Beogradske opštinske novine

Год. XXI

— 302 —

Бро| " 2

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 3. Децембра 1903 г. Председавао председник београдеке општине г. Коста Д. Главинић. Од одборника били г. г. Тома Цинцар-Јанковић, 1>ока А. Димитријевић, Д. Л. Симић, Ж. Бугарчић, Мих. Милићевић, Јов. С. Пектовић, Трајко Стојковић, Иван К. Трпковић, А. С. Јовановић, Сава Раденковић, Милонг X. Поповић, Милош С. Милошевић, В. Н. Вуловић, Др. М. М. Смил.анић, Мил. С. Моетић, Р. Драговић, С. Азријел, Др. Е. Михел, Др. М. Радовановић, Евг. М. Чоловић, Тодор Пејчић, Урош Благојевић, Милан Марковић, II. Т. Милић, Ђорђе Н. Петровић, Милорад Д. Гајић, Н. Стаменковић, Стеван Максимовић, Н. Крстић, С. Ј. Константиновић, Др. Марко Т. Леко, Марко Петровић. Деловођ, Марко Н. Новаковвћ. I Прочитан јо заиисник одлука седнице држане 29. пр. мес. и примљен без измена. II Председник моли нротопрезвитера да узме заклетву од одборника и одборских заменика на одборничку дужност. Пошто су одборници г. г. Јован Станковић, Сава Раденковић и Марко Леко, и Антоније Јовановић одборнички заменик положили заклетву, — одбор је примио к знању ово полагање заклетве. III По прочитању акта иследних власти АБр. 11956, 11934, 11916, 11909, 11832, 11910, 11908, 11663, 11665,11676, 11679. којима се траже уверење о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су му непознати: Петар Косановић, пасмоноша, Танасије Николић, литограФ, Марија Чота, вешерка, Драга Живковић, собарица, Роза Сагоришек, штри керка, Даринка Протић, овд. Драгољуб Аврамовић, каФ. ; да су доброг владања и доброг имовног стања Бошко Јовановић, пиљар, Радивоје Ђорђевић, каФ., Петар

ПОДЛИСТАК ИСТОРШ СРЕША НАПИСАО МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ Овај је рад награ-ђеп са 400 дин., иЈрвом видовданском наградом ЈБеоградске Оиттине од 15. јуна 1899. год.) (НАСТАВАК) Ма да се готово сви модерни писци слажу са белешком Раваничаниновом, тј. да је прешло око 37.000 породица, ипак сејако разликују у броју душа колико је сачињавало тих 37.000 породица. Док Ил. Руварац ирема писму кардинала Колонића (од 1703. г.) и статистичару Вл. Јакшићу држи да је у ово време пресељено из српских земаља 70 до 80.000 душа, 1 који нам број изледа мали, дотле други мање критички писци узимљу да је у тих 37.000 породица било до 500.000 душа, који нам се број чини јако увећан. Ма да се због насиља турских српски народ у оно доба није нормално множио; и ма да породице при сеобама нису многобројне (као што на против неки писци место породица узимљу читаве задруге од преко 10 душа), ипак мислимо, да су тадашње српске породице, које су се селиле, имале просечно 4 душе, 1 Ил. Руварац, Одломци о гро#у 'ЈЈорћу Бранко^ићу, стр. 101.

Савић, новинар, АлФред М. Маца, Светозар Фојић, обућар, Стеван Ђорђевић, пенз. и Мита Савић, бакалин. IV По прочитању акта духовног суда епархије београдске АБр. 11080, којим се тражи уверење о владању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су му непознати: Коста Бојовић, кројач и Пакола Маринковић, келнер. V По прочитању акта Управе града Београда АБр. 10753 и 11920, по модбама Алексе Костића обућара и Душана Капетановића, ђака, због поданства, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може по молби учинити ако томе не стоје на путу никакве законске сметње. VI Председник износу одбору на мишљење модбу Димитрија Радосављевића, каФ., СТБр. 4926, који тражи уверење о својини извесних имања у Београду, и породичиом односу, — одбор је решио: Да се ова молба одбаци, пошто је олбору непознат породични однос Димитрија Радосављевића, каФ. а за уверења о својини непокретних имања одбор није надлежан. VII ' Председник изаоси одбору на мишљење молбу Обрада Батанчића, АБр. 11065, који моли да му се пзда уверење о његовом занамању и имовном стању, — одбор је решио : Да се ова молба одбаци. пошто је одбор ненадлежан за издавање оваквих уверења. те би, по нашем мишљењу, број иресељених Срба износио 120 до 150.000 дугиа. И о начину ове „сеобе Срба" постоје разна мишљења и теорије. Једни држе, да су се Срби доселили по уговору („рег шоДшп расИ"), т.ј. да је цар Леополд позвао Србе да се населе, и сви су се населили као савезници и са оружјем („сита агпт") дошавши не само да траже заштите но и да продуже борбу за ослобођење Угарскеи Србије од Турака. Други (реалистички критичари) држе, да су Срби дошли у Угарску као гости, т.ј. да су овамо пребегли од Турака. 1 У иовељи од 6. априла 1690. г. Леополд цар немачки и краљ маџарски, обећао је српском народу војводину, засебну територију, која, би сачињавала део земаља угарске круне. Ускоро Срби потраже народно-црквену аутономију, коју им је краљ Леполд санкционовао издавањем привилегије од 21. авг. 1690. год. 2 1 Иларион Руварац вели овако за сеобу: „Цар немачки и краљ угарски Леополд није никад поавао српског патријарха и народ српски, да се исели из својих земаља у земљу угарску и славонску Срби су од год. 1691. —1699. били у Угарској само гости и т.д. Одломци о грофу Ђ. Бранковићу, стр. 144. 2 Руварац вели да је ове цовеље цар и краљ Леополд издао Србима онда, кад је мислио да ће се српске земље које су биле под Турцима, ослободити и доћи под његову врховну влает. Тада су се у те земље имали вратити Срби који су са патријархом Арсенијем прешли привремено преко Саве и Дунава, да се спасу од Турака, и при повратку у своје земље Срби би подврховном царскокраљевском влашћу имали слободно право да бирају себи војводу („УојуоДае еИј»епШ ШЈеИав"), као н. пр. Влашкаи Молдавска, које су биле под Турском. Међу тим како се то није десило, како су те земље дошле исте године опет под турску власт а Срби пресељени осташе стално у туђој, угарској земљи, то им се војвода и војводина у туђој земљи нису могле дати. (Одломци, стр. 154.).

VIII Председник износи одбору на решење молбу Алексе Ђорђевића дрв. трговца, АБр. 10777, који моли да му се устуии празан плац на старом гробљу испод телалница за смештај грађе, по 20 дин. месечно, пошто га је раније одбор одбио из разлога, што је тражио плац за смештај и продају дрва. Одборник г. Соломон Азријел изјављуједа је одбор решио већ једном, да се овај плац не издаје под кирију, па не би требало ни решавати поново по овој модби. Председник објашњава, да је одбор решио да се не издаје овај пдац за продају дрва, јер би се сметало саобраћају у малој улици која води гробљу. Одборник Др. Манојло СмиљаниЛ противан је издавању под закуа оаштинских имања без јавне дицитације. По довољном обавештењу одбор је са 20 противу 12 (против гласали : Тома Динцар-Јанковић, Мих. Милићевић, Др. М. Смиљанић, Р. Драговић, С. Азриел, Др. М. Радовановић, Урош Благојевић, Мидан Марковић, Милорад Гајић, Стеван Максимовић, Н. Крстић, С. Ј. Константиновић), решио: Да се овај општински плац испод телалница изда под закуп Алекси Ђорђевићу дрв. трговцу по цени, коју суд утврди с њим. IX По прочитању молбе Драгомира Здфавковића, — АБр. 10884, одбор је решио : Да се молиоцу из овогодишњих трошаринских прихода врати двеста четири дин. и 44 пара днн., колико је платио трошарине на стакло које је увезао, а затим извезао ван трошаринског реона.

*Београд је само две године био у аустријским рукама. Год. 1690. поред других места у Србији заузму Турци и њега, али Угарску ипак не могаху више повратити. У Турској се у неколико поправише нрилике, кад дође за великог везира МустаФа Ћуприлић, брат Ахметов. Он реорганизова војску и Финансиске изворе. Год. 1691. крене се он с војском од 130.000 људи, пређе Саву и у^е у Срем. Аустријском војеком, која је износила око 60.000 људи, управљао је Лудвик Баденски. Лудвик је хтео да нападне на Београд и у тој намери кренуо се нут Београда, али, видећи да неће моћи то извршити, ношто је његова војска износила једва половину од турске, ночне се повлачити, при чем је турска војска настунала за његовом. Сукоб се деси код Сланкамена. Овде је турска војска била до ноге потучена (1691. г.). Велики везир МустаФа, осамнаест паша и 20.000 турске војске остаде на бојном пољу, а остало се разбеже према Београду. 1 У овом боју код Сланкамена у царској војсци борили су се храбро и Срби (око 10.000 људи) под вице-војводом Јованом Монастерлијом, што им је и цар Леополд признао. 2 1 Љ. Стојановић, Срп. летописи, Гласник ТЛП, 131. — Ј. V. Наттег, ОезсМсћ^е (1еа Озташзсћеи Ке1сћез, III Вапс1, стр. 848, — Т. 8тШк1аа, Пуце8(;о§оШапЈ1са оз1о1). 81ауошје, стр. 159. 2 И. Руварац, Стари Сланкамен, стр. 45.