Beogradske opštinske novine

XXII Година

— 2 —

Број 25.

вести за 22 сата машинског рада, онда би унутрашњи пречник друге, нове доводне цеви, при најекономичнијој брзини протицања воде од 0,6 м. у секунди, морао износити 0,350 м. (с претпоставком да обе доводне цеви раде). Но тим проширењем била би подмирена потреба само за прво време. А пошто полагање доводне цеви у дужини с а 11.000 мет. у највећим делом каменитом земљишту, кошта замашну суму и није такав посао, који се може чешће и према потреби предузимати, то се друга доводна цев мора сад одмах положити од толиког унутрашњег пречника да она буде довољна да спроведе потребну количину воде бар за један низ од 20 година. Према статистичним подацима о рашћењу становништва у Београду можемо узети, да ће становништво Београда после 20 година износити око 150000 душа. За оволики број становника и рачунајући 100=120 литара воде дневно на 1 становника, потребно ће бити воде око 17000 куб. метара. За оволику количину воде у 22 сата дневног рада поред постојеће доводне цеви од 0,300 м. унутр. пречника, при брзини протицања воде 0,6 м. секунди, потребна је друга доводна цев од 0,600 м. унутрашњег пречника, Ако бисмо ову другу доводну цев предвидели тако, да буде довољна за потребе становништва само за један низ од 10 год., када би оно, према статистипи, од прилике износило око 110000 душа, дакле за 12000 кубних метара воде дневно, онда би за ту количину воде, поред постојеће доводне цеви, при брзини протицања 0,6 м. у секунди и 22 сата машинског рада дневно, била потребна друга доводна цев од 0,500 м. унутрашњег пречника. Очигледно је а и рачуном је лако доказати, да је много економније и по општинску касу корисније, одмах предвидети и положити другу доводну цев од 0,600 м., која би била довољна за потребе становништва у низу од 20 година, но узети сада цев од 0,500 м. довољну само за потребе становништва од 10 год. па после тога рока опет и т ећу доводну цев полагати. Разлика у трошковима код цеви од 0,600 м. и 0,500 м. унутрашњег пречника сразмерно је незнатна (јер у земљаним радовима би незнатна разлика била, у радној снази око полагања цеви а и разлика у коштању материјала такође је незнатна према огромним трошковима око полагања треће доводне цеви). За још дужи низ од 20 год. сада предвиђати димензије ове друге доводне цеви, налазим да би било неекономично. Према томе за проширење водовода имали би се извршити ови радови: 1 — Саградити за сада још 4 бунара у макишу у продужењу линије досадањих (доцније градило би се опет колико треба бунара, према потреби). Овом приликом имао би се онај погрешно извршени бунар, грађен 1898 год. између бунара IV и V преправити, те да и он даје ону количину воде, коју остали бунари дају. Израда ових бунара са откупом потребног земљишта изнела би 60.000 дин. 2 - Саградити још два филтерска одељења као досадањи 30.000 дин. 3 — Положити другу доводну цев од Белих Вода засада до раскршћа код хотел „Лондона" у дужини с а 9000 метара од 0,600 мет. унутрашњег пречника са

потребним затварачима, хидрантима, одушкама, испустима, пролазима испод реке са материјалом, радном снагом и т. д. свега 1.000.000. 4 — Набавити за сад још једну парну машину, директно везану са црпком, од 70 еФетктивних коњских снага и за 4600 куб. метара воде у 22 сата, при манометарској висини дизања 90. м. = 9 атмосФера, са ветреником и спојеним цевима и деловима за спајање са њиме и са цевима постојећих црпки, тако, да сваки пар парне машине и црпке може да ради за себе или у конбинацији са осталим једним или обадва пара. Од ова 3. пара машине (2 постојеће по 50 коњ. снага) по две би биле у раду а трећи би служио за смену и резерву. Набавити одмах још два парна котла по 60 квад. мет. грејне површине. Набавити одмах још једну дуплекс Вортингтонову црпку за Филтар, која ће бити у стању да даје 0.077 куб. мет. воде у секунди при максималном броју обртаја 50 у минути на висину од 16 метра. Цео овај машински построј стао би одприлике 1.190000 дин. = 1200000 ди>-\ Ако се овај кредит одобри, планови израде (чим се потписатоме придаду у помоћ потребне техничке снаге били би планови за 2 месеца готови, ако би се управи водовода дао одмах у помоћ један грађевински инжињер) и одобре, понуде прибаве и по њима одлуке донесу до 1 новембра или најдаље до 1 дец. ове год., онда би Фабриканти могли машине и цеви израдити и лиФеровати до 1 априла идуће год., машине икотлови могли би се монтирати до 1. јуна; а ако би ров за цеви био благовремено ископан онда би се и са полагањем доводне цеви могли бити готово до 1 јуна, тако да би тада, 1 јуна, цела проширена инсталација могла да се пусти у рад, а то је неопходно нужно, јер тад наступа највећа потрошња воде, која се никако неможе подмирити садањом инсталацијом, те би се, ако проширење до тада не буде готово, до године, у првим жарким данима сигурно остало без воде. Управа водовода на ово обраћа суду и одбору општинском нарочиту пажњу, са тврдим у верењем, да би лабавост у овоме имала врло непријатних последица по суд и одбор, јер би услед неизвршења ових радова до 1 јуна идуће године насигурно наступило, у идућој години, немање воде, а од каквих би то кобних последица било по здравље и најнужније потребе грађанства и колику би одговорност за то имала да приме суд и одбор лако је увидети. Управа водовода дакле моли суд да учини све што треба, да се проширење водовода, према напред изложеном, сврши до 1 јуна идуће год. Не учини ли суд то, управа водовода скида са себе одговорност за последице. Набавка цеви, машина и парних котлова и њихово монтирање, извршило би се ОФертално, копање и затрпавање рова за цеви требало би дати овдашњим предузимачима, лицитацијом, а само полагање и састављање цеви најбоље би било да изврши управа водовода у режији, са својим органима, јер тај посао изискује велику пажњу и савесност а то се код радова издатих лицитацијом за најнижу цену и поред контроле, која би много коштала, не може сигурно постићи. Управа водовода на завршетку и овом приликом моли да јој се даде у помоћ

један грађевински инжињер, како би са израдом планова могла одмах отпочети и што пре. извршити. Ако се то одмах не учини, подписати скида са себе одговорност за застој и за задоцнење, као и за последице од тога. 31. јула 1903 год. у Београду Управник водовода, Св. ЈЈедељковић с. р. Осим ових побројаних радова, потребних за прво време, нужно је, да се доцније узму шире уличне цеви, да се намести већи број затварача и хидраната, да се продужи довод до главног резервоара и да се направи још један резервоар. За и<;плату ових радова као и за доцније појачање машинске снаге, филтера, бунара, и т. д. који ће се доцније према указаној потреби радити, Управа водовода мисли да је најбоље да се из вишка прихода над расходима буџета водовода образује један водоводни фонд, који би се само на те радове смео трошити. 31. јула 1903. год. Београду. • Управник водовода, Св. ЈЧедег&ковић с. р.

Рад одбора општинеког РЕД0ВНИ САСТАНАК 4. Јуна 1904. год. ОЕТАК Председавао за нредседника београдске општиие, члан суда г. Мих. Марјановик; од одборника били су: г. г. Д. Л. Симић, А. С. Јовановић, Илија С. Илић, М. Три9>ковић, Трајко Стојковић, Ж. Бугарчић, М С. Милошевић, М. X. Поповић, Мих. Рувидић, В. Н. Вулови!-, Тодор г Бурић, Др. М. В. Смиљанић, М. Петронијевић, Р. Драговић, Урош Благојевић, П, Т. Милић, Милан Марковић, Н. Крстић, Стеван Максимовић, Др. Марко Т. Леко, Н. И. Стаменковић, Др. М. Радовановић, Др. Едуард Михел. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. I. Прочитан је записник одборске седннце од 28. пр. мес. и примљен без измена. II. Нредседавајућн члан суда пре нреласка на дневни ред извештава одбор, да је 1. ов. мес. умро у селу Каменици у Срему велики српски песник и патриога Јован Јовановић—Змај. Извештавајући га о томе, моли га да ода носледњу ношту овом српском великану устајањем и узвиком: Бог да му душу прости! и Слава му! По саслушању тога, — одбор је Устајашем са речима: Вог да му душу прости! и Слава му! одао последњу пошту српском великану пок. Др. Јов. Јовановићу—Змају. III. Председавајући члан суда извештава одбор да је онштински суд изаслао председника општине г. Косту Главинића и члана суда г. Љубу Јоксимовића у Каменицу да при цогребу кеумрлог сриског песника Змаја нредстављају онштину београдску. По саслушању тога, — одбор је Примио к зиању са одобравањем ово саопштење председавајућег члана суда. IV. На предлог одборника г. Живана Бугарчића, — одбор је решио: Да се на дневни ред за прву идућу седнину стави решавање о измештању ракиских магацина са досадашњег места на тркалишгу. (НАСТАВИЋЕ СЕ)