Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 29. ФЕБРУАРА 1904.

Број 9.

ИЗДАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ хл; Е И :

За Србију на годину . . . на пола године . За стране земље на годину

6 динара 3 . 9 .

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАКЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Рад одбора општинеког ВАНРЕДНИ САСТАНАК 5. Фебруара 1904. год. Четвртак Председавао председник београдеке општине, г. Коста Д. Главинић ; од одборника били: г. г. Ђока А. Димитријевић, Тома Цинцар-Јанковић, Давид Симић, Ж. Вугарчић, Јован С ј Петковић Милош С. Мплошевић, М. X. Поповић, Милан Лазаревић, В. Н. Вуловић, Мнлорад Рувидић, Соломон Азрирл, С. Ј. Константиновић, Тодор Пејчић, М. С. Петронијевић, Урош Благојевић. Петар Т. Милијћ, Мил. Марковић, Евг. М. Чоловић, Ђорђе Н. Петровић Ј. Станковић, Стеван Максимовић, Н. Крстић, Др. Едуард Михел, Сава Раденковић, Антоније Јовановић, и Тодор Тзурић. Деловођа, Ђорђе Јанковнћ. I. Прочитан је записник одлука седнице од 3. фебруара тек. год. и примљен без измена. II. По прочитању акта одељака Управе Београда А№ 1160, 1151, 1152 и 1153, — одб р је изјавио: Да су му неиознати: Пантелија Ноповић, раденик железничке ложионице, Тоша Ловрић, бив. молерски помоћник, и Младен Марковић, бив. таљигаш; да је доброг владања а средњег имовног стања Михаило Пантић, новинар и штампар. III. По прочитању акта Управе Београда А№ 494, 956, 1132, и 965 по молбама Стевана Ђ. Лукавчевића, трговца, Дине X. Јанковића нреводиоца министарства иностраних дела, Карла Де Андреа, /-лушаоца Трговачке Академије и Блаже П. Ђорђевића, ђака због поданства, одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може по молбама учинити ако томе не стоје на путу какве законске сметње. IV." По ирочитању акта Алберта Филипа, А№ 1074 којим моли, да му се врати плаћена трошарииа на пасуљ, који је по том извезао ван трошаринског реона, као и мишљења управе општинске трошарине ио истом предмету, одбор је решио: Да се из прихода општинске трошаиине за 1903 год. као повраћај истог врати Алберту Филипу 400 динара плаћене трошарине на 20.000 к.грама пасуља који је по том извезен ван трошаринског реона. V. Пјоедсвдник моли одбор да саслуша један акт господина" Министра Грађевина, који је упутио онштинском суду. Прочи ган је тај акт господ. Министра Грађевина А№ 1155.

1 [рвдседтж објашњава да без одобрења Грађевинског Савета општина не може да отпочне ниједан од радова, које мисли у току ове године предузимати. Међу тим члановима Гр ђевинског Савета нлаћа се хонорар од састанка, а како је ио овом акту господина Министра кредит одређен на овај хонорар био исцриљен за 1903 годпну те се програм за нроширење воловода није могао прегледати у 1903 год. од стране Грађевинског Савета а сем тога како министарство располаже малим кредигом на награде Грађев. Савету, то изгледа, да ће општински иослови морати осгаги непрегледани за дуже време, ако општина не номогне Министарству. Ма да је овако тражење Министарства Грађевина да општина плаги хонорар члановима Грађевинског Савета без ослонца у закону ипак је за општинске интересе боље да нотребну суму да, но да због тога храмају њени иослови. Одборник г. Милош X. ИоиовиИ чуди се како може Министар Грађевина да тражи да општина плати хонорар члановима Грађевинског Савета, кад је Министарство Грађевина по закону дужно да надзирава над израдом свих техничких радова у Србији? Према овоме Министарство Грађевина је дужно да и предмете београдске општине уиућује на одобрење Грађевинском Савету чак неке који не трпе одлагања п пре државних. Одборник г. Урош БлагојевиЛ вели, да, ако би баш општина и морала да плати хонорар члановнма Грађевинског Савета, небн требало, ово тражење господина Министра Грађевина да прође неосуђено кроз одбор српске престопице. Ако господин Министар Грађевина није имао довољно кредита за хонорар члановима Грађевинског Савета он је требао да потребну суму тражи од владе и скунгатине, а не од београдске општине. Ако Мннистарство Грађевина није у стању да вргаи надзор над радовима београдске опгатине оно нека се тога одрекне и нека остави онгатини одрегаене руке, јер је тај и такав надзор досада само спутавао опгат. послове а никакве им користи није доносио. 0 дборник г. Мнлан . [азаревиИ вели, да би општина јако погрешила кад би с ■ одазвала овом тражењу господина Министра Грађевина. Грађевински Савет створило је министарство Грађевина на је оно дужно и да га издржава. С тога налази, да општински суд треба да упути г. Министру Грађевина један акт којим ће протествовати против овог тражења господина Министра, као неоснованог и констатовати, да је оно и незаконито. Па баш ако би општина у интересу бржег свршавања опгат. послова морала да да суму нека је да али нека се констатује да Министарство Грађевина није у с ању да чини оно гата је законом о свољ*

устројству себи нрисвојило и да је нрема томе врло пужно да се гај надзор са нослова опгатине београдске скине кад се и иначе према прочитаним актима Министарства Грађевине нема сучим вршити, а међу гим у одбору београдске оигатине има доста техничара па чак и чланова Грађев. Савета. Одоорник г. Ћока Димитријелић вели, да онштина плати ову суму, али да унути народној скупштини један акт и укаже на ово неправедно захтевање министра грађевина. Председник изјављује да нрима овај нредлог да се упуги акт Министру Грађевина у коме ће се протествовати против овог тражења његовог. Само напомиње г. г. одборницнма да општина не може дозволити, да јој се због суме која јој се тражи за хонорар члановима Грађевинског Савета укочи сваки рад на смишљеним нројектима. Јер ако се не нађе извор да им се плати хонорар онда се чланови Грађевинског Савета неће састојати као што је то било нре, док нису имали награду, на се видело да је то неумесно а и неправедно, јер они раде тај посао ван канцелариског времена, те им се одредио хонорар. А ако они не раде, онда ће наши послови, морати чекати а то би била велика штета за опгатину. Одборник г. Велислав ВуловиЛ вели, да Грађевински Савет као врховна надзорна власт над израдом техничких рвдова у СрЗији, по закону има дужносг да нрегледа и одобри све иланове за израду разних грађевина, и погато је он државна установа, држава мора и да га издржава. Ако, иак, он не може да нрегледа оппгтинске нланове, онда нека држава ослободи онштину тог његовог надзора. Мисли да треба у томе акту који ће општински суд унутити Министру Грађевину као протест нагласити, да је Мннистар Грађевина дужан да нађе, ако нема довољно извор одакле ће платити хонорар члановима Грађевинског Савета. По саслушању свега овога, — одбор је решио: Да општ. суд противу овога тражења господина Министра Грађевина уложи протест у коме ће изложити господину министру да је његово тражење неумесно и неонравдано да је министарство грађевина дужно да само сноси трошкове око овога надзора и да надзор извргиује благовремено или ако то не може да уради шта је потребно да се тај иадзор према београд. општинп укине, па о резултату известити одбор. VI. Председник извегатава одбор, да је на дневном реду нретрес у појединостима буџета расхода београдске општипз за 19о4 год. на во-