Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI.

НЕДБЉД 2. НОВЕШБРА 1903.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

II I-: II А : За Србију на годжну 6 динара на пола године 3 , За стране земље на годину 9 ,

Број 45 ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУК01ТИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАИЕНА П И 0 М А НЕ ПРИИАЈ7 СЕ

СРПСКОМ НАРОДУ Народ Српски увек је љубио слободу, и оне, који за слободу пате. Народ Српски дао је из своје средине, у току векова, многе паћенике за слободу, веру и народносх. Те вековне патње, силом прилика, у којима се наш народ налази, и дан данас нису завршене; и дан данас народ Српски има своје паћенике и своје мученике. И, што је најгоре, те патње не подносе данас само истакнути појединци, већ и читави пространи крајеви, хиљаде и стотине хиљада српскога народа: људи, жена и деце. Један поглед само на судбу и стање наших саплеменика у Старој Србији и Маћедонији, колико убедљиво, толико и жалосно, утврђује ову тешку и страшну истину. Је ли нужно, после свега што најшира јавност о догађајима у Срарој Србији и Маћедонији зна, овде нарочито износити слику бедног и жалосног стања, у којем се тамошњи српски народ налази? Братске очи то све најбоље виде и брагско срце то све најбоље осећа! Ми можемо овде бити само тумачи тих осећања, а у једно и тумачи дужности , која стоји на нама, слободним грађанима Краљевине Србије, као и на целом народу српском свих покрајина у којима он живи. Бреме дође да се од речи пређе на дела. Пустош, коју су за собом оставили летошњи устанци, чији се одјеци местимично и сад чују, превазилази и сувише, својом величином, јачину пера и силину речи, да би се у верној слици изнети могла. Порушене вароши, попаљена и опустошена села, разграбљена многобројна стада, изгинули ранитељи породица, разбегао народ и његова нејач по збеговима, болест, беда и оскудица сваке врсте, то су, ето, трагови, које су устанци, у сукобима устаника и војске, за собом оставили. Зима, која настаје, чини сва ова зла само већим и тежим. Без средстава, без огњишта, без прибране летине, на развалинама својих домова, кад-кад под ведрим небом, налазе се толика браћа наша, жудна помоћи, колико да го живот одрже. Можемо лк ми остати равнодушни према целокупном стању овоме? Смемо ли допустити, да, тако рећи, читаве простране покрајине и читаво покољење страдају и изумиру у неизмерној беди и невољи? Поред дужности хришћанске, коју и туђини осећају према оваквим патњама, на нама, на народу српском, стоји и дужност брата, да брату своме у помоћ притече. Да би тој светој дужности одговорили, ми потписани грађани Престонице, у спо-

разуму са ширим једним родољубивим круго VI, саставили смо Главни одбор за иомоЛ Србима у Старој Србији и Маћедопији. Задагак је овога Главнога Одбора, да кз целе земље, и из целога народа српског, пркбира добровољне прилоге, који ће се на горњи циљ употребити. Главном Одбору биће, у прибирању прилога, у помоћи: окружни, срески, месни одбори и повереници у Србији, и ван граница њених. Сви ови одбори, како они, који су већ образовани, као и они, који ће се образовати, извршиће то само под руководством нарочитих повереника Главног Одбора, и по предходном знању и одобрењу његову. С тога ће се сваки ко се овог родољубивог дела жели прихватити, најпре јавити Главном Одбору. Све прикупљене прилоге слаће они Главном Одбору у Београд, који ће их, по брижљиво испитаној и доказаној потреби, употребити на помоћ Србима у Старој Србији и Маћедонији. Прилозима ће руковати, у име Главног Одбора, потписани. БраКо Срби! Циљ јс Главнога Одбора за помоћ Србима у Старој Србији и Маћедонији чисто хуманитаран, хришћански. Намена је свих прилога и народних дарова, који буду скупљени, да ублаже беде и невоље браће наше. Али за то је баш тај циљ и велики и није тренутан; он је огроман, колико и беде, које се мисле њима ублажити и поправити. С тогаје и радња Главног Одбора и свију иододбора и иовереника стална и трајна. Сваки онај који се прими ове свете дужности, ваља да је у напред свестан и њене величине, и потребно је да јој се свим срцем ода. И Главни Одбор је уверен, да ће наићи свуда на ову истрајност и одаиост у свему народу нашем. Упућујући овај проглас Народу Сриском , Главни Одбор га упућује свима и свакоме без разлике. Нека сваки учини колико може и учинио је колико треба! Колико ће бити драгоцени, и унапред благословени богати првлози оних, који их, по мери своје могућности, могу дати, исто ће тако мио бити и сваки други прилог и подарак, и у непосредним производима народним (у житу, брашну, живоме малу, оделу и т. д.) што ће све пристати за оно на што је намењено. Главни Одбор издаће нарочити упут за прибирање и свију других неновчаних прилога и дарова. Ми смо ради да нас цео народ схвати, разуме и помогне. Само оно што цео народ прихвата и подржава, успева и урађа богатим плодовима. С тога се ми, са подједнаком усрдношћу и надом на одзив,

обраћамо и земљорадницима по селима и грађанима по градовима: и свештеницима и учитељима, који у народу живе; и трговцима и чиновницима свију места, занимања и струка, као и представницима војске. Обраћамо се новчандм заводима, свима еснаФима и удружењима свију врста, да сваки од њих, према својим средствима, приложи на овај велики олтар српскога родољуба и милосрђа. Кад се народ један на овакве дужности позива, онда није потребе трошити много речи. Народ наш дао је доказа, свакада, а нарочито за трајања минулих стотину година, да је умео бити свакад на висини својих дужности, кад год су интереси народа, човечанства и православља то захтевали. Данас, кад сваки Србин зна, да има браће своје и мимо православља, а кад та наша браћа католичке и мухамеданске вероисповеди, исто тако исповедају, да је брат мио ма које вере био, лакше нам је да се разумемо и сви загрљени нађемо на једном делу човечности, које све вере проповедају; на једном делу народне заједнице, која нам је свима истоветна и подједнако драга. Нека је у добри час! Прогласом овим заснива се и отпочиње рад Главног Одбора за помоћ у Старој Србији и Маћедонији, са седиштем у Београду. Из њега ће сваки видети и главни циљ као и главне путове и средства, којима ће он на остварењу свога хуманитарнога циља радити, Окружни, срески, месни одбори и повереници, чим се основали буду, обраћа ће се, као и сваки појединац, који би желео, Главном Одбору у Београду. Од њега ће сва обавештења добијати, као што ће њему и све прилоге слати. Моле се уредништва свих српских листова, у Србији и у свему Српству, да овај проглас објаве. Истом се молбои обраћамо и свима словенским листовима. А и једне и друге молимо, да радњу Главног Одбора помогну оном родољубивом и хуманитарном ревношћу, каквом су се увек одликовали. На Митров-дан, 26 октобра 1903 године у Београду. у име гдавног одбора : Голуб Јанић, трговац; Михаило ПавловиЂ, трговац; Коста РизниЂ, трговац; Никола Спасић, трговац; 1оца Ж. Јовановић, трговац; Димитрије ЋирковиЂ, трговац; Светозар СтеФановић, трговац.