 11256/902 г. а на предлог општин, суда, — одбор је решио: Да се издаци које је управа општ. трошарине од 1898 год, у сумн 12045-22 дин. учинила преко буџета и ван буџета, одобре, пошто се иста сума од одговорног рачунополагача и наредбодавца иначе не би могла наплатити, и када би на накнаду исте били осуђени. XIX По прочитању акта АБр. 5195, која се односе && закуп државног плаца зе. СараФ-Костин, — одбор је решио : колицом и Ивцем, регаи ее да се и д&ље бори. 1 Чим је цар Василије чуо за смрт Владислављеву, пође одмах с војском на Бугарску без икаква отпора, нредаваху му се појединн градови, чије заповеднике он остављаше и даље у части. Василије дође и у Охрид, где нађе доста блага, које разда војницима, а за заповедника граду поетави војводу Јевстатија. 2 Непомирљива, а слабија, бугарска странка новуче се у арбанаске планине. Ну Василију пође за руком да уништи и ову непокорну странку: царевић Пружан и војвода Николица предадоше му се, а војводу Ивца Јевстатије лукавством примами, ослепи га, па га преда цару. 3 И српски кнежеви, као и хрватски краљ, признадоше врховну грчку власт. Једино се још не хтеде покорити грчком цару господар Срема, Сирмаи. Ово дознајемо од грчког писца Кедрена, који вели: „Пошто је покорена „Бугарска", цару се предаде и суседно хрватско племе са својим поглаварима, двојицом браће, којима цар даде почасти и власт. Једино не признаваше царску власт још Сирман, 1 Исти, стр. 206. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. II, 207. 3 Исти, стр. 209.

Да се на терет готовине општинске трошарин^ но добивеном зато надлежном одобрењу исплати министру Финансија две стотине једанаест дин. и 66 пара дин., на име накнаде штете коју је управа општ. трошарине нричинила државној каси у 1898 год., што јој није на време и по истеку уговора уступила државни плац звани „СараФ-Костин." XX На предлог управе општ. трошарине АБр 3710, — одбор је решио: Овдашћује се општ. суд, да етупи у споразум с министарством Финансија о цени закупа целокупног државног имања званог винарска пијаца и које и сада држи под закуп Бранко Крчединац, из Панчева, а од овога један део у пазакуп општине а за време од првог јануара ид. године па док општини буде требало за трошарииске потребе. Ако се опгат. суд не споразуме с мшшстарством о закупној цени, онда се овлашћује да исто државно земљиште, кад се буде издавало под закуп лицитацијом, лицитира закупну цену до суме, коју онштински суд нађе, да општина има рачуна платити и узме га под закуп за наведену потребу и за напред означено време.

Н А Р Е Д* Б А ПремЗ измењеноМ §. 326 кривМног законика за случајеве које ни тим ни другим којим специјалним законом нису предвиђени нити је за њих казн& пропиеана — моћи ће месна полицијска влает издавати наредбе и на тај начин одређивати казну од 10 до 150 динара или од једног до 20 дана затвора за лица која би радила противно таквим наредбама. Поред осталог, ове наредбе могу се односити и на уредноет и угодност јавног саобраћаја на друмовима, путовима улицама и у опште јавним местима, сремски господар (8егто 8]'гти Лоптгаз), брат Нестонгов". 1 То исто, само нешто ошпирчиј е налазимо и код Јована Скилице Куроналата, којим се Кедрен и послужио. Скилица вели: „Пошто је покорена Бугарска, цару ее предадоше и суеедна хрватска племена, којима беху вође два брата, који, кад приступише цару, добише од њега велике почасти и имања. Једини пак еремски поглавар, Нестонгов брат Сирман (Ме81;оп§;1 1га1ег Веппо) не хтеде се покорити; њему нак Константин Диоген, иоглавар тамошњих крајева, иредставл.ајуКи му се као тобожњи нријатељ, посла посланство да оно заклетвом потврди (<ри Јнге хигапЛо а8§егеге1;), да он жели састати се с њиме, да би говорио о важним стварима; а ако се он што боји, нека поведе са собом тројицу слугу. Овај (Сирман) дакле, поверовавши, дође до реке (разуме се Саве) и отпоче разговор с Диогеном, ал 7 кад на једанпут у говору Диоген извуче мач, који беше са собом понео, па га прободе у прса и убије (осс!сШ) • а кад они, који еа њим беху, побегоше, Диоген скупи оближњу војску, упути се у Сирмијум и жену (Сир-

\ 1 0-еог§. СеДгедиз Согр. 8ег1р4. ЈПз1;ог. Бухан!, вњ. II, стр. 476.: „8ићас(а Ви1§аг1а, ћпрегаЈоп ае (1е(11<15± еНаш' соп!егтта сћогуа4огит депев^ е1из ргтсГрез, (га4геа с!ио, §ш1ша пирега4ог ћопогез ас оре8апгр1аа МћпИ. 8о1т аЉиа гтрепит <1е1гес1аЂа1 8егто, 8%гтИ Лоттш,, ШеМопд* />-а(ег- л