Beogradske opštinske novine

Број 47

— 275 —

Год. XXI

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНК САСТАНАК 21 Октобра 1903 год. Председавио цредседник београдске општине г. Коста Д. Главинић. Од одборника били г. г. Вг. Јован Ђурић, Ог. М. Радовановић, М. Клидис, Г)г. Марко Леко, М. О. Петровић, Д. Тадић, Петар Новаковић, А. Ј. Аксетиијевић, М. Капетановић, Урош Благојевић, М. Штрбић, Тодор Мијаиловић, Р. Драговић, Д. ТЈ. Миловановић, Дим. Наумовић, Св. Јанковић, Богоје Јовановић, Мих. Ђорђевић, Љуба Дојчиновић, Јован Смедеревац, Никода И. Димитријевић, Дамњан Стојковаћ, Лазар М. Матић, Милов. Миденковићи Милош Валожић. Деловођ Марко Н' Новаковић. I Прочитан је записниге одлука седнице држане 21 ов. мес. и примљен без измена. II По прочитању акта иследних вдасти АБр. 10080, 9979, 10073, 10002, 99о5 и 9978, којима се траже уверења о вдадању и имовном стању извесних дица, — одбор је изјавио : Да су му непознати: Радомир Филиповић, бив. иракт., Михаило Стевановић, пиљар и Живко Стојковић, трговац; да је доброг владања и доброг имовног стања Милутии Обрадовић, б. трг.; да су доброг владања и средњег имовиог стања Милорад Јовановић, опанчар и Богдан Лукић, чииовник; да је доброг владања и сиротног имовног стања Светозар Јанковић, ћурчија. III По нрочитању акта VIII п. пука АБр. 9967, којим се траже податци о вдадању, угледу и моралним особинама Андре Михаиловића, секр. берзе одбор је изјавио : Да је Аидра Михајловић, бив. секр. берзе доброг владања, но да је у последње време душевно оболео. IV По прочитању акта Управе града Београда АБр. 10023, 10025 и 10024, којима се траже мишГодине 1480. иродре деспот Вук с кнезом Павлом и војводом Јакшићем до Крушевца, заузме га и у повратку преведу са собом многе Србе, који сенаселе у јужним крајевима Угарске. По сведоџби угарских историчара Гдеспот Вук и кнез Павле превели су тада (1481. год.) 50.000 Срба, који се код Смедерева превезу у Угарску па се населе у Банату, Срему и Бачкој. Угарска је влада из државних рачуна помагала ово исељавање Срба и радо их је примала и насељавала по јужним својим областима, да јој служе као бедем од Турске навале. Поред осталих узрока и имања српских манастира, који су се овом приликом умножавали, била су такође места, која су к себи привлачила срнско насељавање. Ове исте (1481.) године донесени су на угарском сабору закони, по којима су се између осталог, Срби потпуно ослобађали плаћања десетка католичкој цркви, како би им се тиме настањавање олакшало, и да би се како изреком стоји у закону и други, који су још под турском влашћу изазвали да у Угарску прелазе. Ово ослобађање чинило се зато, што се Срби нису насељавали само на земљама своје господе или својих цркава и манастира, него их је било и на земљама старије сремске католичке властеле. Али из одлуке маџарског сабора види се да Срби нису били стално ослобођени овог десетка но само „за коју

љења по молбама Стевана Клокића, звавич. и жене му Милеве, Адексе Спасића, питомца дома сиротне деце и Саве Поповића, ђака, да се приме у срнско поданство, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може по молби учинити ако томе не стоје на путу какве законске сметње. V Председник износи одбору на мишљење молбе Луке и Јована Машића, Синише Трпковића и Милоја Ђуричића, који траже уверења о нородичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 4415, 4345 и 4346, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима могу дати уверења о породичном односу. VI Председник чита писмо о^бора Ђачке Трпезе којим је изјављена благодарностпредседнику и одбору на послатих 39 динара за Ђачку Трпезу, — одбор је примио к знању ову благодарност. VII По прочитању извешћа грађев. одељења о држаној дицитацији за калдрмисање Позоришне улице ГБр. 3892 и поновне иоиуде Јакова Дамњановића, ГБр. 3924, — одбор је решио : Да усвоји поновна понуда Јакова Дамњановића и уступи му се посао на довршењу калдрмисања Позоришне улице с тим, да овај посао изради према јединачним ценама у одобреном предрачуну са попустом од три од сто од истих јединачних цена, а према Фактички израђеном послу, да му се овај посао исплати у месецу априлу идуће године и под осталим условима изложеним у његовим понудама. Овом се одлуком замењује одлука одборске седнице држане 15 ов. мес. по овоме предмету.

годину". Та олакшица имала је дакле да ј послужи Србима само као мамац да се населе, те да као добри ратници послуже као бедем угарској држави од Турака. И Срби долазећи да траже иривремено склониште од најезде турске нису ни слутили да ће их овде чекати дуготрајнија и јача борба но у својој остављеној земљи; да ће нод Хабсбурговцима готово вечито стајати под оружјем, јер ће се непрекидно борити или за туђе династичке интересе с Турцима или за папске и католичке сплетке и интересе са немачким протестантима или са Французима и другим народима а нарочито противу Маџара бориће се Срби крваво за аустриског цара а цар ће их, због верне службе, предати тим истим Маџарима на милост и немилост ! Пада у очи како су се у Срему, у коме данас готово само Срби живе, сачувала многа чисто маџарска имена места, ма да данас нема Маџара у Срему. Имена манастира: Кувеждин, Бешеново, Ремета, Гргетег и Фенек јесу маџарска. Тако исто и понека имена места, као Манђелос, Ириг и друга. Ми смо раније, на свом месту казали, да се словенско и ерпско становништво од старине одржавало у Срему у већини. Међу тим но овим маџарским именима места можемо закључити да је у Срему било можда још од Х-ог века нешто и мађарског ста-'

VIII Председник саопштава одбору извештај грађев. одбора, да је за ону кућу на углу Хилендарске и Светогорске улице, за коју је председништво интерпелисао одборник г. Мих. Ђорћевић, да је склона паду, имао дозволу сонственик да је може оправити. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ово саопштење. IX Председник извештава одбор да је изабрати члан комисије за проучење програма за нроширење водовода г. Др. Милан Јовановић — Батут на осуству у Паризу и да ће се тамо дуже бавити, моли одбор.да изаберејош једног члана у ову комисију који ће бити хигијеничар. По саслушању тога, — одбор је решио : Да се замоли г. Едвард Михел реФерент за јавну хигијену у санитетском одељењу минис. војног да уђе у комисију за проучење програма за проширење водовода. X По прочитању модбе Јована Антонијевића б. кмета и надзорника гробља АБр. 9731, — одбор је, решио : Да се малолетној деци Јована Антонијевића б. надзор гробља издаје на име помоћи по тридесет динара месечно из парт. бр. 34 расх. буџ. I до даљег решења. XI По прочитању акта београдске царинарнице ОПБр. 264, да ошптина плаћа за осветлење у прегледаоници царинарнице, ношто се њом служе и општински трошарински органи, — одбор је решио : Да се царинарница од овог тражења, да опгптина плаћа осветлење у прегледаоници, одбије као од тражења неумесног. XII По прочитању мишљења одборске секције за трошарину АБр. 10.005, које гласи: 1 новништва, које је имало своје насеље у оним местима која носе сада маџарска имена. Свакако је, при новијим и јачим навалама српеких досељеника с југа, маџарско становништво потиснуто на север, оставивши трага само у појединим називима места, у којима су живели, а врло се често задржавају називи иојединих места и од нових досељеника, који их или онакве исте приме од староседелаца или према свом језику дотерају. Тај случај свакако је био и у Срему, ма да. у њему Маџари нису били староседеоци према већини српског становништва но само према једном делу срнског становништва, које је доцније, махом по пропасти Србије, досељено. Међу тим могло је бити све маџарско становништво потиснуто на север, ну се могло, налазећи се са свију страна опкољено огромном већином српског становништва, и претопити у Србе, бар делимично, те се на тај начин још лакше могла сачувати поменута маџарска имена места, чија се насеља или само иосрбише или напуштена из нова подигоше. Новији српски досељеници донели су и предали старијим српским досељеиицима и историска предања о српским јунацима и догађајима који су постали јужно од Саве и Дунава, у српским средњевековним државицама. На тај начин Срем се у течајуХУ-ог

мшјјјИМа