Beogradske opštinske novine

Год. XXII.

Врој 12.

Председник наводи, да он не може да прими оваку оитужбу оиштинеке унраве каква је у резолуцији од стране грађана Савинца бар за данашњу управу. Захтев њихов да им општински одбор да или задовољење или решење по њиховој представци да 15. ов. мес. не може никако бити оправдан кад се има на уму, да је питање о варошком реону једно од најтежих текућих нитања у београдској општини, и оно се не да решити за неколико дана. Треба имати на уму, да су ово питање сгворили и сами грађани, који су и норед забранс законске подизади зграде ван реона; и сама државна власт која у место да врши дужност коју јој закон налаже, гледала је кроз ирсте сопственицима који су подизали зграде ван реона — те се на тај начин створило једно тешко нитање за општину: а на име како треба да се реши питање о рејону на најповољнији начин како но саму варош тако и по грађане ван рејона. Одбориик г. Младен ТодоровиК наводи, да становмици Савинца имају разлога што веле, да су онштинске управе кроз више година ишле на упропашћење читавог овог краја. 1885 године донесен је закон о месгима по коме се је поред осталог имао утврдити рејон сваке вароиш. 1890 године утврђен је рејон вароши Београда. Разлог доношењу овога закона био је тај, што се увидело, да ће се услед тога, што је Енглез Макензије испарцелисао земљиште на Врачару које је купио од Симића простор на коме је Београд много проширити. Тадања општинска унрава придржавајући се закона о местима а на основу утврђеног рејона забрањивала је да се ван реона нодижу друге зграде сем летњиковца. Али је за •гим 1892 год. наступила позната политичка теревенка. Тадашњој влади а и општинској управи ишло је у рачун, да за извесан већи број гласова гледа кроз прсте појединим сопственицима који еу подизали грађевине ван реона. То се продужило и даље до скора. На тај су се начин подизале ван реона чак и кафане. Дакле, несавесност државних власти и онштинских учинила је те су се подигле многе зграде, ван утврћеног варошког реона, иодигла се читава једна варош чији становници нлаћају н сносе све терете које и они у реону, а немају ни осветљења ни калдрме ни воде. И зар онда немају ираво да се љуте на општинске управе и да кажу како ошптина иде на упронашћење тог краја. Одборник г. Тодор ЂуриК вели, да је право да се грађапима Савинца да задовољење; они сносе све терете општинске, као и остали граграђани а не уживају она ирава која ови уживају. Не може се рећи да су само они криви, што су подизали куће ван реона, јер је крива и власт која им је то дозвољавала. Ако је општини стало до гога да их задржи као своје грађане треба да их прими у реон; ако то неће онда да помакне трошаринске карауле на садашњу реонску линију. Једно од овога двога мора се учинити. Одборник г. Тома Ципцар-ЈанковиГг наводи да је нроширење Савинца дошло као природна последица све већег рашћења становника у Бе ограду. Сиромашнији људи куповали су земљишта ван реона која су много јевтинија од оних у вароши и тамо подизали себи куће. Да је дунавски крај био уређен, не би се Београд ширио на Савинцу. Међу тим при увођењу грошарине општина је истакла трошаринске карауле ван реопске линије да бн имала што

већих прихода и тиме је учинила неправду становништву ван реона. Због тога, што им је учинила ову неправду општина је гледала кроз прсте, кад су ови нодизали грађевине ван реона; то исто је радила и државна власт. Сад је збиља тешко наћи правилно решење тога питања. Незгодно ја нримити их у реон, а није право, да се оставе и даље да сносе све терете општинске а за то не добијају никакве накнаде. Свакако да ће се морати тако решити да се нриме у реон. Но како је ово пигање и тешко и важно налази, да га треба претрести у више седница, да би се дошло до нравилног решења. Одборник г. Урош ВлагојевиИ налази, да је у представци грађана Савинца неумесно, што стављају општини неки ултиматум и криве само ошнтину. Међу тим, криви су и они, по мало општина, а највише државна власт, која је гледала кроз прсте кад су се подизале зграде ван реона, што но закону није смела да чини. Најзад треба оетавити на страну то питање ко је крив, већ пристунити важнијем: к ако ће се најбоље решити ово нитање савиначко. Налази, да би било најпростије реши ги то питање Тим, што би се трошаринске карауле номакле на реонску линију, као пгго траже и сами Савинчани; али то би баш за њихова имања било штетно јер би им цена опала. Вели да требл решење овога предмета одложити, па да и онштински суд да своју реч по њему. Одборник г. Милош X. ПоиовиИ, вели да се ово пптање сад не може решити, већ га треба одложити; а сад да се изабере једна комисија. која ће приступити његову проучењу, и нредложити одбору начин на који ће се најбоље решити. Председник излаже понова све чињенице које су ово питање учиниле овако тешким. Даље наводи^ да је општински суд на решењу овога питања већ нешто радио. 0 развоју питања о утврђењу рејонских граница Београда поднео је онштинском суду још у месецу септембру пр. године кмет г. Михаило Марјановић једап врло опширан реФерат. Али усљед промене у општ. одборуакако је по том настунило нретресање општ. буџета и других не мање важних предмета оншт. суд није могао раније то питање изнети пред општ. одбор. Кад већ иред општ. судом и одбором постоји овај оиширан реферат налази и сам да треба да се изабере нарочита комиеија из одборскесредине, која ће ово питање нроучити и изјавити своје мишљење како се исто има најразумније решити. Наравно нитање је врло важно и не може се одмах реншти. По саслушању свега овога одбор је решио: Да комисија у коју да уђу одборници т. г. Никола Стаменковић, Давид Симић, Велислав Вуловић, Др. Едуард Михел, Раденко Драговић, Сава Раденковић, Тома Цинцар-Јанковић, Соломон Азриел и Живан Бугарчић приступи проучењу реонског питања што пре и учини одбору предлог за решење истог.

ОИШТИНСКЕ ВЕСТИ Зборник Ошптине Београдске. Уз данашњи број Бсоградских Опгатинских Новина ночео је у додатку излазити Зборник закона и иравила , који се односе на општинске послове. Овај зборник почиње са законом о општинама, који ће

се сврншти у трећем табаку. Посде њега излазиће остали закони и правила, који ће, по могућству, бити сређивани и подвајани у групе, према сличности њихове садржине. Сваки овакав додатак нумерисан је и има 16 страна, зато га треба одвојити од новина и чувати, како би се на крају године могао повезати у књигу, која ће представљати зборник, са нарочито удешеним регистром. Ке и пристаниште у Београду. Комисија за израду детаљног програма за пројекат кеја и пристаништа у Београду, К0 ЈУ је Г. Министар Грађевина у прошлој години одредио био, поднела му је свој извештај по том питању концем пр. год. Како је исти, по важности предмета, од интереса и за све грађанство, то ћемо га и ми од идућег броја почети у општ. новинама доносити. Бара Венеција. Онај ненасути део Баре Венеције између железничке станице и сарајевске улице почео се је насипати. Има изгледа, да ће се још ове године попунити цео онај простор на овом делу баре, у који се разлива нечистоћа из уличних канала, те се она више ту неће моћи за фжавати, већ ће се сцроводити кроз железнички канал у Саву. Параносов Хан. Параносов Хан, који је општина откупила, порушиће се још овог пролећа, колико буде потребно ради просецања и спајања Моравске и Савске улице, које су сада спојене у нову Карађорђеву улицу. Овим просецањем много ће се олакпгати саобраћају и улепгаању престонице.

Захвалност. У идућем броју донећемо изјаву захвалности Њ. В. руског Цара, упућену одбору општ. београдске, преко овд. руског посланства, на понуду, да општина Београдска пошаље на бојно поље на Далеком Истоку хирурга Др. Мих. Петковића, санитет. мајора, о трошку општ. београдске.

ЗВАНИЧНЕ ОБЈАВЕ И НАРЕДБЕ Објава. На дан 6 Априла тек. год. од 2 до 5 часова по подне, Суд општине београдске продаваће путем јавне усмене лицитације, празан плац регулационог фонда, постојеии у Ратарској улици под Бр 4. Лицитација ова држаће се пред официрском кафаном у улици где и плац постоји. Кауција се полаже при лицитацији у 300 динара у готовом новцу или у срп. држав. хартијама од вредности. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног оделења Суда општинског сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од Суда општине београдске 13 Марта 1904 год. АБр. 23ТВ, у Београду.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОПШТИНА ИЕОГРАДСКА 1 'дговорни уредник ВОЈИСДлВ МИЛОШЕВИЋ, кмет беогр. општине Оарајевска бр. 26. Нона Електрична Штампарија 11етра јоцковића, Бранкова ул. 18. — ТелеФон бр. 336.