Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕ/БА 13. ЈУНА 1904

Број 25.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц Е И За Србију на годину 6 динара на пола године 3 За стране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАИЕНА ИИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

РАД ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ НА ПРОШИРЕЊУ ВОДОВОДА. Одмах по довршењу данашњег водовода, увидело се, да водовод у скорој будућности неће моћи подмиривати у довољној мери Београд са водом, због повећања становвиштва и услед тога, што ће се увођењем канализације морати потрошња воде увећати. Због тога и суд општине београдске наредио је био управнику општинског водовода, да изради програм за израду пројекта за проширење водовода. Управник је овај програм израдио и суд га је изнео на оцену општин. одбору, који је на својим седницама од 15. и 21. октобра 1903. г. изабрао стручну комисију, да тај програм проучи. Ова комисија, нроучивши ово питање, израдила је нов програм за израду пројекта за проширење водовода београдске онштине, а општински одбор, у седници од 12. децембра 1903. г. примио га је к знању и решио, да се упуту на оцену Г. Министру Грађевина. После овога, општина је позвала познатог стручњака г. Оскара Смрекера, да о овом питању и он да своје мишљење, који се је иозиву одазвао и поднео своје мишљење. Сматрајући, да је, због важности самог питања, потребно, да се цео овај досадашњи претходни рад на изради пројекта за проширење београдског водовода преда јавности, то ћемо на овом месту донети нацрте арограма, који су израдили уаравник водовода и одређепа \стручна комисија , као и мишљење г Смрекера. I Нацрт управника водовода општине београдске за израду програш за проширење водовода. Суду оиштине београдске Према наређењу суда од 2. ов. месАБр. 4574. подписатоме је част спрове. сти суду овај свој програм за проширење водовода, у колико га је подписати могао саставити за ово кратко време, без нужних података, добијених мерењем и снимањем, који се нису могли до сада спремити из разлога наведених у одговору подписатога суду са актом ВБр. 1403. од 11. маја т. г. С позивом на тај свој одговор, подписати сматра за дужност да напомене, пре но што овај програм поднесе, да сматра за неосновано и неумесно тражење суда, да му подписати програм и предрачун коштања радова за проширење водовода поднесе без потребних планова, на основу којих је само могућно рационалан и вероватан предрачун саста-

вити, а који се планови нису могли до сада израдити само с тога, што по тражењу подписатога суд није одговорио, да се постави помоћник подписатоме, по његовом предлогу, већ је исти премештен из Управе Водовода у грађевинско одељење, које располаже са многим техничлим персоналом, докле је управа водовода одузимањем и овог једног техничког органа остала без и једног. На тај начин пропуштено је време, те планови, који би уз помоћ потребног техничког особља, могли бити одавно готови, нису ни до данас готови, Узимањем у расправу оваког једног програма и предрачуна, који подписати само по наређењу суда подноси, само ће се изгубити време, јер процедура око одобравања овог програма и предрачуна, која ће се сигурно, судећи по досадањем, доста отегнути, поновиће се кад се буду планови и на основу њих детаљни предрачуни поднели, те ће се тиме два пута радити један посао који се могао једном свршити. Поред тога губитка у времену, подписати сматра за нужно да изјави, да се као инжињер са оваквим радом не слаже, јер не одговара реалним појмовима и принципима инжињера, који све што ради, ради на основу мера и циФара. Одговорност за рад противан овом принципу и за штету услед губитка времена пада на оне, по чијем наређењу овако мора да се ради. Као што се из дневних извештаја види у овоме се месецу трошило воде дневно око 4040 куб. мет. (8. јула потрошено је чак 4058 куб. мет). Кад би се водом из водовода снабдевала сва индустријска предузећа, кад би се поливање улица вршило у довољној мери, као и за друге цељи, онда би за садање становништво требало воде још преко 2000 куб. мет. дневно. Водовод би се дакле само с обзиром на садање становништво од с а 76000 душа имао проширити тако, да даје око 6500 куб. мет. воде дневно. што износи око 86 литара дневно на главу. Но кад се узме у обзир да тиме не би били задовољени сви захтеви удобности и хигијене, јер ту није урачуната потребна вода кад су куће снабдевене клозетима, није урачуната вода за кућна и јавна купатила и друго што једну модерно уређену варош одликује, онда се може узети да је за све те потребе нужно најмање 100—120 литре воде дневно на становника. За садање становништво потребно би било према томе око 8000 к. мет. воде дневно. Оволику количину воде не дају ни постојећи бунари у Макишу, нити је машина тако јака, да ту количину истера,

нити је доводна цев тако широка, да ту количину воде спроведе. Постојећих 7 бунара у Макишу (осми између IV. и V. који је 1898. год. грађен, није извршен како треба, те даје тако незнатну количину воде, да се у рачун не може ни узимати) могу јх а дају дневно до 4000 куб, мет. воде. За већу количину воде имало би се направити још толико бунара, колико би потреба изискивала. Машина је конструисана за 2000, при највећем напрезању за 3000 куб. мет. за 20 сати дневног машинског рада, међутим она је сада преко дозвољене границе напрегнута тако, да у случају нужде мора да истера и 4000 куб. мет. за 23 сата дневног машинског рада. Једном реконструкцијом извршеном на машинама у Макишу омогућен је овај еФекат већи но с обзиром на сигурност и економичан рад машина не сме непрестано са овом напрегнутошћу радити. За 8000 к. мет. воде дневно, колико би према предњем било потребно само за садање становништво Београда, морала би се дакле и машинска снага појачати набавком још једне машине и црпке, тако, да би две машине у стању биле да дају потребну количину воде и трећа би била у резерви. И број парних котлова морао би се према томе повећати. Главна доводна цев од 0,300 м. унутрашњег пречника пројектована је за 2000 максимум за 3000 к. мет. воде дневно, предвиђајући да за 4000 к. мет. воде дневно мора бити положена још једна таква иста доводпа цев; међутим ова количина воде од 4000 к, мет. дневно, за коју би по првобитном пројекту, по којем је водовод извршен, требало да је већ положена и друга доводна цев од 0, 300 м. унутрашњег пречника, спроводи се сада кроз само једну првобитну положену доводну цев, услед чега је наравно у њој притисак достигао границу, преко које се не сме ићи без опасности, да цев услед притиска не пукне Цев је ова пробана после полагања на 10 атмосФера а сада у њој влада притисак од 9 атм., сигурност дакле није скоро никаква. За садању количину воде од 4000 куб. мет. дневно имају 4 Филтерска одељења. За већу количину воде морају се и Филтри према томе проширивати. Први и најважнији дакле носао за проширење водовода јесте полагање још једне доводне цеви и појачање машинске снаге у вези са већим бројем бунара и Филтерских одељења. Ако бисмо за основу проширења узели само потребну потрошњу воде за садање становништво 8000 к. мет. воде дневно, и да се ова количина има спро-