Beogradske opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 10. 0КТ0БРА 1904.

Број 43.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ ЦЕН А: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , За стране 8емл»е на годину ....9

претплату ваља слати упутницом администрацији листа а све кореспонденције уредништву

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАКЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Рад на каналнзацији Београда Прилог извешгају стручног одбора за месец јуни 1904. год. (Наставак) (3) XIV Утврдити границе за дубину канала у улицама где се јавља стена, као и у оним улицама, које су изложене утицају велике воде Дунава и Саве. XV Означити улице у којима ће се градити канали са обе стране. XVI Саставити законске прописе за право службености да се нечиста и ме* теорска вода може иолземним путем спровести и кроз суседна имања на доњу улицу, где то није могуће извршити непосредно. На та питања донео је стручни одбор оваква мотивисана решења: I. Треба ли пројекат за каналисање Веограда да обухвати сву површину атара београдског или само ону површину, коју захвата варошки рејоп, као што је то рађено у свима до сада израђеним пројектима ? Ово питање као прво истакао је стручни одбор из ових разлога: 1.) Пошто се каналима има да одводи не само нечиста вода из кућа него и метеорска вода, то се морају узети у обзир све оне површине са којпх метеорска вода пролази кроз рејон варошки, као и оне # површине, које ће се у ближој и даљој будућности населити тако,

да се и нечиста и метеорска вода мора спровести кроз садањи рејон варошки. 2.) Површине са којих метеорска вода протиче кроз садањи рејон варошки припадају делимице сливу булбулдерског а делимице сливовима чубурског и мокролушког потока; шта више и сами ти потоци у које се сада излива разна нечистоћа, додирују границе садашњег рејона. 3.) На падинама сливова поменутих потока ван рејона, као и на падинама слива Топчидерске реке налазе се већ сада јача насеља, која с дана у дан постају све више збијена тако, да ће се несумњиво кроз четири до цет година истаћи питање на који начин да се из тих насеља одводи нечиста и метеорска вода; ако се то не узме у обзир сада при изради генералног пројекта за каналисање Београда у рејону варошком, онда би се све те површине, које су насељене и које се сада насељавају ван рејона, морале одвојено каналисати, а како канали са извесних површина морају пролазити кроз садањи рејон, то би се доцније добила још једна мрежа канала Осим тога такво доцније каналисање може за извесне површине савског слива бити знатно отежано, ако остане у снази решење да се нечистоћа не сме изливати у Саву. 4.) С друге стране оцет, ако би се и израда пројекта распрострла на цео атар општине београдске, чије границе нису још свугде утврђене и чија површина

може да изнесе око 2600 хектара, морали би се извесни канали пројектовати и извршити знатно већи. него ли цад би се извесне површине атара иокључиле из мреже канала, која је потребна за садањи насељени део рејона и атара београдског. Т_;ме би се знатно повећали издаци за каналисање и многи канали не би били експлоатисани за дуги низ година. Узевши све то у обзир стручни одбор је проучио и ценио хидрографске прилике атара београдског као и прилике о садањој и будућој насељености на површинама ван рејона, па је нашао, да истакнуто питање треба решити овако: Садањим генералним пројектом за каналисање Београда треба обухватити сву повргпину слива булбулдерског потока и цео слив чубурског потока. Од слива мокролушког потока узети десну страну и то од ушћа чубурског потока па на ниже до утока мокролушког потока у Саву; а од леве стране узети падину од Вшетечковог млина на стрелиште и даље у томе правцу косом изнад топчидерског друма до господарске механе, па за тим на ниже ка савској обали. II Да ли потоци булбулдерски, чубурски и мокролушки, који пролазе кроз атар београдски, да се регулишу и да послуже за примање једног дела метеорске воде за време јаких пљускова ? Решење овог питања потребно је са ових разлога:

шдлтк

Хиландарско властелинство Д0 КРАЈА XV. ВЕКА Написао З^ЕСЛОХХ! ЗЕЧЕВИИ [Награђено 15/У1. 1904. год. првом видовданском наградом олштине београдске у 400 дин.) (Наетавак) (11) Сем ових прилога Хреље Охмућевића да споменемо прилоге још неке српске властеле из времена Душаиова. Некакав Карба сазидао је („самБ своима роукама и сб троудомБ") цркву св. Петке на Брегачници, ту је цркву снабдео црквеним потребама и ту своју задужбину приложио Хиландару заједно са метохијом њеном: са виноградом, њивама, ливадама

(сенокосима), пасиштем и орницама, што му је био поклонио краљ Милутин. 1 Затим се у истој повељи спомиње како је некакав Ворислав сазидао цркву св. Георгија на селишту Србшори, коју је приложио Хиландару заједно с виноградом, њивама и другим што је та црква имала. 2 Да споменемо овде и прилог некакве Радославе жене Малшине, која је приложила Хиландару цркву св. Ђорђа и село Улитиште (?), са виноградима, ливадама, кобилама, овцама и другим што је то село имало. 2а

Од Душанових прилога ваља нам споменути прво село Драгожељу у Пологу, које је Душан дао Хиландару 1340 године. 3 (Наставиће се)

1 Моп. 5егћ. 64. У повељи стоји : ш.о моу је далћ господинв и родителв кралјевгства ми". Г. Љ. Ковачевић, (1одишњица III, 437.), мислећи да је ово доиста повеља краља Милутииа у целини, изнео је претпоставку да под оним „господин и родитељ краљевства ми" ваља разумети Милутинова таста цара Андроника III Палеолога, кога Милутин доиста назива тако у својим повељама, као што опет Андроник назива Милутина својим сином. Али пошто је ово место несумњиво из неке повеље Душанове Хиландару, онда под оно „господин и родитељ краљевства ми', ваља разумети краља Милутина. 2 ЈђМ. Где је ово место Србшори, засада не умем рећи. 2а Споменик III, 27. Где је ово село Улитиште (ако је само добро прочитано јер може бити и Оуложише где је

такође била црква св. Ђорђа. Упор. Роматку (1873) стр. 100). и црква св. Ђорђа, врло је тешко погодити, али пошто се као гранично место спомиње Слатина, а под тим именом има једно село у околини Приштине, (Малој Путоп. I. 198.) могло би бити да је у околини Приштине била та црква и то село Радосаве жене Малшине. 3 ФлоринскШ, Помнитники законодателБнои ДБштелБности Душана, стр. 36. Флорински овај прилог Душанов само спомиње по повељи коју је нашао Григоровић, али о тој пов; љи не каже ништа више. Да ли о њој има што више код Григоровића, не знам, јер Григоровићево дело нисам могао никако добавити. — Да споменем узгред, да ће се ређајући повеље Душанове Хиландару, пазити на хронолошки ред колико се може, а не може се у свему, јер многе повеље нису датоване.