Beogradske opštinske novine

Број 39.

Година XXII.

ЕРАЉА ПЕТРА I. УЛИЦА 6. СЕПТЕМБРА ОВЕ ГОДИНЕ САСТАО СЕ ЈЕ ОДБОР ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ У ИЗВАНРЕДНУ СЕДНИЦУ И РЕШИО, ДА СЕ, ЗА УСПОМЕНУ НА ДАН КРУНИСАЊА КРАЉА ПЕТРА I, ДЕО ДАНАШЊЕ ДУБРОВАМКЕ УЛИЦЕ ОД КАРАЂОРЂЕВЕ ДО ДУШАНОВЕ УЛИЦЕ ЗОВЕ ОД ТОГА ДАНА „КРАЉА ПЕТРА I. УЛИЦА." ДЕО ОВЕ УЛИЦЕ ОД ДУШАНОВЕ ДО ДУНАВА ЗВАЋЕ СЕ И ДАЉЕ ДУБРОВАЧКА УЛИЦА.

Долазак Њихових Величанстава Престолонаследника Црногорског Данила и ББегове супруге Милиде. 7. о. м. тачно у 3 сахата по подне стигао је у Београл Њег. Височанство Престолонаследник Црногорски Данило са Својом супругом Милицом и свитом. На железничкој станици Високе Госте дочекали су ГБегово Величанство Краљ Петар, Његово Крал>ев. Височан. Престолонаследник Ђорђе, Краљевић Александар, Принцеза Јелена и Принц Павле; Краљевска Влада, Официрски кор. Председникопштински са судол и одбором опнЈтине београдске и многобројним грађанс,твом. Дочек је био врло срдачан и искрен и попгго је извршено обострано представљање свита, Председник општине Београдске г. Коста Главинић поздравио је Престолонаследника Данила и Његову Супругу овим говором: Ваша Височанства! Радост коју Београд, престоеица Краљевине Србије и њеног узвишенога КраПетра I, данас осећа због великог историског чина, — првог Краљевског Крунисања у васкрслој Србији, који Бе се сутра извршити, још је већа, још је радоснија, што овом приликом дочекује као милог госта нашег Краља, као госта који Београђане испуњава поносом, Ваше Височанство и Њено Височанство Узвишену Супругу Вашу. Као представник опп1тине Београдске ја сам срећан, што у престоници Краљевипе Србије могу даиас поздравити до-

Хиландарско властелинство ДО КРАЈА XV. ВЕКА Н аписао ЗКДгСДОТТТ ЗЕ-ЧСЕВИИ (Награјјено 15/71. 1904. год. првом видовданском наградом општнне београдске у 400 дин.) (Наставак) (7) Знатна је ова Андроникова повеља још и с тога, што поново потврђује независност Хиландара од светогорске управе, као што је, вели, слободна и независна иверска црква. 1 ) ») Спомен III, 53: „ И Ш1ЈЈ6 ДД Се СККЛГСДе СК6ТД Хрллдл хи/инддрски с г к ксклш литохи1олн) скоБОДД И СДМ0КЛ4СТК0 '1'ЛКОЖДе !.' ШТК ОКр г к'ГЛИ- ј ||јдго се ко кгасл »;о кр г кл« чгасгмнлго протл Скеткне Гори, ккоже се шкр г ктл о\- тои Скетои Гор± икерскл цргаки скокоднл и слМокллстко кжожо и пишоутк тои скетои црккки х 1ЛЛН|1 " длркскои пркки хрисокоули и поеел^кклкзтга.^

бродошлицом Ваша Височанства, узданице СрбиЈи сестринске земље Црно-Горске, децу витешкога Господара Николе I, молим Ваша Височанства да изволе примити смерне жеље, које у име београдсгих грађана подносим из дубине душе, да долазак и бавл 3 ење Ваших Височанстава у Веограду буде праћено ничим непомућеним задовољством, као што ничим није помућено ни одушевљење с којим Вам кличемо: Добро нам дошла Височанства! Живели !

Г О В О Р Председника општ. Београдске г. К. Главинића, при отварању конгреса лекара и природњака, Ваше Величанство! Поштовани >%оре, У овом чину културе и напретка, којим се на особити и видан начин манифестује резултат научних радова српских лекара и природњака, општина престонице сриске Краљевине узима најживље учашће и мени, као представнику општине београдске и њених грађана, част је поздравити чланове овога уваженога збора — а нарочито госте са стране — искреном добродошлицом. Овај поздрав од стране града Београда није само уобичајени акат учтив.ости, него је доиста непосредан излив искрене радости, што у својој средини види сакупљене тако одличне представнике науке и стручњаке из братских нам словенских земаља, који својим присусгвом учинише да овај скуи буде израз словенске солидарности и јединства на пољу науке, на пољу културе, на пољу оигате образованостп. Београд се тако необичној појави мора радовати тим више, што је до скора био поприште друге али очајне и жалосне утакмице — која га је у културноме напредовању ометала. У непосредној близини овога места. где се данас отвара Први Конгрес српских лекара и природњака, стајала је до пре четрдесет година озлоглашена Стамболкаиија — а шта то значи, казује кулШто се тиче споменуте" повеље краља Милутина, коју је штампао Миклошић под бр. 62, као поуздано можемо рећи да су Милутинов прилог оне 24 кобиле, које је он приложио своме пиргу у Светој Гори, и за које је наредио да их чувају хиландарски пастири, да им се даје сб заједно са хиландарским кобилама, да се даје пиргу сав мушки приплод. 2 ) ') Моп. бегћ. 61. „И штклоучи КрЛЛ1еККСТКО л\и ,кд. КОБИЛК ЦЈТК СК011 \к КОКИЛК, И ПрИЛОЖИХ^ кели| ско1еи поргагоу, коискл\к скзддлк нл л\ори, II дд И\К плсоу КЛЛСИ ЛЈНИЗИ, КОИ)(К 1е ПрИДЛЛО Кр .1Л1еккстко л\и клко и црккккне (хилдндлрске) кокиле, и д а имк се дд|е солк ск цркккиним кокилллм, и дл се изкоди оу пирогга, что се прирлпо погрегпно је штампано „припрдгл") моужкско." Поред тога може се рећи да је Милутин доиста придао пиргу она три уљара са Горачева (Ђурђица, Радослава и Продана, које је ослободио свију других работа а оставио им да се само бри-

турна историја других народа. Толика мена за тако кратко време велики је напредак и поуздана залога за бољу будућност. Али је то за Београд и нас Београђане у исти мах и оправдање, ако чланови конгреса, а нарочито наша културом старија браћа Словени, не буду у нашој средини нашла онолико и онаквих установа, колико и каквих налазе код своје куће и у престоницама других културних народа -— или ако их наше гостопримство не буде могло задовољити у толикој мери, колико бисмо ми то желели. — Нека само помисле да су они данас на раскрсници Истока и Запада, о коју су се до скора бурни таласи ломили, па да ми у тој бури нисмо ни могли с њима у корак напредовати. У колико смо још заостали и у колико нам још снаге недостаје да их достојно дочекамо, у толико живље желимо да виде бар братску искреност и добру вол>у за наше стране. Нека би дао Бог, да овај први састанак словенских научара у престоници обновљене српске Краљевине, буде стална подлога научном и културном јединству словенске браће, да буде основа горостасној згради словенске слоге и братства. У име престонице српске Краљевине. у име представника града Београда, желим да ваш рад буде крунисан најбогатијкм успехом на славу словенског знања и умења, на добро целог човечанства а на посе Словенства, и у то име кличем свима гостима: „добро нам дошли" и молим их да приме дочек Београда братски и свесрдно — онако како им га је он радо и од срца спремао.

IIР 0 IIИ С О ОДЕЛУ И ОПРЕМИ пожарне чете општине града Београда (Свршетак.) 17. Коноиац. Конопац је од добре ланене пређе, дугачак 20—25 метара, а дебео у пречнику највише један сантиметар, тако да ну о уљаницима. 3 ) Напослетку може се иећи да је краљ Милутин собом дао Хиландару село Лојане са облашћу и правинама: с виноградима, њивама, ливадама воденицама и са засеоцима: Какрино, •!аилужанима, Кобиљом Главом, Добрушовцима и ГрадиштемА) (Наставиће се).

2 ) Моп. Зегћ. 61- 62: „И гокр г кте крд.шккстко ми мо1с трггне члок^ке н а Глрдчегк.... 3 ) Село Лојане забележено је на карти аустрискога ђенералштаба с леве стране пута који иде из Врање у Куманово, далеко од Куманова, према северу, око десетину километара. На то га место ставља и Јован X. ВасиљевиН („Драгаш и Констандин Дејановићи" на стр. 40. нап. 3. Упор. „Годишњица" XVI, стр. 278 и 294.) За сада нисам могао наћи остала места ни на карти ни гдегод у путописима, а судећи по томе, што у самој повељи каже да су та места били засеоци ЈЈојану, она су била у близини овога села. Узгред да споменемо да Јов. X. Васиљевић у „Годишњици" XVI, стр. 275. и нап. 30. помиње на путу из Приштине у Врање, а у близини Лојане, село Добротин, што би у неколико опомињало на Добрутовце. — О месту Градишту у овоме крају само не знам да ли се то може тицати овога Градишта, расправља и Ст. Новаковић у расправи ,.3емљиште радње Немањине", „Годишњица" I, 223.