Beogradske opštinske novine

Број 52

— 303 —

Год. XXI

X По прочитању молбе Анхоннја Јовгновића, месара, АБр. 11674, — одбор је решно : Да се молиоцу из овогодишњих трошаринских прихода врати седамдесет осам динара и седамдесет шест пара динарских, колико је платио на увезени пасуљ, који је извезао затим ван трошаринског рејона. Нааомена. Када је решавано по овој ствар одборник г. Антоније Јовановић нијеприсуствовао у седници.

XIII По нрочитању молбе грађана улнце војводскр , нншке и осталих АБр. 10957, — одбор је решио : Да се грађанима улице војводске, нигпке и околних, на средокраћи ових улица подигне јавна чесма о њиховом трошку.

И ако је цар Леополд ^обећао Србима верску слободу ипак под утицајем његових саветника, језуита, Срби нису ималп потпуну слободу вероисповести. Поменулн смо како је Србима у Срему наметпут упијатски владика Рајић. Кад је овај умро 1684. г. тада је цар Леополд на његово место поставио Петра Љубибратића „а<1 Ер1Сора1ит Еаепбет (У1аћев8ет) е!; бугш1еп8ет ас1 «апсипп №ко1апт Орож> сИс1ит."' При досељавању Срба у Угарску помагао је бечком двору и поменути ЈБубибратић. Ослањајући се на језуите Љубибратић је игноровао патријарха Црнојевића и захтевао да га сви Срби у Славонији и Срему признају за црквеног старешину. Црнојевић се потужи у Бечу противу Љубибратића, ну овога цар Леополд, пре него би се овај спор расправио, свечано потврди дипломом (од 1699. г.) за српског владику у Срему и доњој Славонији, призна му све повластице и права, која уживаху катодичке владике, па његовој власти нодвргпе све верске зграде, све архимандрите, игумапе, проте, свештенике и калуђере у Срему и доњој Славонији. Пошто му је овако црквена власт утврђена тек тада дворска канцеларија нареди грофу Старембергу, заповеднику доње Славоније да овај спор између унијатског владике и православног патријарха расправи. Међу тим и патријарх смисли како да доскочи лукавом унијатском владици. Он позове најугледније Србе на састанак у Каменском и ту 1 Емил Пико, Срби у Угарској, отр. 99. (Јозерћ Ие<11ег, ВеШ\ гиг ТЈшоп Л. Уа1. 1п 81ау. и. Вугл., 8).

XIV Дредседник извештава одбор, да је Безимено Друштво Трамваји града Београда понудило оптатину, да изашље једног свог стручњака у Белгију да се увери, да друштво употребљује нов материјал за нове електричне трамваје, и да ће трошкове око пута поднети само друштво; да је суд одредио ошптпнског ре®ерента г. Андру Ристића, да овај посао сврши, По саслушању тога одбор је примио к знању овај поступак суда с одобравањем.

(НАСТАВАК) (10) Разно 1 Код нас постоји нарочити занат мешења и продаје хлеба, у нарочитим радрадњама — хлебарницама. Код нас дакле се одлучп да се Срби ни у чем не покоравају владпцп Љубибратићу. Дворској канцеларији није било иријатно ово нротивљење Срба и патријарха, али тада не предузе ништа против њих, ну остави то за доцније, када буду за то повољније прилике. 1 Победама од 1688. п 1691. године Аустрија се није много користила, јер су њеие генијалне војсковође Јевђеније Савојски и Лудвик Баденат биле откомандовапе на Рајну, те услед тога почиу Турцп оиет да напредују. Год. 1695. онсели су Турци Варадин. Нарочито храброшћу Срба били су Турци нагнати да прекину опсаду. Том приликом отете су од Турака 22 лађе с храном и ратпом спремом. Због ових турских упада Јевђеније буде откомандован на исток. Одсудпа битка и.јмеђу царске војске и Турака деси се 31. августа 1697. г. код Сенте. То је била иајкрвавија битка у овом столећу. Тада изгибе на бојишту 20.000 Турака, а сем тога преко 10.000 Турака подавило се у Тиси. 2 У овом боју су се у царској војсци и Срби храбро борили. 3 1 Емил Пико (прев. Д-р. Ст. Павл.\ Срби у Угарекој, стр. 100. 2 Јоверћ V. Нашшег, ОеасШсМе <1ез Онт. Кешћев, III. Вап<1, стр. 901. — ШаЈшге <1и Ргтсе Еи^епе с!е 8ауо1е, I, стр. 218. — Љ. Стојановић, Српски летописи, Гласник, књ. 1ЛП. стр. 132.: „ИНИ МЛЧ(М ПЛДОШ4 Л ИНИ ИСтопишл сд V Т '|си, реки, мкоже дрекни флр/1ХОНИТАНИ Кћ мори, И ТЈКО С( М0ГЛ0 ПреЈГИ ио лк )ДМ4 преко Т |С(, дки по мост8 ; и то ч8до 0)ЧИ ЧЈЛОКЂЧЈСК( Нбће ит.д. 3 Кнеа Јевђеније у својим писмима често помиње Србе за које вели да су му били најбољи војници и најпоуаданији браниоци задобивених места. — Кнев Карло I

има нарочитих људи, што грађанству справљају хлеб. Њихове радње и њихов рад стоје под смотром полицијско-санитетске комисије, за то је искључена бојазан о нечистоћи хлеба, као и о заражљивости оболелих хлебара. У нашем суседству Земуну и Новом Саду мешња хлеба је са свим слободна; купац хлеба не зна у каквим је здравственим околностима мешен хлеб, да ли је сам хлебар био здрав, да ли му најближа породица није боловала од какве заразне болести. Колико се зараза изнесе из хлебареве куће, колико се зараза пренесе са пијаце у најздравије породице? За то се у свима великим варошима, па и код нас, тачно зна ко сме да меси и продаје народу хлеб. У Бечу се меси хлеб од 3 величине а по цену од 8, 18 и 36 потура. Има га такође од тројаког брашна: белог, црног и мешаног. Према цени брашна хлебари сами јављају надзорној власти величину својих хлебова; у узајамној утакмици хлебари се сами утркују, ко ће више дати хлеба под истом ценом брашна. Ако хлебар ебмане надзорну власт, те вади хлеб мањи, него ли што га је пријавио, власт га први пут кажњава са 200 круна, други пут са 1000 круна а трећи пут му се забрањује радња. У нас надзорна власт не само да прегледа каквоћу брашна, чистоћу мешења и вал^аност печења, него врши преглед и на тежину хлеба. У нашој Општини постоји нарочити одбор за одређивање цене, па иремањој и тежине хлебу. Сваких 15 дана мења се цена а с њом и тежина хлеба. Хлебари морају сваких 15 дана да мењају величину хлеба; час је мали хлеб 870 грама, час 910 гр. а час 1050 гр. тежак. Лако је увидети, да су хлебари у вечитој

Аустрија се није могла потпуно користити пи овом победом. Место да гони Турке п преко Саве п Дуиава морала је због својпх угрожених интереса на западу да пристане на иреговоре за мир. Преговорп се заврше 26. јануара 1699. год. у Карловцима. То је чувени Еарловачки мир, којп оборп крајем XVII века турску царевину с иегдашње њене величине. По том миру, којп су уговарали посланици немачког цара, турске царевине, пољске краљевине н млетачке републике, утврђева је гранпца између Аустрије п Турске. Граница је шпла попучепом линијом, која је у Срему нолазила од Сланкамена па ишла право на село Марадик и дал>е на села Руму, Лаћарнк, за тим на Рачу до Брода на Сави. 1 Та деона линија назвата је Марнелиновом линијом. 2 Према томе горњи Срем припаде Аустрији а доњи (тј. јужно од Марцелпнове линије до Саве) остаде и даље, скоро још за 20 годииа под Турцима. Год. 1700. посветио је патријарх Арсеније Ш. Данила Петровића за владику црногорског. То је извршено у Сечују

Лотрингиски овако вели за услуге које је чинио Монастерлија са својим Србима: „Јоаппеа Мопаз1ег1у У1се Сис4ог 6еп(т Кавсјапае, поп рагсепЛо и!ае аапдшшзцие рго!и8101)1, 1п отшћив сит Тигмв ћаћШд сопШсМћиа иШја е! тах1те ргоПсиа ^епегоза тИНападие е! ћего1са ргаевШИ еегуШа," Е. Пико, Срби у Уг., 98. 1 ,,Л«ополдк цесарк учини мир к с Т8рци, и постЈкише кел!Г{ Сремом одк Слјнкјменл прлко нл село Млрлдик" итд., љ. Сгојановић, Срп. летописи, Гласник, 1ЛИ, 132. — И. Руварац, Стари Сланкамен, стр. 46. 2 По ОФициру Марциљиу, који ју је повукао.

XI По прочитању молбе Петра Бојовића, АБр. 10040, да му се врати трошаринана вино, које је извезао ван рејона, — одбор је решно : Да се ова молба одбаци пошто г. Бојовић није вино ни увезао, већ грожђа на које је платио трошарину по 2 дннара од 100 кила као на грожђе намењено јелу а не прављењу вина, на које би се платило по 6 динара од 100 колограма. XII По прочитању молбе Карла Перола, АБр. 10651, — одбор је решио : Да се молиоцу из овогодишњих трошаринских прихода врати сто тридесет седам динара и 75 пара, колџко је платио трошариие на увезеио пиво, које није могао продати, пошто се је покварило.

XV Председник извештава одбор, да је Државни Савет решењем својим од 18 пр. мес. Бр. 7668, одобрио решење министра унутр. деда од 23 акт. ов. г. ПБр. 23811, којим је поништено решење општинског одбора од 7. сентембра 1901 год. и да је поменутим решењима Миаистра Унутр. Дела и Државног Савега одржано у снази решење општинског одбора од 9 авг. 1894 год. АБр. 5055, по коме је општина дужна да плати г-ђи Јелисавети Чварковвћки 19151*10 динара за ексроприсано земљиште и порушене зграде у улици Косанчићев венац бр 25. По сасдушању тога одбор јо примио к знав.у ово решоње Државног Савета. (СВРШИЋЕ СЕ)

НЕКОЛИНО ОПШТИНОКИХ УСТАНОВА НА ЗАПАД.У белешке ЈЕДНОГ ОПШТИНСКОГ ЛЕКАРА