Beogradske opštinske novine

Год. XXI

— 288 —

Број 49

ћеве, но да погодба важи када је и одбор одобри. VII По прочитању молбе Луке Перишића адв. из Шапца АВр. 4440, да му се експроприше имање у улици Кнеза Лазара, — одбор је решио: Да се за сада не експроприше ово имање, док се не приступи регулацији деле улице Кнеза Лазара. VIII Председник извештава одбор, да је суд још 9. маја ов. год. расписао конкурс за инжињера, помоћника управника водовода. Да се до одређеног рока на тај стечај нико није јавио. Да је се 9. пр. мес. јавио за помоћника управника водовода г. Светозар Гикић, нач. Мин. Грађевина у пенз. са потребним квалиФикацијама. Моли одбор да узме ову пријаву у решење. По сасдушању тога одбор је решио: Да се распише нов конкурс за инжињера, помоћника, управника водовода. IX Председник извештава одбор, да је његов предходник дао пристанак да општина београдска поднесе трошак за израду канала, који ће одводити нечистоћу из нове државне болнице. Да је општинско грађевинско одељење израдило пројекат за овај канал и да на терет општине има пасти 9492'05 динара. Моли одбор да донесе решење по овој ствари. По саслушању тога и довољном обавештењу, — одбор је решио: Не одобрава се ванредни кредит у 9492'05 динара, колико би општина имала да да за израду канала, који би одводио нечистоћу из нове државне болнице, пошто одбор није ни дао свој пристанак да нодиже канале већ је то дужност саме државе. X По прочитању акта АБр. 10173, која се односе на исплату таблица за називе и нумерисање улица, — одбор је решио: вици, одакле се дубровачка. трговина гранала и по другим сремским градовима, као и у остале угарске крајеве. Фридрих Вилхелм Таубе који је 1777. год. описао детаљно тадашње стаље Славоније и Срема, вели да је Срем у средини XV. века имао десет пута више становника и места но у његово доба. 1 Земљорадња је у XV веку била доста развијена у Срему, чему је много доиринело и само земљиште, које је необично родно, тако да Срем по међуречном положају и по родности можемо згодно назвати Сриском Месоиотамџјом. Виноградарство је у .Срему било такође на гласу. Фрушка Гора 2 била је још за Римљана засађена виновом лозом, која је овде лепо успевала, па је доцније ова врста привреде све више напредовала. Према свему овоме појмићемо што Стеван Бродарић у почетку XVI века овако о Срему вели: „Блажени и најсрећнији предео сремски, не само вином у свему југу најславнији, него и са свима стварима за потребу људску провиђен. Чудна је тамо

1 Епе(1пћ \УИће1т уоп Таиће, Жауошеп ип(1 бугпиеп кн.. III, стр. 58. 5 За њу Вранчић, који је пропутовао Сремом 1553. год. вели: „Мош А1тив, поаМз Егивка Сога арреИаЈин, тто зтди1ап по*из еа4, сијиа у!4еш Ргођиз ћпрега(;ог ех ЛаНа аШа&т рЈап^азве (ИсИиг."

Да се сума од седамнаест хиљада динара колико је раније исплаћено задрузи за подизање домаће индусрије расходује по општинским књигама, иошто је задруга израдила и више посла, него што је примила, а да се остатак у девет стотина педесет четири динара и 70 пара дин, колико се задрузи има исплатити јошпреко исплаћене суме исилати истој на терет општин. готовине по добивеном за то надлежном одобрењу.

НЕКОЛИНО ОПШТИНСНИХ УСТАНОВА НА ЗАИАДУ БЕЛЕШКЕ ЈЕДНОГ ОПШТИНСКОГ ЛЕКАРА (НДСТДВАК) (8) Трећи би разлог био народно-економски. С једне стране уштеда у земљишту, на коме су сада гробља, а с друге стране штедња у присилним трошковима око сахране. Једна многољудна варош као што је Беч, имала је 1896 год. под гробљем 1,799.840 кв. метара; вредност те земље изнашала је онда преко 5 милијона круна. Гробљиште једне тако велике вароши мора бити веома удаљено од саме вароши, па зато и донос мртвих мора бити скупљи и за појединца и за општину. А од старина укорењено посећивање гробова коштаће заостале чланове породице све више и више. Најјевтинија сахрана стајала је бечку општиНу године 1894 нешто више од 7 круна, док би је са установљењем крематорије стајало само 1 круну и 8 потура. Укопавање у земљу једне сиротинске лешине стаје варош Берлин 9 марака, докле варош Париз троши на једну лешину при спаљивању само 2 - 40 марке. Из овога се види, колико поједине општине могу да уштеде и у земљишту и у материјалном расходу, места милина, чудна земље плодност, невероватна поднебља умереност". 1 Што се тиче величине средњевековног Срема, као што смо раније поменули, био је нешто мањи но данашњи. Мањи је био у толико, што му је западна граница била номакнута више на исток но данас. Западна сремска граница ишла је линијом, коју би од Илока повукли на југ до ушћа реке Босута у Саву. 2 Вуковар, који сада спада под сремску жупанију, за доба средњевековне угарске државе није дакле спадао под сремску жупанију. Вуковар је образовао тада засебну жупанију, која је спадала под војводину или бановину Славопију која је то име „Славонија" добила у половини XIII века. 3 * Султан Сулејман II. Велики поштоје оснажио своју државу са других страна, реши се да нападне на Угарску и да је освоји. У иролеће год. 1521. крене се султан из Цариграда с великом војском. Једно одељење војске посла на Београд, а сам са осталом војском пође на Шабац. Он освоји Шабац и сагради на Сави мост, 1 АгМт 2а роу. јигт-., књ. IV, стр. 204. 2 1Ме<1п# \У11ће1т топ Таиће, 81а\тошеп ип<1 8упшеп, III, стр. 50. 3 V. К1аш, У1епас, јј <"1- 1886., стр. 676.

кад би увеле опште спаљивање бар својих сиротих становника. Напред смо споменули шТм за сиаљивање. Њих има више конструкција. Најстарија је талијанска — систем Горина, и она је намештена осим у Италији још и у париском гробљу перлашеском, у коме се налази још једна пећ новијега система Фридриха Сименса. У Горинијевој пећи пламен је лизао преко унесене лешине, докле код Сименса пламен никако не долази до тела. Унутрашњост ових пећи на жалост нисмо могли видети, јер је за улазак било потребно извадити раније улазнице у општинском дому. Међу тим у Цириху разгледали смо детаљно целу пећ. На новом циришком гробљу уздиже се лепа зградица у виду капеле. То је пространа сала са озиданом нећи у средини, а пред пећи налази се постоље, на које се спушта мртвачки сандук. После црквене церемоније навлачи се над сандуком гвоздени оклоп, и он служи за пренос сандука са постоља у пећ. Оклоп се за тим повлачи са сандуком у пећ, која се предходно загретедо 1000" С. На полеђини пећи нанрављен је један прозорчић, кроз који се може гледати у пећ п ту још последњи пут видети милог покојника. Докле се у Цприху пећ налази у истој висини као и под капеле, дотле је у Готи пећ смештена у подруму п та се Сименсова конструкција показала као најлепша и најпрактичнија. У Готи су нодигнуте на гробљу две симетричне кућице, нрва за гробаре и баштоваве а друга за смештај пећи за спаљивање, а између њих је укусно намештен колумбаријум са водоском у средини. У капели се само види постоље, на који се положи сандук а за тим свршују потребни обреди. На последње „вјечнаја" ионире сандук тихо и величанствено у земљу, баш исто онако, као кад се сахрањује у земљу. Кад стигне сандук на под подрума, намешта се сам на удешене точкове, који га покрену и механизмом упосе у зажарену пећ. И овде није преко кога пређе с војском у Срем. Тада су не само Београд но и сви иосавски и подунавски градови у Срему нали и пострадали од Турака. „Скрб и туга зали Срем земљу". Тада су Турци јурили као бесни по Срему и сва места, села, градове и цркве разорите. Ево шта вели наш летописац 0 том : „Кк лито 702!) (т. ј. 1521.) ПЛДј СО ^ЛТЛНК Со ^ЛЖМЛНК Н4 р-ккоу Слкох/ 1 Ск множ|»сткомк И змјилтжн . н прехождлхоу* рикоу СлКОУ/ гако ПО соухо^ СИр-БЧк по мостоу н<1 онк полк Ср вм^, ини же кк корлпахк пржло\дш, гако же н( ки моштно ни р ккамк т«мк силкнимк Измлилтене 01/"Аржлтн, кгћ преко нн5 пригке силл Тоуркскл, 1еже 0\трн имчшн НЛДеЖДО!/" Н4 ТИ1€ СИЛНИ16 р1 ;КК1, ГЛ4Г0ЛК) Слкоу и Доунлкк, и оккстоупише отк кксо^ДУ слдкНК1И и ДНККНИ грддк В -КЛКГР4ДК И И11И1С открксткник; гр4доке, и л-кт-кху гакожс крилатиге ЗМикЈ селл и грлдоке пллјштј. О лј чо^до ! Ткгдл ТЛК0К016 СКрККК! 3«МЛИ тои имоушти, и кк тои земли Сримл, гллголк) диккнл, лђпл и оукрлшенл м-кстл и селл злпоуст-кше, цркккс и ГрЛДОКЈ рЛЗОрИШЕ, л сллккнкж грлдк К-клкгрлдк Н(КОЛН5К) Ох/ткри придлдоше Измлнлктшомк, ккнидоше кк нк лглржкскл недл, клети Тоуркци, м-ксецл лкоустл ки. дкнк. Л госпождл 1Слжл КК1ККШЛГЛ деспотицл и некол№К> остлки сллккикш грлдк Ко^пиникк и ДЛД( се кигксткоу прико рик( Доунлкл кк ккноутркиок) Оуткрнк), л сллккноу и диккног/" 3 { млк) деспотокоу То^ркци попл-кншш н лђпн